Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Nov.2021, 17:47

Američko-kineski razgovor za - izbegavanje sukoba

Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Kine Džo Bajden i Si Đinping su u višečasovnoj video- konferenciji istakli odgovornost svojih država prema svetu. Bajden je, nakon sastanka, poručio da mu se čini da je njihova odgovornost kao lidera Kine i SAD da obezbede da nadmetanje dve zemlje ne preraste u sukob, preneo je Rojters.

Kada je kineski lider Si Đinping pozdravio predsednika SAD DŽozefa Bajdena na početku njihovog virtuelnog razgovora i nazvao ga "starim prijateljem", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << upotrebio je izraz od kojeg se Bajden svojevremeno ogradio. U Kini izraz "lao peng jou" označava naklonost i pokazuje nivo bliskosti i poverenja, a kada je to rekao Si Đinping, on odražava zajedničku istoriju dva lidera, koja datira iz avgusta 2011, kada su razgovarali i putovali u provinciju Sečuan, pre nego što je jedan od njih dvojice došao na najvišu funkciju, navodi Rojters.

"Čini mi se da je naša odgovornost kao lidera Kine i Sjedinjenih Država da obezbedimo da konkurencija između naših zemalja ne pređe u sukob", rekao je Bajden dok su dvojica lidera razgovarali preko video-linka između Vašingtona i Pekinga. "Bilo namerno ili nenamerno - samo jednostavno, direktno nadmetanje".

"Svako od nas treba da dobro vodi svoje unutrašnje poslove i, u isto vreme, da preuzmemo svoj deo međunarodnih odgovornosti i da radimo zajedno na unapređenju plemenitog cilja svetskog mira i razvoja", rekao je Si Điping. "Ovo je zajednička želja naroda naše dve zemlje i celog sveta".

Kineski predsednik Si Đinping je rekao predsedniku Bajdenu da će Peking morati da preduzme "odlučne mere" ako snage "protajvanske nezavisnosti" pređu "crvenu liniju", objavili su kineski državni mediji, nakon video-sastanka dvojice lidera.

Sjedinjene Američke Države u okviru svoje politike "jedne Kine" priznaju da je Tajvan deo Kine ali ne i da je Komunistička partija ikada imala suverenitet nad Tajvanom. SAD održavaju i nezvanične veze sa ostrvom i obećale su mu podršku u slučaju neke vojne intervencije.

Nemoguće upravljati svim krizama

A na direktno pitanje kako on vidi epilog ovog samita lidera dve velesile, Dušan Proroković, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, odgovara.

"Sa stanovišta Džozefa Bajdena, ovo je pokušaj da se napetosti smire i da se u odnosima sa Kinom krene ka deeskalaciji, pošto Sjedinjene Američke Države otvaraju preveliki broj frontova ne samo prema Kini nego i u nekim drugim delovima sveta i nemoguće je upravljati svim tim krizama. A što se pogleda iz ugla Kine tiče, oni ovo vide kao nastavak prihvatanja Kine kao ravnopravnog partnera od strane Vašingtona. Kinezima je jako, jako stalo da im se taj status verifikuje, da oni ne budu samo jedna od država u svetu sa kojima Amerika razgovara, sa kojima se američka diplomatija dogovara, nego da budu ravnopravan partner koji će odlučivati o globalnim pitanjima".

Prorokovića pitamo da li je stekao utisak kako je ovaj virtuelni razgovor, koji je inicirao Bajden, zapravo prevashodno trebalo da odnose dve zemlje uravnoteži i učini ih manje napetim.

"Kod diplomatije je to uobičajeno ako postoji politička volja da se neki dogovor postigne a nema saglasnosti o svim temama, onda se te teme izostavljaju iz zajedničkog saopštenja za javnost , deklaracije, rezolucije, ugovora ili nekog drugog akta. Ovo je pokazatelj da i jedna i druga strana želi da razgovara i za početak su odabrane teme o kojima se može usaglasiti stav, međutim čak ni oko ovoga o čemu su razgovarali ne može se u ovom trenutku postići dogovor i, sa jedne strane, je to naznaka da će se razgovori nastaviti, a sa druge strane ukoliko se uspešno reši ovo što je na dnevnom redu, onda će se agenda širiti. Međutim, mnogo toga zavisi od okolnosti šta će nam se dešavati u budućnosti. Danas nismo u situaciji da prognoziramo ni šta će se događati za godinu dana, a kamo li šta će se desiti za 30 godina. Evo i ovi stavovi na Samitu u Glazgovu koji su ponuđeni a koji govore o dekarbonizaciji do 2050. godine, o implementaciji zelene agende u Kini 2060. godine, to je u ovom trenutku nemoguće planirati jer svet se odavno, odavno nije nalazio u ovakvoj situaciji. Da zaključim, politička volja postoji, određene teme su pokrenute, a kako će sve ovo dalje teći, veliko je pitanje.

Na ivici "proksi rata"

Koliko su ovaj susret isprovocirale okolnosti, poput sve izraženije globalne ekonomske krize kao posledice pandemije kovida 19, a koliko je razgovor iznuđen i nekom vrstom pritisaka poput vojnog sporazuma AUKUS, koji je podrazumevao i svojevrsnu vojnu blokadu kineskog južnog mora? Proroković kaže:

"Dakle, toliko je spornih stvari o kojima Vašington i Peking moraju ili direktno, ili u multilateralnom formatu da pregovaraju da ih je u ovom trenutku teško i pobrojati a kamo li da sad izdvajam neke prioritete. Tu je i sporazum Sjedinjenih Država sa Australijom, tu je i Japan, tu je i Tajvan, tu je i ujgursko pitanje oko kojeg se u Sjedinjenim Američkim Državama, čak u institucijama, vodi žestoka kampanja kako bi se odnos Kineza prema Ujgurima barem ovako u javnosti, publicistički, okarakterisao kao genocid. Dakle mnogo je tu stvari na koje se pandemija od 2020. godine nadovezala sa svojim posledicama, da gde god pogledamo, u kom god smeru pogled da upravimo, videćemo da odnosi Kine i Sjedinjenih Američkih Država postaju sve više konfliktni. Dakle ti njihovi sporovi rešavaju se kroz okvir konfrontacije, a ne kooperacije a što može da preraste u veliku krizu, zapravo u još veću krizu pošto smo već svedoci velike krize. To može čak da preraste i u neki "proksi rat", oružani sukob posredničkog karaktera koji bi se vodio najverovatnije u okruženju Kine i ne treba ni da podsećam u šta bi sve to moglo da preraste. Ovaj dogovor Sija i Bajdena nam govori da su jedni i drugi svesni da se ta crvena linija prosto ne sme preći i da bi oružani sukob mogao uvesti svet u brojne druge krize i da o nečemu treba da razgovaraju".

Vašington i Peking su obezbedili mali pozitivan korak i pre ovog samita. Naime, ranije ovog meseca, u Glazgovu, u Škotskoj, na klimatskom samitu o dekarbonizaciji, dva najveća svetska emitera ugljen-dioksida neočekivano su najavila da će raditi zajedno na smanjenju emisija štetnih gasova i redovno se sastajati kako bi rešili klimatsku krizu. Dušan Proroković podseća:

"Tu je Bajdenova administracija dosta popustila. Bajden je došao u Glazgov, “lider sveta” predložio je svoju zelenu agendu, tražio je da ga svi drugi prate i da sve druge zemlje prihvate ta američka načela za suočavanje sa klimatskim promenama i preduzimanjem određenih mera. Sa druge strane, Si Điping ne samo da nije došao u Glazgov nego su mu Britanci kao domaćini zabranili da se obrati putem video-linka. Kina je onda veštim diplomatskim aktivnostima uspela da motiviše veliki broj država da se na tom samitu suprotstave Bajdenu i na kraju posle nekoliko nedelja intenzivnih pregovora došlo se do toga da zbog sukoba Sjedinjenih Američkih Država i Kine nema nikakve zajedničke deklaracije. Dakle, sve to što je bilo gromoglasno najavljivano moglo je da propadne tako da je i tu Bajden bio prinuđen da uđe u direktnu komunikaciju sa Kinom kako bi se spasao samit i kako bi se do kakve-takve zajedničke deklaracije došlo. I to nam opet govori da smo daleko od vremena jednopolarnosti i da nam je potreban dijalog na visokom nivou, da ne samo Sjedinjene Američke Države nego ni Zapad u celini više prosto ne mogu da nameću svoja rešenja niti da upravljaju globalnim procesima bez učešća ostalih zemalja koje su ne samo motor globalne ekonomije, nego postaju i sve važniji politički akteri".

Zamoljen da oceni efekat ovog virtuelnog susreta Bajden – Si Điping, Proroković prvo konstatuje kako je nezahvalno bilo šta prognozirati, shodno neizvesnoj budućnosti koja je pred nama, ali ipak zaključuje:

"Meni je mnogo bliži rezon Kineske diplomatije. Kinezi su posvećeni tome i čak veoma emotivno gledaju na tu stvar oko priznavanja ravnopravnog statusa Kine kod kolektivnog zapada, odnosno o Sjedinjenih Američkih Država i ovo što se odigralo upravo ide u tom smeru. Isto kao što je Bajden svojim sastankom sa Putinom u Ženevi faktički priznao da bez direktne komunikacije sa Rusijom i nekih budućih pregovora nema rešavanja ni za kriza od Ukrajine do Avganistana, tako je i sada priznao da se globalna politika ali i niz tih regionalnih problema od Sing Janga do Južnog pacifika ne mogu rešavati bez Kine. Dakle, imamo vest da je ipak bolje razgovarati, pregovarati i tražiti zajednička rešenja nego nametati rešenja, što je bio slučaj, recimo, na početku 21. veka. I to je sa jedne strane ohrabrujuće, sa druge, kuda će sve ovo ići, u kom smeru, šta će se dalje odigravati, mi to ne možemo ni da pretpostavimo. Samim tim od budućih događaja zavisi kako će se materijalizovati i konkretizovati i Bajdenov sastanak sa Putinom i njegov virtuelni samit sa Sijem. Ako im okolnosti budu išle na ruku, ovo će imati neke konkretne rezultate već za godinu ili dve, a ukoliko im okolnosti ne budu išle na ruku, i ovaj dogovor će ostati samo nažalost mrtvo slovo na papiru".

Raspoloženje posle samita u obe zemlje je prilično vedro, ali CNN navodi da podrobnija analiza ukazuje na to da je Peking za nijansu "rasploženiji". Sama činjenica da američki predsednik i kineski lider razgovaraju je dovoljno značajna. Američko-kineski odnosi sunovratili su se u poslednjoj godini mandata Donalda Trampa i prešli u otvoreno neprijateljstvo koje se lepo videlo na neslavnom samitu na Aljasci, gde su diplomate razmenjivale oštre reči.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...