Izvor: Blic, 03.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki vojnici kreću ka Zalivu
Američki vojnici kreću ka Zalivu
LONDON/VAŠINGTON/BAGDAD (BBC) - Više hiljada američkih vojnika u narednih nekoliko dana krenuće ka Zalivu, što će biti prvo angažovanje američkih snaga spremnih za vojnu akciju u regionu od Zalivskog rata, 1991. godine, piše jučerašnji britanski Tajms.
Pedeset hiljada novih vojnika i šezdeset hiljada koji su već raspoređeni u tom području biće spremni za eventualni rat protiv Iraka do polovine februara, napominje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << list.
Londonski dnevnik Gardijan u uredničkom komentaru ističe da američki predsednik Buš nije uspeo da ubedi Amerikance, a kamoli svet, da Irak predstavlja značajnu vojnu pretnju regionu ili Sjedinjenim Državama. Inspekcije Ujedinjenih nacija nisu ometane, iako je predsednik SAD predviđao suprotno, a još nisu pronađeni nikakvi dokazi da je Irak lagao o svom programu naoružanja. Džordž Buš nema opravdanja za rat, konstatuje Gardijan. Ako zaista misli to što je rekao u najnovijoj izjavi - da je odlučan u nameri da izbegne nove sukobe i pronađe mirno rešenje postojećih sporova, te ako želi da pokaže da je hrabar i odlučan lider, on mora da nastavi proces započet u UN i ne krene u rat, zaključuje Gardijan.
Američki i britanski vojni avioni koji patroliraju zonom zabrane letova na jugu Iraka, bombardovali su 1. januara irački radarski sistem na tom području, saopštila je američka Centralna komanda sa sedištem na Floridi. Iračke vlasti, međutim, tvrde da su bombardovani civilni ciljevi i da je u napadu poginula jedna osoba.
Avion iz američko-britanske patrole bombardovao je radar u blizini Karnaha, 210 kilometara jugoistočno od Bagdada.
'Koalicija je izvršila napad nakon što su iračke snage premestile radar u južnu zonu zabrane letova, čime su ugrozili avione koalicije', izjavio je portparol Centralne komande, mornarički kapetan Den Kizi.
Na drugoj strani, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je poslednjeg dana prethodne godine usvojio rezoluciju kojom je proširena lista civilnih dobara koje Irak ne može da uveze bez prethodnog odobrenja UN.
Od 15 članova Saveta bezbednosti, uzdržale su se samo Rusija i Sirija, a ostalih 13 je glasalo za rezoluciju.
Sa sve izglednijim ratom protiv Iraka, SAD su izvršile pritisak da se usvoji nova rezolucije i da se lista, duga 300 strana, dopuni sa šezdesetak proizvoda iz oblasti hemije, elektronike i transporta. Lista, koja može biti dopunjena svaka tri meseca, poslednji put je bila izmenjena u maju. Embargo protiv Bagdada, uveden nakon iračke inavazije na Kuvajt, 1990. godine, odnosi se na zabranu uvoza oružja.
Na novoj listi su se našli i proizvodi koji bi mogli olakšati stavljanje u funkciju vojne opreme u pet oblasti: konvencionalno oružje, rakete, hemijsko i biološko oružje, kao i jedan poseban, multidisciplinarni sektor.
SAD su, takođe, odlučile da zabrane izvoz u Irak antibiotika koji, u nekim slučajevima, mogu da pruže zaštitu od bojnih otrova i antraksa.
Inspektori UN i tokom novogodišnjih praznika obilazili su lokacije predviđene utvrđenim planom u Bagdadu, u potrazi za 'tajnim iračkim oružjem'.
