Izvor: Blic, 22.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika traži novog neprijatelja
Amerika traži novog neprijatelja
Izveštaj komisije Kongresa SAD o okolnostima koje su dovele do najvećeg terorističkog napada koji je ikada izvršen trebalo bi da bude objavljen danas, skoro tri godine nakon 11. septembra 2001.
Kako prenose američki mediji, u centru pažnje izveštaja nalazi se uloga Irana, koji SAD optužuju da je omogućio pripadnicima Al Kaide da pobegnu iz Avganistana krajem 2000. i početkom 2001. godine, kao i da je zvanični Teheran pomagao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najmanje devet otmičara aviona koji su izvršili napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona.
Pozivajući se na izveštaj komisije, 'Tajm' prenosi da su iranske granične jedinice dobile naredbu od pretpostavljenih da ne ometaju prelazak pripadnika Al Kaide iz Avganistana u Iran i da im ne stavljaju pečate u pasoše. Prema izveštaju, predstavnici iranskih obaveštajnih službi stupili su u kontakt sa vođstvom Al Kaide nakon bombaškog napada na američki razarač 'USS kol' u Jemenu, ali je tada Osama bin Laden odbio ponudu za saradnju, plašeći se reakcije svojih pristalica iz Saudijske Arabije. Ove podatke američki obaveštajci su dobili tokom ispitivanja zarobljenih pripadnika Al Kaide.
'Pretražujemo činjenice kako bismo utvrdili koliko je Iran umešan u napad 11. septembra', rekao je predsednik SAD Džordž Buš. Predsednik SAD je pre skoro tri godine Iran uz Irak i Severnu Koreju svrstao u 'osovine zla', države koje sponzorišu terorizam. Buš je pozvao vlasti u Teheranu da izruče lidere Al Kaide koji se nalaze na teritoriji Irana državama iz kojih oni potiču.
Na drugoj strani, Džon Meklaflin, koji trenutno obavlja funkciju direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA), izjavio je da CIA 'već neko vreme zna da je osam kidnapera putovalo u Iran, ali da nema dokaza o direktnoj umešanosti Teherana u napad'.
'Nemamo dokaza da su zvanične vlasti Irana bile umešane u aktivnosti terorista. I nemamo dokaza o povezanosti Irana i napada 11. septembra.'
Tomas H. Kin, bivši guverner Nju Džersija i predsedavajući komisije, prošlog meseca je izjavio da je 'Al Kaida imala mnogo aktivnije kontakte u Iranu i Pakistanu nego u Iraku', što dodatno navodi na zaključak da bi Iran mogao da postane sledeća 'meta američke spoljne politike'. Diplomatski odnosi između SAD i Irana su prekinuti još od islamske revolucije pre više od dve decenije.
Teheran je optužbe iz SAD odbacio kao 'fabrikovane i neosnovane', priznavši da su neki od kidnapera možda bili u Iranu pre napada 11. septembra.
'Sve tvrdnje da je Iran direktno ili indirektno povezan sa napadom 11. septembra su fabrikovane i neosnovane', ističe Hamid Reza Asefi, portparol iranske diplomatije i dodaje:
'Nije neobično da neki ljudi ilegalno prelaze granicu. Ali zapravo je čudna činjenica da nas optužuje država koja je napadačima dala vize, stalne boravišne dozvole i obučila ih da pilotiraju.'
Prema zvaničnim podacima Teherana, Iran je uhapsio i deportovao oko 500 pripadnika Al Kaide od septembra 2001. Zapadne obaveštajne službe, međutim, veruju da Iran još drži veliki broj visokih zvaničnika Al Kaide, među kojima je i šef bezbednosti mreže Osame bin Ladena, Egipćanin Saif al Adel.
'Prošlo je vreme politike štapa i šargarepe. Iranska nacija je dokazala da prihvata odnose sa svim državama samo ukoliko su bazirani na uzajamnom respektu i jednakim osnovama', zaključuje Hamid Reza Asefi. A. Petrović
