Izvor: Politika, 12.Jul.2011, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerika rizikuje da bankrotira

Sve veći jaz dve partije u Kongresu u pregovorima oko povećanja limita za zaduživanje

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Čak i najveći ovdašnji optimisti poslednjih dana postaju realisti, prognozirajući da je moguće da se dogodi i ono što je donedavno smatrano neverovatnim: da SAD, prvi put u istoriji, dođu u situaciju da ne mogu da servisiraju svoje dugove i, praktično, proglase bankrot.

To je scenario od koga se diže kosa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na glavi ne samo nadležnima za fiskalnu politiku vlade Baraka Obame, nego i ostatku sveta. Ako dve partije u Kongresu, republikanci i demokrate, do 2. avgusta ne postignu sporazum, ekonomisti upozoravaju da će to izazvati šok na svetskim berzama i da će imati destruktivno dejstvo kako na američku, tako i na svetsku ekonomiju.

Neki najavljuju i novi krug sveopšte ekonomske krize.

SAD su jedna od retkih zemalja gde se limit za zaduživanje ozakonjuje u parlamentu. Tekući od 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara, biće dostignut za manje od tri nedelje.

U sličnim situacijama dosad, to je činjeno rutinski (čak nekoliko puta tokom dva mandata republikanca Džordža Buša), ali ovoga puta to se pretvorilo u političko i, pre svega, ideološko pitanje, oko koga se, umesto da napreduju ka sporazumu, dve strane sve više udaljavaju.

Obama, koji je već neko vreme i direktno angažovan u nastojanjima da se postigne dogovor, nije uspeo da obezbedi pristanak druge strane za svoj „veliki plan”, koji je predviđao da se u sledećih 10 godina budžetske obaveze „skrešu” za 4.000 milijardi, ali da se istovremeno za 1.000 milijardi povećaju budžetski prihodi, kroz dodatno oporezivanje najbogatijih Amerikanaca (onih koji zarađuju više od 250.000 godišnje), kroz ukidanje subvencija naftnoj industriji, poljoprivredi i slično.

Republikanski lideri su to odbili – ne pristaju na bilo kakvo povećanje poreza, što je postala njihova partijska dogma. Na drugoj strani, i u redovima Obaminih demokrata bilo je sasvim očigledno „gunđanje” na spremnost njihovog lidera da na oltar sporazuma iznese smanjivanje opsega važnih socijalnih programa, kao što je „Mediker”, zdravstveno osiguranje za starije od 65 godina, koje obezbeđuje država.

Nije pomogao ni argument da će svaki dolar na ovaj način obezbeđenih dodatnih prihoda biti praćen sa tri dolara budžetskih ušteda. Republikanci ostaju sa stavom da povećanje poreza u uslovima stagnantne ekonomije ne dolazi u obzir, pri čemu se privilegije bogatih brane objašnjenjem da su oni ti „koji obezbeđuju nova radna mesta”.

Prestrojavanje republikanaca na krajnje desne pozicije tumači se i pritiskom koji vrše novopečeni kongresmeni iz njihovih redova, izabrani na izborima prošlog novembra, kada je opozicija demokratama preotela većinu u predstavničkom domu. Tih ukupno 87 novajlija svoju bazu ima u krajnje konzervativnom „Pokretu čajanke”, koji je protiv bilo kakve pogodbe.

Tekući zaplet tako pokazuje svu snagu i sve slabosti američkog političkog sistema. Predsednik SAD jeste „najmoćniji čovek sveta”, ali je često nemoćan kod kuće, zbog toga što je sistem „ravnoteže vlasti” (izvršne, zakonodavne i sudske) napravljen tako da donošenje odluka bude teško, a ne lako. To je naročito u situacijama kada većinu u dva kongresna doma imaju različite partije. „Teško je setiti se slične vruće krize u kojoj su se lideri Amerike zafarbali u toliko ćoškova”, ocenio je ovu situaciju u komentaru za vebsajt Si-En-Ena profesor Dejvid Gergen, direktor Centra za javno liderstvo sa Harvard univerziteta. „Bolje bi bilo da uskoro nađu rešenje kako da iz toga izađu, inače ćemo platiti strašnu cenu.”

Obama, očigledno, nastoji da se pozicionira između dva tabora, kao ozbiljan lider, koji je spreman da, da bi nešto dobio, nešto i da. „Obe strane moraju biti spremne da prihvate politički bolna rešenja”, izjavio je u prekjučerašnjem televizijskom obraćanju, dodajući da je spreman od istrpi i kritiku iz sopstvene partije kako bi došlo do raspleta.

Na to je glavni pregovarač republikanaca uzvratio: „Ja ne vidim put do dogovora, ako oni ne popuste”.

Sve se događa i u okolnostima kada se zagreva teren za predsedničke izbore 2012, u kojima Obama nastoji da stekne drugi mandat. U kampanji već dominiraju ekonomske teme, koje se uvijaju u partijske ideologije („velika država”, za koju su, navodno, demokrate, nasuprot sveopštoj deregulaciji i smanjivanju administriranja, za šta su republikanci).

Protiv Obame je, pre svega, visoka stopa nezaposlenosti, koja je, prema najnovijoj statistici, ponovo u porastu: samo jednom u minule dve i po godine, koliko je predsednik, pala je na ispod 9 odsto. Trenutno je 9,2 odsto.

Ono od čega se strahuje – to je polazište opozicije da će, što u ekonomiji bude gore, to njima politički biti bolje, a i da za poraz Obame vredi platiti svaku cenu.

Milan Mišić

objavljeno: 13.07.2011

Nastavak na Politika...

S media: Amerika rizikuje da bankrotira