Izvor: Politika, 27.Avg.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Americi odgovara sirijski rat bez pobednika
Dok jačaju pritisci da Zapad vojno interveniše u Siriji, analitičari ukazuju da Amerikancima ne odgovara ni da pobunjenici bliski Al Kaidi osvoje vlast
Tvrdnja sirijske opozicije da su prošle srede vojnici predsednika Bašara el Asada u napadima na obodu Damaska koristili hemijsko oružje pokrenula je medijsku kampanju koja na svojevrstan način priprema mogućnost da zapadne sile krenu u vojnu intervenciju u Siriji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Usled protivljenja Rusija i Kine da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija prihvate to kao mogućnost, američki vojni stratezi su već pripremili plan vojne intervencije u Siriji, koji bi poput bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine bio pokrenut bez odobrenja najvišeg tela u okviru svetske organizacije.
Šefovi diplomatija Velike Britanije, Francuske, Turske, Saudijske Arabije i Katara otvoreno govore o vojnim opcijama bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
„Da li je moguće odgovoriti na upotrebu hemijskog oružja bez potpunog jedinstva Saveta bezbednosti UN? Rekao bih da jeste, inače bi moglo da bude nemoguće odgovoriti na takve zločine i smatram da to ne bi bila prihvatljiva situacija”, kazao je Hejg u intervjuu za Bi-Bi-Si, dodajući da bi intervencija bila moguća iz „humanitarnih razloga”. „Upotrebili smo druge metode, diplomatske metode i nastavljamo da ih primenjujemo ali one do sada nisu imale uspeha. Sve što budemo uradili biće u skladu sa međunarodnim pravom”.
Zaobilaženje Saveta bezbednosti pominju i francuski i turski šef diplomatije Loran Fabijus i Ahmet Davatoglu, dok Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ukazuje da bi vojna opcija u Siriji bila „tragična greška” i da bi posledice „bile krajnje opasne za ceo region Bliskog istoka i Severne Afrike”.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je u telefonskom razgovoru to preneo i svom američkom kolegi Džonu Keriju, istakavši da izjave o tome da je američka vojska spremna da se umeša u konflikt u Siriji ostavljaju utisak da pojedini krugovi u SAD otvoreno pokušavaju da podriju zajedničke američko-ruske napore da se organizuje međunarodna konferencija o mirnom rešenju za Siriju.
Sa druge strane, iako se čini da je Vašington već spreman za bombardovanje Sirije, analitičari ukazuju da bi to bila najgora moguća opcija za SAD i njene interese u regionu. Prema rečima Edvarda Lutvaka, saradnika američkog Centra za strateške i međunarodne studije, trenutno jedini scenario koji ne bi štetio interesima SAD je da se rat nastavi bez pobednika, to jest – „remi na neodređeno vreme”.
„Ako se uvežu Asadova vojska, i Iran i Hezbolah kao njegovi saveznici, u rat sa ekstremistima povezanim sa Al Kaidom, tako bi četiri neprijatelja Vašingtona bila uključena u međusobni rat što bi ih odvratilo od napada na Amerikance i prijatelje Amerike. To je sada najbolja opcija, premda tragična”, ističe Lutvak u autorskom tekstu za nedeljno izdanje „Njujork tajmsa”, dodajući da zastupanje ove opcije ne bi bilo ništa okrutnije od onoga što inače očekuje većinu naroda u Siriji.
On objašnjava da, ukoliko povede pobunjenici, Sirijce koji nisu suniti (alaviti i šiiti) očekuje isključivanje iz društvenih tokova ili čak masakr, dok ako Asad pobedi, sunitsku većinu koja nije fundamentalistička očekuje politička represija.
„Ukoliko pobunjenici pobede, vladari fundamentalisti će politički marginalizovati umerene sunite i to uspostavljanjem drakonskih kazni. Održavanje sukoba bi zbog toga trebalo da bude američki cilj”, smatra ovaj ekspert. „Jedini mogući način da se to postigne jeste da se pobunjenici naoružavaju sve dok izgleda da Asadove snage napreduju, kao i da se zaustavi naoružavanje kada se zaista čini da pobunjenici pobeđuju”.
Zbog toga se čak i ruskim diplomatskim krugovima može čuti procena da će rat u Siriji trajati još dugo. Premda je više od trideset zemalja spremno da se uključi u koaliciju koja bi intervenisala u Siriji, pojedini analitičari svoje mišljenje da SAD ne bi baš volela da predvodi klasičnu vojnu intervenciju baziraju na tome da Obama ne želi dalje jačanje antiamerikanizma u muslimanskom svetu, izazvano ratom u Iraku i Avganistanu.
Međutim, američki analitičari ističu da je nedavno imenovana Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs veoma pragmatična ali i da je otvorena zagovornica američkih vojnih intervencija u slučaju kršenja ljudskih prava. Ukoliko je to tako, onda će pragmatično shvatiti da, ako SAD krene u intervenciju sličnoj onoj u Iraku, onda to znači da je neophodno da u invaziji pobedi i Asadovu vojsku, ali i ekstremiste bliske Al Kaidi. Prema Lutvaku, to bi vodilo Siriji pod američkom okupacijom, a „veoma malo Amerikanaca bi danas podržalo još jednu skupu vojnu avanturu na Bliskom istoku”.
Međutim, i dalje ne bi trebalo zanemariti uticaj američkih saveznika u regionu – Turske, Katara, Izraela i Saudijske Arabije – koji otvoreno podržavaju strano vojno svrgavanje Asada. Ne mali broj analitičara ističe da zapravo oni vode Obaminu politiku prema Siriji. Ukoliko je to tako, saudijski princ Bandar bin Sultan el Saud iskoristiće sav svoj, inače ogroman, uticaj u Vašingtonu da natera Amerikance da vojnom silom svrgnu Asada. Makar, kao u slučaju Libije, tako što Amerikanci neće učestvovati u okupaciji zemlje već će biti samo logistička podrška ostalim zemljama koje će voditi vojnu akciju.
Nenad Radičević
objavljeno: 27.08.2013.
