Izvor: Glas javnosti, 27.Sep.2009, 06:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika će eksplodirati
Najpoznatija liberalna novinarka Severne Amerike i najoštriji kritičar američke desnice „ukrstili su koplja“ u telefonskom razgovoru pre deset dana. Prenosimo vam najzanimljivije delove iz transkripta dijaloga, objavljenog na internet sajtu „Alternet“.
Klajn: Film je divan. Čestitam. Reč je o, kako su mnogi već čuli, pozivu na revolt protiv kapitalističkog ludila. Ali u nedelji premijere, na medijima se dešavao jedan drugačiji vid revolta: takozvane „čajanke“, strastvena >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << odbrana kapitalizma i protivljenje društvenom progresu.
Mur: Ne znam da li su to protesti u korist kapitalizma, ali znam da ih hrane ljudi sa različitim agendama, među kojima su i oni koji još nisu prihvatili činjenicu da im je vođa Afroamerikanac. I ja mislim da se to njima ne sviđa.
Klajn: Misliš da je to pokretačka snaga ovih „čajanki“?
Mur: Jedna od. Ali postoji još nekoliko agendi. Jedna je korporativna: farmaceutske kompanije i drugi koncerni prave nešto što mora da izgleda kao spontana pobuna građana. Ali treći deo ovoga, i to je ono što sam uvek poštovao kod desničara - organizovani su, predani su, ustaju u zoru i bore se. Na našoj strani, ja zaista ne vidim takvu predanost.
Klajn: Kad je reč o Vol Stritu, recimo nekoliko reči o ovom čudnom momentu, kad je sav bes naroda uperen prema bankarima i špekulantima, kad su ljudi besni na direktore AIG-a, kad su se ljudi okupljali ispred njihovih kuća - šta se dogodilo s tim? Ja sam se uvek plašila da će ovaj bes koji ti prikazuješ u filmu, ustanak pred glasanje o plaćanju „kaucije“ za banke, koji je i naterao kongresmene da prvi put glasaju protiv, biti usmeren na najranjivije ljude u društvu - imigrante, na primer, ukoliko ne bude kanalisana prema najmoćnijim ljudima u društvu, prema elitama, prema onima koji su stvorili ovu katastrofu. I ono što pokušavam da shvatim sada jeste - da li je to isti taj bes ili misliš da je reč o različitim strujama američke kulture - da li su se ljudi koji su bili ljuti na AIG sada okrenuli protiv Obame i ideje o reformi zdravstvenog sistema?
Mur: Mislim da to nije ono što se dogodilo. Nisam siguran da je reč o istim ljudima. U stvari, koliko sam video tokom svojih putovanja po SAD, nešto se tu dešava ispod površine. Ne može se izbeći narodni bes ako je svaki osmi stambeni kredit u velikoj opasnosti i kada svakih sedam i po sekundi neko dolazi u opasnost da izgubi kuću jer ne može da plaća ratu, a stopa nezaposlenosti je u porastu. Ovo će eksplodirati. Ono što je opasno, i čemu nas uči istorija, jeste to što je desnica uvek u kriznim vremenima uspevala da uspešno manipuliše s onima koji su potlačeni i izgubljeni i da iskoristi njihov bes kako bi stvorila ono što se nekad zvalo fašizam.
Gde je nestao bes posle kraha ekonomije? Prošlo je godinu dana. Mislim da ljudi sada osećaju kao da su rešili deo problema kad su glasali za Obamu i da će on da ujaše u grad i sredi stvari. A on se nekako ušunjao u grad i obećavao da će da sredi stvari, dok u realnosti nije uradio bilo šta. Mada neću da kažem da se ne slažem sa nekim stvarima koje je uradio.
Možda sam ja preveliki optimista, ali Obamu je podigla samohrana majka, i bio je siromašno dete. A kad je postao neko i nešto, nije odlučio da se bavi zgrtanjem novca, nego se bavio javnim radom u Čikagu.
E da, i odlučio je da promeni ime u ono što je pisalo u krštenici - Barak. To nije potez koji se očekuje od profesionalnog političara. Pokazao nam je da kroz mnoge stvari ide srcem, a pokazao nam je i u kampanji da iskreno veruje u ravnopravnije raspoređivanje bogatstva.
A ja verujem da su te stvari u koje on veruje još uvek u njegovom srcu. Sad od njega zavisi. Ako će da sluša Rubine (jedan od savetnika Obame za ekonomiju) i Gejtnere (ministar finansija) i Samerse (direktor Nacionalnog ekonomskog saveta), ti i ja gubimo, Nejomi. A mnogi ljudi koji su ušli u borbu prvi put više se nikad neće mešati. Ako bude slušao njih, učiniće više da zaustavi ono što se jednom mora dogoditi u ovoj zemlji od svih svojih protivnika. Tako da... Pa, nadam se da razume teret koji nosi i nadam se da će učiniti pravu stvar.
Klajn: Izvini, razumem to što kažeš o njegovom detinjstvu i svemu tome, ali on je taj koji je postavio na svoja mesta Samersa i Gajtnera, koje oštro napadaš u filmu. A godinu dana kasnije, Obama ponovo daje posao šefa rezervi Benu Bernankeu. A Samersa ne samo da je postavio, nego mu je dao moć kakvu nikad ranije nije imao.
Mur: I sastaje se s njim svakog jutra.
Klajn: Upravo to. Tako da, ono što mene brine u vezi s ovim je da mi uvek samo psihoanaliziramo Obamu i da nekako imamo osećaj da njega ti momci gore „prevode žednog preko vode“. Ali ovo su sve bili njegovi izbori, pa zašto ga onda ne ocenjujemo na osnovu njegovih akcija i kažemo jasno „pa ovo je on uradio, a ne oni“?
Mur: Slažem se. Ja ne mislim da ga oni „prevode“ preko bilo čega. Mislim da je on pametniji od svih njih. Kad ih je on postavio na funkcije, upravo sam bio završio intervju sa pljačkašem banaka kojeg su zaposlile velike banke kako bi ih savetovao kako da se zaštite od pljački banaka. Razumeš? Kako ne bih upao u duboki, mračni ponor očaja, ja sam pomislio „hej, pa to i Obama radi“. Ko može bolje da popravi nešto od onog ko je to sam pokvario? On ih je postavio da sami počiste nered koji su napravili. Da, da, to je to.
Klajn: Ali sada se ispostavilo da oni samo nastavljaju da kradu, ništa drugo.
Mur: Tačno. I sada je sve na njemu.
Klajn: U redu. Hajde da se vratimo malo filmu. Gledala sam te kod (Džeja) Lenoa, i zapanjila me prva primedba koju je on imao - da je pohlepa zla, a ne sam kapitalizam. A ovo često čujem - ideju da su pohlepa, korupcija i nepravda na neki način odstupanje od logike kapitalizma, a ne motori koji ga pokreću. Zašto je ljudima toliko teško da prihvate činjenice i da kažu „ne, to je to - to je kapitalizam, a ne odstupanje“?
Mur: LJudi hoće da veruju da ekonomski sistem nije u osnovi svega. Znate, „to je samo nekoliko mućaka, inače je sve u redu“. Ja sam uvek govorio, a rekao sam i Lenou, kapitalizam je legalizacija pohlepe. Pohlepa je oduvek među ljudima. Mi imamo mnogo mračnih strana, kao vrsta, i pohlepa je jedna od njih. Ako se ne zaustavi, ona ostaje bez kontrole i divlja. A kapitalizam ne samo da je ne zaustavlja, nego je podstiče i oslanja se na nju. On je i nagrađuje, na kraju krajeva.
Mene svakog dana pitaju isto pitanje, pošto su zapanjeni zaključkom filma da bi kapitalizam trebalo ukinuti. I pitaju me „šta je loše sa zarađivanjem novca? Zar ne mogu da otvorim prodavnicu i zarađujem?“
E pa, to je to kad više nema izučavanja ekonomije u srednjoj školi, pa niko ne zna šta te stvari zapravo jesu. Poenta je: kada imaš kapitalizam, on te podstiče da izmišljaš načine da zarađuješ novac, i uvek još novca. I sve je podređeno tome. Problem je što se u poslednjih 20 ili 30 godina sve iz državnih ruku premešta u privatni sektor, uzimaju nam se iz ruku stvari koje se podrazumevaju, kao što su zdravstvena zaštita, vodovod, električna energija, i premeštaju u ruke ljudi čija je jedina briga da zadovolje svoje deoničare i da napune džepove. E to je suludo.
Kada nas antropolozi budu iskopali za 400 godina, reći će: pogledajte ove ljude. Oni su mislili da su slobodni. Mislili su da žive u demokratiji, a provodili su deset sati svakog dana u totalitarnoj situaciji, i dozvolili su najbogatijem jednom procentu među sobom da sakupi više bogatstva od 95 odsto najsiromašnijih. Ti ljudi će nam se smejati kao što se mi danas smejemo onima koji su pre 150 godina lečili bolesti stavljanjem pijavica na rane.
Ova prica odlicno olicava Srbiju.
Kada nas antropolozi budu iskopali za 400 godina, reći će: pogledajte ove ljude. Oni su mislili da su slobodni. Mislili su da žive u demokratiji, a provodili su deset sati svakog dana u totalitarnoj situaciji, i dozvolili su najbogatijem jednom procentu među sobom da sakupi više bogatstva od 95 odsto najsiromašnijih. Ti ljudi će nam se smejati kao što se mi danas smejemo onima koji su pre 150 godina lečili bolesti stavljanjem pijavica na rane.-феноменалан пасус.
Похлепа!-права реч.
Свака им част. Немам речи.
