Izvor: Politika, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci više veruju generalima nego Bušu
Poverenje zapovednicima na iračkom ratištu ukazalo 68, a Beloj kući samo pet odsto anketiranih
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. septembra - Građani SAD s velikim nepoverenjem gledaju u sposobnost sopstvenog rukovodstva da nađe uspešno rešenje za rat u Iraku kao najveći spoljni strateški izazov. Upravo objavljeni rezultati ankete "Njujork tajmsa" i televizije Si-Bi-Es pokazuju, naime, da samo pet odsto ispitanika misli da Bela kuća može da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dovede do poželjnog ishoda na tom frontu.
Znatno je veće poverenje u procene neposrednih zapovednika na ratištu: u njih se uzda 13,5 puta više (68 procenata) ispitanika nego u stavove predsednika i vrhovnog komandanta Džordža Buša.
Takvo izjašnjavanje bi moglo da nagovesti raskol u komandnom lancu SAD, ali anketari ga tumače pre kao ilustraciju rascepa, izazvanog ratom, u američkom nacionalnom biću.
Jer, iako su izrekli gotovo maksimalno nepoverenje prema Bušovim objašnjenjima, ispitanici su istovremeno, posredno, podržali njegov zahtev da za političke odluke o daljem toku rata najmerodavnije budu procene generala koji rukovode operacijama na bojištu. Kongres, u kome prevladavaju republikanskoj administraciji opozicioni demokrati, traži da hitno počne povlačenje trupa SAD sa iračkog poprišta, ali su dobili podršku od svega 21 odsto među ispitanicima koji se, s druge strane, većinom slažu s predlogom demokrata da se objavi kada i za koliko će se tamo smanjivati broj ovdašnjih vojnika...
Da je Amerika u rat protiv Iraka, u martu 2003. godine, lakše ušla nego što iz njega može da izađe i da tako ostvari proklamovane zvanične verzije - potvrđuje se i u drugim podacima istraživača dva uticajna medija. Na primer: 62 odsto smatra da je rat protiv Iraka bio greška, 60 procenata misli da ih je administracija namerno obmanula da bi imala povod za taj vojni pohod koji, po procenama 59 postotaka ispitanika, nije zasluživao da Amerika u njemu pretrpi velike ljudske i druge gubitke.
Ujedno, 53 odsto anketiranih je reklo da ne veruje da će Irak ikada postati stabilna demokratija, a celih 70 procenata smatra da tamošnja vlada Nurija al Malikija ne čini dovoljno za sređivanje situacije. Buš je, podseća se, svojevremeno tvrdio da će Irak postati "rasadnik demokratije na Bliskom istoku", dok izveštaji reportera i eksperata sugerišu da se pretvorio u "rasadnik regionalnog haosa".
Ukupni učinak predsednika, kome je do odlaska s te dužnosti ostalo nekih 16 meseci, pozitivno je ocenilo svega 30 odsto građana. Još manje njih, svaki četvrti, podržava njegovu taktiku u Iraku, spoljnu politiku uopšte, i misli da je zemlja na ispravnom kursu. Uverljiva većina smatra da su spoljna politika i opšte državno usmerenje - zastranili.
Do ovakvog oštrog distanciranja od domaćeg rukovodstva dolazi pred sutrašnje obeležavanje šeste godišnjice atentata otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, posle kojih je Buš "globalni rat protiv terorizma" proglasio za prioritet spoljne politike. U taj kurs je uklopio, što se docnije pokazalo neopravdanim, i vojni pohod na Irak, koji je izazvao duboka domaća i spoljna raslojavanja.
Danas u Kongresu počinje dvodnevno "preslišavanje" vrhovnog operativnog zapovednika američkih trupa u Iraku generala Dejvida Petreusa. On će, kako je najavljeno, predložiti sporije i opreznije povlačenje trupa s najvećeg bojišta današnjice.
Demokrati su tražili da njegov izveštaj o tamošnjoj situaciji bude "oslobođen uticaja Bele kuće". U anketi Galupa i lista "Ju-Es-Ej tudej", većina ispitanika (53 odsto) izrazila je očekivanje da će Petreusov izveštaj "odražavati ono u što bi Bušova administracija želela da ubedi javnost". I poverenje u generale je - reklo bi se stoga - relativno...
--------------------------------------------------------------------------
General SAD za delimično povlačenje trupa iz Iraka
Vašington, 10. septembra – Komandant američkih trupa u Iraku general Dejvid Petreus predložio je danas da one uskoro počnu delimično povlačenje s tog bojišta. U izlaganju kongresmenima, on je preporučio da do kraja ovog meseca s fronta ode 2.000 marinaca, za njima do sredine decembra još oko 4.000 pripadnika kopnenih snaga, a do sledećeg jula i četiri brigade tako da se ukupni broj vojnika dotad smanji za oko 30.000, koliko ih je prošlog proleća poslato kao pojačanje.
Po ovom programu, u Iraku bi "do daljnjeg" ostalo oko 130.000 uniformisanih Amerikanaca. Petreus je odbacio primedbe demokrata da je raport sastavio pod uticajem republikanske administracije. Njegovo izlaganje su povicima propratili, nekoliko puta, antiratni aktivisti od kojih su, zatim, pojedini udaljeni iz kongresne sale. General i drugi izveštač, ambasador u Iraku Rajan Kroker, izrazili su uverenje da snage SAD u Iraku mogu da ostvare postavljene ciljeve...
M. Pantelić
[objavljeno: 11.09.2007.]
