Izvor: Politika, 22.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američko skrivanje od najbližih
Istraživanje o sklonostima supružnika ka pravljenju „crnih fondova” za zadovoljavanje ličnih potreba
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, marta–Volim ga, ali poneku svoju strast volim da skrijem od njega. Volim i ja nju, ali volim i da ne zna za moje ubiranje „zabranjenog voća”.
Ovakve dvosmerne izjave ljubavi– prema „izabranicima srca” i prema „neodoljivostima puste duše”– mogu da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čuju u poverljivim razgovorima prijatelja, ali proizlaze i iz upravo objavljenih rezultata anketa o ukupnom stanju odnosa među američkim supružnicima. Nije, međutim, reč o preljubi, mada su učestala neverstva političara bila povod za šire istraživanje, već o sklonosti ovdašnjih bračnih partnera ka „crnim fondovima”, tajnom izdvajanju dela porodične riznice za zadovoljavanje raznovrsnih ličnih prohteva, koji su samo povremeno i poroci.
Finansijsko neverstvo
Od 600 internetskih ispitanika Jahua i firme „Dešifrovanje” njih 48 odsto je reklo „ozbiljna veza” dozvoljava– takvo „finansijsko neverstvo”. Ali– ako nije preterano, tojest ako se povremeno „samo za svoj groš” stucka 100 do 500 dolara. Tri procenta je priznalo, kako je navela istraživačica Lora Rouli, da „bez prijavljivanja bližnjem” na sebe potroši i više od 5.000 dolara, u nepreciziranom periodu.
U svakom slučaju, finansijsko neverstvo je Amerikancima mnogo manji greh od seksualne prevare, utvrdilo je ispitivanje javnog mnjenja u verziji Galupa i lista „Ju-Es-Ej tudej”. Upuštanje partnera u vanbračnu intimnu vezu bi kao razlog za razvod uzela 62 procenta anketiranih, dok bi „tajno troškarenje” kao povod za raskid bračne veze doživelo, zavisno od vrste i količine prikrivanja, četiri do 12 odsto supružnika i njima sličnih parova.
Razmatranja ove vrste rasplamsala su se kad je njujorški guverner Eliot Spicer primoran da podnese ostavku zato što je desetine hiljada dolara plaćao za usluge prostitutkama. Posle prvog talasa zgražavanja na privatnim zastranjivanjima funkcionera koji je sebe predstavljao kao prvoborca odbrane „ugroženih vrlina”, u javnosti su se pojavili komentari u stilu: „Sve–sve, ali otkud mu pare za tako skupe nepodobnosti?” Znali su, naravno, da mu prihodi dozvoljavaju luksuz, ali su se „čudili”– kako je uspeo da pozamašne svote skrije od supruge.
Dok se još čeka na razjašnjenje te „misterije”, eksperti predočavaju da su „finansijska neverstva” ne samo česta nego i uvod u druga „nepočinstva”. Svako ko je počinio preljubu izvršio je i finansijsko neverstvo, tvrdi, na osnovu svoje prakse, njujorški terapeut Boni Iker Vil, pisac knjige o finansijskom neverstvu.
Osnivač organizacije „Spasilac žena” Stefani Aleksander iz Feniksa dodaje da je u tom pogledu, kao i inače, najteže kontrolisati najmoćnije, kao što su političari, biznismeni i razne „zvezde”. Imaju visoke prihode i često su na službenom putu, objašnjava jednostavno.
Kalifornijski psihoterapeut Tina Tesina smatra da parovi u kojima oboje zarađuju „treba da imaju izvesnu svotu za samostalno trošenje, kako bi osetili malo autonomije”. Prosečno– oko 200 dolara, procenjuje.
Drugi stručnjaci se zalažu za razjašnjenje supružnika, stavku po stavku, do odluke koju će onda obostrano primenjivati. „Ljubav jeste najbitnija, ali je novac neophodan da se plate računi za ono od čega se živi”, obrazlažu.
Pojedinci se, pritom, ne razliku mnogo od nacionalnog rukovodstva. I ono praktikuje finansijsko neverstvo, koje se svaljuje na leđa svih podanika, iako se zaklelo i na vernost– izbornim obećanjima, i na ljubav– prema otadžbini.
Više od tri četvrtine Amerikanaca smatra da njihove vlasti operišu na prilično tajanstven način, navodi „Šarlot obzerver” podatke iz jedne nedavne ankete. „Građani plaćaju vlast gomilom novca u vidu raznih dažbina, što podrazumeva ne samo pravo da znaju šta ona radi već i njihovo učešće u odlučivanju”, dodaje se u uvodniku tog lista iz Severne Karoline.
Vašingtonski raskol
Većina ispitanika istrajno, već duže vreme, ponavlja da „sadašnja vlast vodi zemlju u pogrešnom pravcu”. Popriličan broj misli, na primer, da se u rat protiv Iraka krenulo zbog „apetita ovdašnjih naftaša”, a ne kako se neopravdano tvrdilo zbog „zabranjenog arsenala” Bagdada, pa da je potonji poremećaj na energetskom tržištu doveo do novog– nacionalnog – „crnog fonda”, kojim petrolejska elita širi svoj manevarski prostor, a sužava masama.
Labavi se, tako, i „socijalni brak”, pretpostavljeno kolektivno jedinstvo u „služenju domovini”, sugerišu analitičari. Istovremeno se povećava finansijsko neverstvo vlasti jer, kako je u uvodniku istakao „Njujork tajms”, vrlo zadužena i ekonomski uzdrmana Amerika sve više zavisi od ulaganja stranih vlada s kojima je često „u napetim političkim odnosima”, dok one „održavaju tajanstvenost” u pogledu njihovih stvarnih ciljeva u takvim aranžmanima.
Raskol bližnjih ilustruje i parola da „Vašington važi za glavni grad (nezvanično-praktički) sveta, ali da nije grad svetskog ranga”. Lansirao ju je njegov gradonačelnik Entoni Fenti. Poziva se na okolnosti da su nepismenost, nezaposlenost i stopa kriminala u prestonici iznad nacionalnog proseka. Nacionalno rukovodstvo ne pokazuje dovoljno brige za nas koji je udomljujemo, kažu građani, nagoveštavajući da se stara izreka izmetnula u novu– „daleko od srca, iako blizu očiju”"
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 23/03/2008.]
