Izvor: Politika, 15.Jul.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Americi vreme ističe
Nema napretka u pregovorima o izlasku iz fiskalne i političke krize
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Broj izgleda mnogo strašnije kad se napiše nego kad se opiše. Izgleda ovako: 14,349.450.533.810,13. Toliko je, u dolarima i centima, juče oko podne iznosio ukupan američki dug, prema jednom od mnogih brojača, koji na Internetu održavaju ovdašnje nevladine organizacije.
Po ovom broju, limit na kreditnoj kartici vlade Baraka Obame >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već je probijen, ali objašnjenje je da se u zakonski dozvoljenu svotu od 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara, ne računaju baš svi dugovi. Ta granica će, prema računici ovdašnjeg departmana finansija, biti pređena 2. avgusta. Ako se u međuvremenu odlukom Kongresa, ili nekom političkom akrobacijom, ne podigne.
Oko toga se već nekoliko meseci lome politička koplja u Kongresu, a u poslednjih pet dana u pregovorima republikanaca i demokrata, učestvovao je i predsednik Obama. U poslednjoj rundi, održanoj u četvrtak, poručio je da je „vreme za odluku”.
Juče nije bilo zvaničnih sastanaka posvećenoj toj temi, ali su vođene neformalne konsultacije. Dogovor – ako ga bude – morao bi da se postigne do 22. jula kako bi bilo dovoljno vremena da se u dva kongresna doma obave neophodne procedure njegovog usvajanja, pre nego što otkuca 2. avgust i vlada se nađe u situaciji da može da ispunjava samo polovinu svojih finansijskih obaveza.
Kakva situacija tada nastaje, možda je najslikovitije opisao u izjavi za „Fajnenšel tajms” analitičar Siti grupe Stiven Vejting: „Pitati kako će izgledati američka ekonomija posle mogućeg bankrota Trežerija, isto je kao i pitati šta ćete da radite pošto izvršite samoubistvo”.
Najveća strahovanja su ipak od dejstva američke fiskalne krize na svetsku ekonomiju i finansije, s obzirom na to da su dosad sve američke obveznice, kojima je Vašington finansirao svoj dug, smatrane najpouzdanijim na svetu. Ohrabrujuće u tom pogledu je što berze još ne pokazuju znakove panike, iako su agencije za kreditni rejting najavile da će, ako se ne postigne dogovor, smanjiti svoje ocene pouzdanosti američkih vrednosnih papira, koje su vrhunske još od 1941.
Predsednik Obama je juče održao konferenciju za štampu u Beloj kući, na kojoj je poručio da „vreme ističe”. Glavna poruka koju je uputio je međutim da je spreman da prihvati „svaki ozbiljan plan” koji mu se predoči, ali je, odgovarajući na pitanja novinara, nedvosmisleno stavio do znanja da bi takav plan, osim smanjivanja budžetskih rashoda, morao da na drugoj strani sadrži i opciju povećanja prihoda države.
To je zasad „crvena linija” preko koje republikanci nisu spremni da pređu. Iako se Obama zalaže da se samo zatvore rupe u poreskim propisima, koje, između ostalog, omogućavaju da se kapitalna dobit američkih milionera i milijardera oporezuje po minimalnoj poreskoj stopi, kao i da nešto veći porez plaćaju samo „oni najsrećniji među nama” (čiji su godišnji prihodi veći od 250.000 dolara), opozicija je stav „nema povećanja poreza” proglasila za dogmu od koje nikako neće da odstupi.
Obama je priznao i da više nije moguće postići dogovor o „velikom paketu” koji je predložio: da se u sledećih 10 godina uštedi oko 4.000 milijardi, ali da se u tom procesu i prihodi budžeta povećaju za oko bilion dolara, ali je pozvao da se iznađe konsenzus o „akontaciji”.
Ponovio je i svoj stari apel da se „žrtvovanje rasporedi”.
Zasad se kao najizglednija opcija vidi predlog jednog republikanskog senatora po kojem bi odluka o povećanju limita zaduživanja bila prebačena na Obamu, o čemu bi se onda Kongres naknadno izjašnjavao, ali još nema potvrda da su to spremni da prihvate svi republikanci, koji u Predstavničkom domu čine većinu.
Dok se i dalje tvrdi da je konsenzus moguć, sve češće se pominje i da nije neizbežan, što povećava strahovanja od novog globalnog ekonomskog i političkog poremećaja velikih razmera.
Milan Mišić
objavljeno: 16.07.2011
.jpg)
