Izvor: Deutsche Welle, 17.Jul.2015, 06:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika žmuri pred rasizmom
Usled porasta tenzija i nasilja na rasnoj osnovi, američki predsednik Obama obratio se najstarijoj afro-američkoj organizaciji za ljudska prava. Neki smatraju da su njegove reakcije stigle malo prekasno.
Bio je to san pokreta za ljudska prava, multikulturalna demokratija u kojoj se o ljudima neće suditi prema boji kože, već prema njihovim osobinama. Mnogi Amerikanci bili su ushićeni kada je 2008. godine za predsednika Sjedinjenih Država izabran tamnoputi Barak Obama. Da li >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << se san ostvario? Teško. Nacija se otrežnjava kako se Obamin drugi mandat bliži kraju. Više od 60 odsto Amerikanaca, i crnih i belih, veruju da su rasni odnosi u dosta lošem stanju, o čemu svedoči i nedavna anketa koju su sproveli televizijska mreža CBS i Njujork tajms.
Nekoliko slučajeva u kojima je policija ubila nenaoružane crnce pokrenuli su talas protesta širom zemlje. Demonstranti su izašli na ulice noseći transparente poput onog sa porukom: Black lives matter. Tenzije su prerasle u nemire i sukobe sa policijom koja je često na ulicama bila opremljena kao vojska. Predsednik Obama se u utorak, po drugi put u svom mandatu, obratio Nacionalnom udruženju za unapređenje prava obojenih ljudi (NAACP). Tom prilikom je predložio reforme sistema američkog krivičnog prava, prvenstveno redukovanje dugogodišnjih uslovnih kazni za nenasilne prekršaje s drogom, koje se često dosuđuju crncima.
Dobro je da Amerikanci protestuju protiv policijskog nasilja kao što je slučaj u Njujorku i Fergusonu. Jer među političarima koji ne ostavljaju dobar utisak je i predsednik Obama, piše u svom komentaru Miodrag Šorić.
Ipak, mnogi afro-amerikanci smatraju da je predsednik presporo reagovao na apele za reformu zakona i dane ide dovoljno daleko. „Predsednik je malo pažnje rasnim problemima posvetio tek kad je na to bio primoran“, kaže Roni Dan, profesor Državnog univerzitetu u Klivlendu. „Očigledno se nevoljko iskreno posvećuje tom pitanju.“
Politika poštovanja
Harold Mekdagal, profesor prava na vašingtonskom univerzitetu Hauard, smatra da Obamino ustezanje da se pozabavi rasnim pitanjima ima veze sa „politikom poštovanja“, načinom razmišljanja o afro-amerikancima koji se prenosi generacijama i u kojem im se preporučuje da promjene svoje ponašanje i kulturu kako bi se približili ponašanju i kulturi belačke većine. „Meni izgleda kao da je Obama izabran upravo politikom poštovanja. To je ono što ga je držalo u zamci tokom celog prvog, ali i više od pola drugog mandata“, tvrdi Mekdagal. „Zaista, čini se da nema granice u tome koliko neko mora biti servilan da bi ga ljudi prihvatili prema sopstvenim kriterijumima umesto prema njegovim stvarnim kvalitetima“, dodaje on.
Tokom predsedničke kampanje 2008. Obama se kao senator pod pritiskom javnosti povukao svoje članstvo u jednoj većinski afro-američkoj crkvi (Trinity United Church of Christ). Velečasni Džeremaja Rajt, vođa te crkve i sveštenik koji je krstio Obaminu decu, davao je krajnje kontroverzne izjave o rasnim pitanjima kao i o američkoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Profesori Mekdagal i Dan se slažu da je predsednik dosta kasno postao odlučan po pitanju rasnih prava. To sada sebi može da dopusti jer ionako više ne može da učestvuje u izbornoj trci za novi mandat. Uostalom, događaji poput onih u Fergusonu, Misurija i Baltimoru podsetili su da neke probleme hitno treba rešavati. „Čini se da je Obama sada mnogo slobodniji da raspravlja o tim pitanjima“, naglašava Dan.
Protesti u gradiću Mekiniju, Teksas
Nakon nemira u Fergusonu prošlog leta Obama je formirao radnu grupu za izradu predloga reforme policije. Novoosnovano telo odmah je pozvalo na okončanje „ratničkog“ mentaliteta koji je rasprostranjen u policijskim stanicama širom države. Umesto toga, kako je predloženo, policija trebala više da sarađuje s lokalnim zajednicama na smirivanju situacije i sprečavanju sukoba. Ministarstvo pravde pokrenulo je istrage u policijskim stanicama u Fergusonu, Klivlendu i Baltimoru, a rezultati potvrđuju tinjajući rasizam.
Post-rasistička Amerika?
Rasističke tenzije u Americi su u porastu poslednje godine. Kulminacija se desila prošlog meseca kada je naoružani 21-godišnji belac ušao u istorijski poznatu crnačku crkvu u Čarlstonu i na okupljene vernike otvorio vatru. Ubio je devetoro ljudi. „Zgroženi su bili i belci. To se nije smelo desiti. Ovo nije post-rasistička Amerika“, ističe Mekdagal. Nekoliko dana nakon masakra u crkvi, Obama je u jednom intervjuu o masakru govorio prvenstveno u svetlu potrebe bolje kontrole naoružanja. Tek pri kraju je spomenuo rasne probleme, ali veoma otvoreno. „Ne radi se samo o tome da nije pristojno javno nekoga nazvati crnčugom. To nije merilo da li rasizam još uvek postoji ili ne“, izjavio je tada Obama.
U vreme kada je predsednik to govorio, u Kolumbiji, glavnom gradu Južne Karoline, na zgradama lokalnih institucija još uvek se vijorila ratna zastava Konfederacije. Tek prošle sedmice državni zakonodavci izglasali su uklanjanje zastave pod kojom su se u vreme Američkog građanskog rata Južnjaci borili za očuvanje ropstva. „Amerika je, u svakom slučaju, u ozbiljnom modusu poricanja kada se govori o rasizmu. Tek sada uklanjamo zastavu Konfederacije, a u metaforičnom smislu, građanski rat još uvek traje“, zaključuje profesor Dan.
