Izvor: RTS, 27.Avg.2013, 15:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasadorka Egipta: Nije bilo puča!
Sitauacija u Egiptu se smiruje i turisti mogu slobodno da ga posete, kaže za RTS novoimenovana ambasadorka Egipta u Beogradu Menha Mahrus Bahum. Kako je istakla, vlasti se trenutno bore protiv terorista, pa je potrebno izbegavati Kairo i Aleksandriju. U Egiptu nije bilo puča, vojska je intervenisala na zahtev naroda, tvrdi ambasadorka.
Novoimenovana ambasadorka Egipta u Beogradu Menha Mahrus Bahum ocenila je da se situacija u toj zemlji smiruje i da turisti mogu slobodno da je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posećuju. Bahum je u intervjuu za RTS istakla da se trenutno vlasti Egipta bore protiv terorista i da je potrebno izbegavati Kairo i Aleksandriju. Ambasadorka Bahum tvrdi da u Egiptu nije bilo puča, već da je vojska intervenisala na zahtev naroda.
Šta se trenutno dešava u Egiptu? Čuli smo da je policijski čas skraćen za dva sata. Da li to znači da se situacija smiruje?
Ta odluka objavljena je nedavno. Doneta je na zahtev velikog broja građana kojima je neophodno da počnu rano ujutru da putuju na posao i zbog drugih potreba svakodnevnog života. Situacija se sada smiruje, ali i dalje ne bih rekla da je idealna. Pratićemo je pažljivo iz dana u dan.
Šta sada čeka Egipat? Vi imate vladu koju na zapadu po automatizmu ne smatraju demokratskom jer je postavljena posle vojnog prevrata. Šta će se sledeće dogoditi, možemo li u neko dogledno vreme da očekujemo nove izbore?
Ja bih najpre da ispravim malo Vašu terminologiju. Mislim da u Egiptu nema govora o nekom prevratu. Postoje kriterijumi kako se definiše puč. Kao prvo, on se ne najavljuje, a mi smo ovu promenu pre više meseci najavili. Rekli smo da ćemo se mobilizovati da okončamo vladavinu postojeće vlade. Narod je od predsednika tražio da odstupi, a od vojske da preuzme vlast. Tražili su da se održe prevremeni izbori. Dakle, vojska je intervesnisala na zahtev naroda.
Istog onog naroda koji je pre toga na izborima glasao za Muslimansko bratstvo?
Dozvolite da objasnim nekoliko stvari. Da poređam po redu: Kao prvo, što se tiče predsedničkih izbora na kojima je pobedio Muhamed Mursi, to koliko su oni bili transparentni je pod znakom pitanja. Ja sad neću da dajem konačan sud jer je sudu predato je mnogo primedaba i sada se one rešavaju u sudkim organima.
Kao drugo, kada narod izađe na ulice, i to 33 miliona ljudi izađe na ulice i traži da predsednik ode, to onda postavlja pitanje ne legalnosti već legitimiteta. Skup toliko ljudi nezabeležen je u istoriji. Da vam to dočaram ciframa: na izborima koji su doveli Mursija na vlast, od pedeset miliona Egipćana koji su upisani u birački spisak izašlo je da glasa samo 25 miliona. I od tih 25 miliona Mursi je uspeo da dobije 13 miliona, a Ahmad Šafi 12 miliona.
Dakle, govorimo i 13 miliona ljudi koji su glasali za Mursija a onda o 33 miliona koji su 30. juna izašli na ulicu da ga oteraju. Među tih 33 miliona bilo je dosta i onih koji su prethodno glasali za njega. Zar posle toga nije legitimno zbaciti predsednika, pogotovo u zemlji u kojoj ustav ne poznaje mogućnost njegovog opoziva.
Da, ali da li je, ako je već, kako vi kažete, postojala podrška većine naroda, 33 miliona na ulicama, bilo neophodno poslati tenkove na onu menjinu koja je podržavala Mursija i ugušiti njihov protest u krvi? Vi ste meni to opisali kao borbu protiv terorizma, ali do nas dolaze izveštaji da je reč o krvavom obračunu sa civilima koji protestuju?
Pre emisije smo pričali i ja sam vam predočila da imam veliki broj snimaka koji pokazuju koliko je to bio miran protest. Kao što znate Mursijeve pristalice su podigle dva logora u raznim delovima Kaira, jedan u Rabala deviji i jedan u Nahdi. Kampovi su postojali oko šest nedelja. U njima je bilo mnogo oružja i municije. Našli smo i sobe za pogubljenja. Tokom tih šest nedelja brojni u bili slučajevi otmica, mučenja i ubijanja civila. Napadali su policiju i podstrekivali nasilje u celoj zemlji.
To nisu mirni protesti. Vlada je zaista želela da ukloni te kampove na najmirniji mogući način. Mnogo puta su upozoreni i svih šest nedelja sa njima se pregovaralo da mirno napuste kampove. Nigde na svetu vlasti ne bi dozvolile, čak i da nema nasilja, da neko nedeljama imesecima blokira dva dela grada.
Šta sad čeka Egipat, niste mi odgovorili, dug period vojne vlasti ili novi izbori?
Kao prvo, nema vojne vladavine. Imamo predsednika Ustavnog suda koji je položio zakletvu kao privremeni predsednik, imamo premijera i ministre koji su svi tehnokrate i stručnjaci u svojim oblastima i imamo vojsku koja radi ono što vojska treba da radi. Oni su se umešali samo zato što je to od njih tražio narod i zato što je posle dugog perioda sukoba pretila opasnost da izbije građanski rat.
A sada građanski rat neće izbiti?
Sigurno neće. Videli smo ko je pokušavao da ga pokrene.
Da li je Egipat sad bezbedan za strance?
Jeste, mada bih ja za sada rekla da treba izbegavati Kairo i Aleksandriju jer se u našoj zemlji vodi rat protiv terorizma.
Terorizma za koji ste sigurni da ne može da stigne do turističkih odredišta. Kako možete da budete tako sigurni kada je i u vreme stabilnosti u Egiptu, recimo 1996. godine u Luksoru, bilo terorističkih napada na turiste? Nije li sad kad je Muslimansko bratstvo saterano u ćošak veća opasnost da se neki od njih okrenu terorizmu?
Ne mogu apsloutno da tvrdim ali vas uveravam da ako se pojavi ta opasnost da ćemo vas mi prvi obavestiti i upozoriti da ne dolazite. Poslednje što bismo mi želeli je da neko dođe u Egipat u tu nastrada. Moram tu da se vratim na nasilje koje smo videli u dva Mursijeva kampa. Imamo snimke njihovih lidera koji su tokom demonstracija u ta dva kampa javno govorili - ili da se Muhamed Mursi vrati na vlast ili ćemo ceo Egipat da bacimo u nasilje, haos i uništenje.
Kolika je šansa da im uspe ovo drugo?
Taj scenario se već odvija. U poslednjih nekoliko dana, od srede 14. avgusta kada su evakuisana ta dva kampa, ulice naših gradova je zahvatilo nasilje. Oni napadaju i spaljuju javne institucije, zgrade, policijske stanice, privatno vlasništvo, crkve, džamije, imovinu Kopta u gornjem Egiptu, na sve su nasrnuli, tako da oni nisu samo u prazno pričali da će početi nasilje već su i uradili to što su obećali.
