Izvor: Politika, 08.Jan.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alpski hajduci prkose Rimu
Južni Tirol obeležio početak predizborne kampanje za pokrajinski parlament u znaku procesa „razgraničenja” sa Italijom
Toplo vreme je minulih dana bilo naklonjeno južnotirolskim političarima, pa su širom ove autonomne pokrajine Italije sa većinskim austrijskim stanovništvom održani mitinzi posvećeni početku predizborne kampanje za pokrajinski parlament.
Prateće smotre folklora predvodili su „Tirolski strelci”, „alpski hajduci“, kako su nazvani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po ugledu na mađarske odmetnike – „hajdu“ – u Karpatima, od kojih potiče i srpska reč hajduk.
Uz kremenjače o ramenu – njihova privilegija nošenja oružja potiče iz 16. veka a u Italiji im je ponovo potvrđena 2000. godine – razvili su džinovske transparente sa napisom „Los fon Rom”, u prevodu okrenuti se, otcepiti od Rima.
Transparenti koje su barjaktari 140 južnotirolskih četa istakli ukazuju na planove političkih stranaka u Južnom Tirolu.
Stranke Južnotirolska sloboda i Unija za Južni Tirol obećavaju novu budućnost u takozvanoj Nezavisnoj i suverenoj Evroregiji Tirol sa glavnim gradom Inzbrukom, u današnjoj Austriji.
Separatističkim strankama daju se mali izgledi na uspeh, ali programi etabliranih stranaka upućuju na zaključak da se u južnotirolskom kotlu priprema oluja, izvestio je lokalni dnevnik „Noje Zidtiroler”.
Pod nazivom „Dinamična autonomija”, umerenoseparatistički program Narodnjačke stranke, koja je formirala sve vlade od 1945. do danas, biračima obećava osamostaljenje unutar italijanskih granica.
Na pitanje „Politike”, kako bi to osamostaljenje trebalo da izgleda, izvor u stranačkoj centrali samo ukazuje da je Narodna stranka odbila da učestvuje na prošlogodišnjoj proslavi 150. godina ujedinjenja Italije.
Ovi južnotirolski slobodari, pandan desničarskoj Slobodarskoj stranci u Austriji, najavljuju izbornu pobedu i donošenje novog pokrajinskog ustava.
Južni Tirol bi dobio status slobodne države unutar Italije, a tamošnje italijansko stanovništvo bilo bi proglašeno – manjinom, pod zaštitom Rima i Beča.
O tome kako na sve to reaguju Italijani u Južnom Tirolu, publicista Gabrijele Deluka kaže:
„Suzdržavamo se od sučeljavanja, a svako živi svoj život. Teško je razumeti, još teže prihvatiti tuđu kulturu i običaje. Osamdeset godina smo sedeli skrštenih ruku, a potom je, autonomijom, nekadašnja austrijska manjina postala većinski narod pokrajine.“
Lokalni Austrijanci drugačije gledaju na stvari. Smatraju se žrtvama fašističke i postfašističke okupacije koja, po njima, nije iskorenjena. Kao dokaz ukazuju na dve zabrane Rima: zabranjeno im je da uklone džinovski reljef fašističkog diktatora Benita Musolinija sa fasade pokrajinske finansijske uprave. Razlog je, navodno, zaštita kulturnih spomenika.
Drugo, odlukom Ministarstva odbrane u Rimu, zabranjeno je postavljanje tabli „O istorijskoj istini” ispred pet kosturnica italijanskih vojnika koji su pali na ratištima Južnog Tirola u Prvom svetskom ratu.
Istorija ukazuje, međutim, da italijanska vojska nije kročila u Južni Tirol sve do proglašenja primirja 1918. Kosturnice su podignute tridesetih godina prošlog veka po naređenju Musolinija – ne bi li se svetu pokazalo da je „svaki pedalj Južnog Tirola natopljen krvlju italijanskih heroja”.
Ko tamo počiva utvrdila je međunarodna istorijska komisija pre pola veka. Većinom su sahranjeni italijanski vojnici sa drugih ratišta. Manji broj sahranjenih nije pao u ratu. Preminuli su u posleratnim godinama – kao civili.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 08.01.2013.
