Izvor: Blic, 20.Feb.2008, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki Srbi navijaju za Obamu
Tamnoputi senator iz Ilinoisa Barak Obama zabeležio je nove pobede u trci za demokratskog kandidata za sledećeg predsednika, u Viskonsinu i na Havaijima, i uvećao prednost nad svojim stranačkim suparnikom Hilari Klinton, pridobijajući podršku i njenog dosadašnjeg biračkog tela, Hispanoamerikanaca.
Prema saznanjima „Blica", dobijenim iz više udruženja i organizacija američkih Srba, velike su šanse da Obamu na izborima u novembru podrže i Amerikanci srpskog porekla, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji ga smatraju najmanje eksponiranim u otvorenom zastupanju interesa kosovskih Albanaca.
Drugo dvoje glavnih pretendenata - Klintonova i republikanac Džon Mejkejn, koji je nizom ubedljivih pobeda i podrškom aktuelnog predsednika Džordža Buša praktično već osigurao nominaciju, imaju jasne dugogodišnje stavove o kosovskoj nezavisnosti. Klintonova je nasledila ključne ljude iz spoljnopolitičkog tima svog supruga Bila, koji je 1999. predvodio kampanju bombardovanja Jugoslavije. Njeni savetnici su Medlin Olbrajt, bivši američki državni sekretar, Vesli Klark, bivši glavnokomandujući NATO snaga, i Ričard Holbruk, specijalni američki izaslanik. Mekejn je u martu prošle godine, zajedno sa senatorima Džoom Libermanom, Džozefom Bajdenom i Gordonom Smitom, bio potpisnik rezolucije broj 135 američkog Senata, koja je podržala nezavisnost Kosova.
Mekejn je, uz to, blizak prijatelj Džozefa Diogardija, bivšeg kongresmena i glavnog albanskog lobiste. Prema nekim informacijama, svojevremeno je pomagao da se naoruža OVK. Amerikanci albanskog porekla krajem januara su mu priredili prijem u Njujorku, pošto su prikupili milion dolara za njegovu kampanju.
Tradicionalno, Srbi su do 1999. glasali za demokrate, koji su im bili bliži po idejama kao stranka srednje klase i „plavih kragni", radnika, kojima pripada većina Srba iz ranijih talasa migracije. Međutim, posle bombardovanja Jugoslavije, odnosno operacije „Milosrdni anđeo", koju je predvodio demokratski predsednik Klinton, srpska zajednica se okrenula republikancima. Predstavnici dijaspore ogorčeno kažu da su upravo srpski glasovi u Ohaju presudili da Buš, makar i tesno, pobedi na poslednjim izborima, da bi doživeli da Bušova administracija prva prizna nezavisno Kosovo.
Zato bi američki Srbi sada opet mogli da se priklone demokrati Obami, senatoru iz Ilinoisa, državi u kojoj, prema nekim podacima, živi oko 300.000 Amerikanaca srpskog porekla. Tome u prilog govori i činjenica da je guverner te države američki Srbin Milorad - Rod Blagojević, a iz Ilinoisa je i kongresmen srpskog porekla Melisa Bin, takođe demokrata, član srpskog kokusa u Kongresu SAD, koji lobira za srpske interese.
Kongresmen Melisa Bin je, zajedno sa kongresmenom Denom Bartonom, senatorom Dejvidom Viterom i nekoliko drugih članova Kongresa i Senata, uputila 15. februara pismo američkom predsedniku, u kojem ga poziva da preispita stav prema priznanju Kosova i upozorava da će priznanje te samoproglašene države imati kontraefekat, ne samo u Evropi, koja je podeljena oko ovog pitanja, nego i u svetu.
Ko ima više delegata
Barak Obama u prednosti nad Hilari Klinton po broju delegata koje će imati na nacionalnom kongresu demokrata, koji bira kandidata za predsednika SAD. Džon Mekejn je posle ovih izbora praktično jedini favorit za nominaciju među republikancima
Svi podržali nezavisno Kosovo
Hilari Klinton je Deklaraciju o nezavisnosti Kosova pozdravila kao „istorijski korak koji će omogućiti narodu Kosova da konačno živi u sopstvenoj demokratskoj državi" i pozvala sve zemlje da se pridruže Americi i EU u „brzom priznavanju nezavisnosti Kosova". Istovremeno je zatražila „potpuno poštovanje prava svih manjina na Kosovu, naročito Srba" i dala podršku „demokratskoj Srbiji u integrisanoj Evropi". Barak Obama je ocenio da nezavisnost Kosova nosi velike odgovornosti, uz konstataciju da je time okončan lanac događaja započetih raspadom bivše Jugoslavije. Podržao je tezu da je reč o presedanu koji ne može važiti za bilo koju drugu zemlju u regionu i svetu. Senator iz Ilinoisa je napomenuo da su Srbija i srpski narod pretrpeli mnogo patnji tokom poslednje dve decenije i da zaslužuju bolju budućnost. Džon Mekejn je rekao da je „Deklaracija o nezavisnosti ne samo za Kosovo, nego i za ceo Balkan, krupan korak iz devedesetih godina u 21. vek". „Pred narodom Kosova je svetla budućnost, a SAD i ostatak međunarodne zajednice mogu mu brzim priznavanjem nezavisnosti samo pomoći da učvrsti svoje tekovine", naglašava se u Mekejnovoj izjavi.
