Izvor: Blic, 08.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američka uprava u Iraku
Američka uprava u Iraku
LONDON (BBC) - U Belfastu je juče počeo dvodnevni samit britanskog premijera Tonija Blera i američkog predsednika Džordža Buša, a glavna tema njihovog susreta je posleratno uređenje Iraka. Stavovi saveznika koji su se zajedno borili protiv režima Sadama Huseina razlikuju se kada je u pitanju uređenje druge zemlje u svetu po rezervama nafte. Mediji sa velikom pažnjom prate razmimoilaženja Blera koji je za davanje što veće uloge UN u Iraku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posle rata i Buša koji je pristalica ideje da SAD vode glavnu reč nakon rata.
'Bler i Buš moraju jasno da kažu da im je cilj da omoguće što skorije formiranje demokratske iračke vlade kako bi se izbegao utisak da je brz poraz Sadama Huseina poniženje za arapski i muslimanski svet. Ovo nije trenutak za neku vrstu ‘paks amerikane’', ocenjuje 'Obzerver'.
'Indipendent on sandej' smatra da je 'uprava UN jedini način da Iračani poveruju da je cilj rat bio njihovo oslobađanje, a ne okupacija'. List piše da za razliku od premijera Blera koji želi odobrenje UN, neki elementi američke vlade žele da svedu aktivnosti Svetske organizacije na humanitarne poslove i kolaps njenog autoriteta vide kao pozitivnu posledicu iračkog rata.
Predsednik Buš se, naime, po svemu sudeći priklonio tzv. 'jastrebovima' u Pentagonu koji smatraju da glavnu ulogu u prelaznom periodu u Iraku treba da imaju one zemlje koje su srušile Sadama Huseina.
Član tog kruga, za kojeg smatra da je najradikalniji, zamenik američkog ministra odbrane Pol Volfovic, izjavio je da bi transfer vlasti novoj iračkoj vladi mogao da potraje i duže od šest meseci: 'To će biti partnerstvo članica koalicije u kojem će važnu ulogu imati i Ujedinjene nacije. Tu mislim i na agencije UN i svetsku organizaciju kao celinu kao mehanizam za dobijanje međunarodne podrške. Za svojevremeni prenos vlasti Kurdima u severnom Iraku trebalo je šest meseci. Ova situacija je složenija i zato će verovatno trajati duže.'
Direktor Arapsko-američkog instituta u Vašingtonu Džems Zogbi kaže da će se Pentagon 'potruditi' da se prenos vlasti pretvori u dugotrajan američki boravak u Iraku: 'Uzimajući u obzir ideološko opredeljenje jednog broja ljudi u Pentagonu koji imaju presudnu reč o Iraku, verujem da je njihov cilj da ostanu mnogo duže i da položaj u Iraku upotrebe da zaprete Siriji i Iranu.'
Džems Zogbi sumnja u iskrenost deklarisanog cilja Bele kuće da 'Irak pripada Iračanima' kao i u njenu želju da stekne simpatije i poverenje arapskog sveta brzom predajom vlasti demokratskoj vladi u Bagdadu: 'Ideološke sklonosti ove grupe ljudi u Pentagonu su derivat stavova neokonzervativaca i tzv. specijalista za Bliski istok koji veruju je posedovanje nadmoćne sile sve što je potrebno da bi se dobili prijatelji. Ako sam u pravu, onda ne verujem da se na irački slučaj može gledati kao na tradicionalnu operaciju stabilizacije i transfera vlasti. Pre će biti da je ovde reč o fazi mnogo šire borbe protiv ekstremizma, despotizma i nacionalnih vlada koje nisu u skladu sa vrednostima neokonzervativaca u Americi. Ta grupa se trenutno bori protiv umerenijeg Stejt departmenta i za sada pobeđuje u tom sukobu. Dokaz toga je način na koji je vođen rat kao i ljudi koji su imenovani da upravaljaju posleratnim Irakom,' smatra Džems Zogbi.
Amerikanci su već počeli da postavljaju temelje novog, posleratnog Iraka. Šef nove administracije, penzionisani američki general Džej Garner i deo njegove ekipe trebalo bi da stigne u luku Um Kasr na jugu Iraka već danas. Cilj je da se počne s uspostavljanjem nove civilne administracije na jugu zemlje a onda da se ta administracija proširi na čitav Irak.
Bela kuća je saopštila da će koalicione snage, a ne UN, igrati vodeću ulogu u Iraku posle rata, barem na kraći rok. Savetnik predsednika Buša za nacionalnu bezbednost, Kondoliza Rajs, rekla je da to ne treba da predstavlja neko iznenađenje s obzirom na ulogu koalicionih snaga u oslobađanju Iraka. Ona je dodala da je krajnji cilj vraćanje iračkog suvereniteta iračkom narodu u što kraćem roku.
U međuvremenu, generalni sekretar UN Kofi Anan zatražio je hitan sastanak Saveta bezbednosti na kojem bi trebalo da se raspravlja o posleratnom Iraku.
Nemačka vlada smatra da se nakon rata obnova Iraka mora odvijati u organizaciji UN, kao i uz odgovarajući mandat Saveta bezbednosti. U suprotnom 'ne smatra da bi bila odgovorna za posleratni oporavak ove zemlje'.
Na pitanje ko bi trebalo da preuzme kontrolu nad obnovom posleratnog Iraka, 64 odsto Britanaca smatra da su to UN, dok samo tri odsto misli da bi tu ulogu trebalo da imaju samo SAD.
