Izvor: Glas javnosti, 24.Dec.2009, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika pakao za nezaposlene
Sve veći broj nezaposlenih zbog recesije isušuje fondove za socijalno obezbeđenje nezaposlenih takvom brzinom da će, prema projekcijama federalnih ustanova, 40 državnih programa socijalne zaštite u roku od dve godine ostati bez dolara, a za nastavak izdavanja čekova biće potreban zajam od 90 milijardi dolara.
Ovakva situacija povećava pritisak na državne administracije da povećaju poreze ili da smanje količinu novca koji se izdvaja za socijalnu pomoć.
U nekim državama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << - Severna Karolina, Kanzas, Vermont i Nevada - već su počele oštre debate oko budućnosti sistema za socijalna davanja, a budžetski deficiti će, smatraju finansijski stručnjaci, postajati sve veći, pa će finansiranje siromašnih pretrpeti još snažniji udar. U nekim državama je predloženo čak i da se predlože promene zakona kojima bi se omogućilo smanjenje rupa u budžetu - što bi išlo preko leđa najsiromašnijih.
Uzmi, pa daj
U ovom trenutku 25 država je ostalo bez novca za nadoknade za nezaposlene, a za pokrivanje ovog deficita od federalne vlade pozajmili su 24 milijarde dolara. Do 2011. godine, procenjuje Ministarstvo rada, 40 država će ostati bez ovih fondova, pošto će ih potopiti cunami nezaposlenosti.
- Pritisak je ogroman, i moramo se suočiti s njim - kaže kongresmen Dejvid NJezgodski, demokrata, autor predloga zakona kojim će se smanjiti nedostatak novca u programu za nezaposlene u Indijani. - Naš sistem je apsolutno u bankrotu.
Zakonodavci u Indijani su zasad zaštitili čekove za socijalnu pomoć, rekao je NJezgodski, ali to im je pošlo za rukom tek posle postizanja kompromisnog rešenja, proletos, kada je guverner Mičel Denijels rekao da je država dosad „pružala kraljevske beneficije“, a sindikati su odgovorili masovnim protestima u Indijanopolisu. U januaru zakonodavce čeka predlog zakona koji će odložiti predloženo povećanje poreza, namenjeno punjenju fonda za nezaposlene.
U Nevadi, guverner Džim Gibons, republikanac, posvađao se sa zakonodavcima o programu za nezaposlene, koji trenutno duguje 85 miliona dolara federalnim vlastima. Gibons je optužio zakonodavce da su „bezosećajno“ zaboravili na izmenu poreskih stopa.
A prošle nedelje u Kentakiju je državni tim preporučio da se socijalna davanja smanje za oko devet odsto i da se odlože za nedelju dana. Prosečan ček za nezaposlene tamo je oko 300 dolara nedeljno. Tim je takođe preporučio i podizanje poreskih stopa.
- Bilo je baš nervoznih momenata tokom pregovora industrijalaca i radničkih sindikata - kaže Džozef Mejer, sekretar za obrazovanje i rad Kentakija. - Ali na kraju su se iskristalisale realne opcije.
Dva izbora
Državni fondovi za nezaposlene su odvojeni od opštih budžeta, pa kad ponestane para, obično se razmatraju dva primarna rešenja - podizanje poreskih stopa ili smanjivanje izdataka.
Industrijalci i poslovne grupe uglavnom lobiraju protiv podizanja poreskih stopa za zaposlene, dok sindikati i druge radničke organizacije protestuju protiv smanjenja izdataka za nezaposlene.
Hoćemo da osiguramo da Kentaki i dalje bude konkurentan na tržištu i da očuvamo zdravu atmosferu - rekao je Mejer o pregovorima.
Na nacionalnom nivou, prosečan porez je oko 0,6 odsto od plate, dok je prosečan nedeljni iznos čeka za nezaposlene oko 300 dolara.
Nisu spremni
Problemi s kojima se suočavaju državni programi potiču, po svoj prilici, iz propuštene šanse da se za vreme ekonomske ekspanzije propisno pripremi teren za recesiju, tvrde stručnjaci.
Pomoć za nezaposlene finansiraju zaposleni, preko takse na dohodak, koja se skuplja tempom koji bi trebalo da omogući likvidnost ovih fondova. Firme koje otpuštaju mnogo ljudi trebalo bi da plaćaju i više stope poreza. Federalna vlada plaća administrativne troškove, a u vremenu recesije preuzima plaćanje pomoći za nezaposlene posle 26. nedelje primanja. Ali, tokom godina, zahtevi da se minimiziraju porezi za zaposlene svele su fondove na neodržive nivoe.
- Izdaci nisu porasli, nije to problem - kaže Ričard Hobi, direktor Nacionalne asocijacije agencija za radnu snagu. - Ali, i pored toga, očekujem smanjenje iznosa na čekovima za nezaposlene. Nedostaci u državnim fondovima za nezaposlene obično znače smanjenja iznosa ili smanjenja broja ljudi koji mogu da dobijaju čekove.
U Virdžiniji, program za nezaposlene je pozajmio 89 miliona dolara od federalne vlade, dok u Merilendu nisu pozajmljivali, po federalnim podacima.
Vejn Vroman, stručnjak za osiguranje nezaposlenih, kaže da su, na ulasku u recesiju, državni programi za nezaposlene u proseku bili finansirani samo sa jednom trećinom sredstava kojima su trebali da budu finansirani, prema opšteprihvaćenim smernicama za finansiranje fondova.
- Ako na pravi način finansirate program, nećete nikad doći u ovakve probleme i nikad nećete imati potrebu da donosite ovako teške odluke - kaže on. - Pre recesije pravila za finansiranje fondova su vrlo retko poštovana.
I dok se očekuje da će količina novca koji države pozajmljuju od federalne vlade rasti veoma brzo, ne očekuje se da će ovo dodatno opteretiti federalni budžet.
- Istorija nas uči da je federalna vlada uvek dobijala novac koji je na ovaj način pozajmljivala nazad - smatra Vroman.
Rupu je teško popuniti
U međuvremenu, međutim, i druge države ne uspevaju da popune rupu. Zapadna Virdžinija je zamrzla izdatke za nezaposlene u ovoj godini, a zakonodavci u Južnoj Karolini nameravaju da urade ovo isto.
- Očigledno imamo problem sa fondom - kaže Keni Bingam, jedan od vodećih republikanaca u Južnoj Karolini, okrivljujući za ovaj problem visoku stopu nezaposlenosti od 12 odsto u državi.
Južna Karolina duguje oko 654 miliona dolara federalnoj vladi, samo za isplate čekova nezaposlenima.
- Ne želimo da smanjimo iznos čekova - tvrdi Bingam. - Ali ako povećamo poreske stope, mnoga preduzeća će to teško podneti, što čini situaciju još složenijom nego što jeste.
Vašington post
