Izvor: RuskaRec.ru, 05.Avg.2017, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Aljo” ili „Alo”: Kako Rusi razgovaraju telefonom?
1. Početak razgovora
„Allo!” [„Halo!”] Ko god je slušao Ruse kako razgovaraju telefonom, verovatno je čuo i kako izgovaraju reč „halo”. Na ruskom se piše „allo”, ali se najčešće izgovara sa mekim „l”: „aljo”. Istina, u poslednje vreme je sve popularniji izgovor sa tvrdim „l”, pogotovo kod mlađih ljudi. Ovo je najčešći izraz koji ćete čuti kada vam se Rus javi na telefon.
„Я vas slušaю” (ili: „Slušaю vas!”) [„Slušam >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << vas!] Ovo je vrlo zvaničan ton, moglo bi se reći da je pomalo čak i grub za „srpsko uho”. Još je grublje ako vam se neko javi i kaže: „Govorite!” To je slično onom čuvenom neučtivom srpskom „Kaži!” I na kraju, najgrublja ruska varijanta: „Vas slušaюt!” [Slobodan prevod: „Slušam vas, počnite da govorite”]. Istini za volju, sve ove zvaničnije izraze koriste uglavnom stariji Rusi, koje je sovjetski period „zakačio” u zrelom dobu.
„U apparata!” [„Kraj telefona!” ili slobodniji prevod: „Držim slušalicu!”] Pomalo neobičan početak razgovora. Nije toliko zvaničan, koliko je „poslovan”. To jest, čovek kao da hoće reći da je potpuno spreman ne samo za razgovor, nego i za „akciju”. Na primer, u poznatom crtanom filmu „Ivan Carevič i Serый Volk” (najgledanijem filmu u ruskim bioskopima 2012. godine) dobrodušni zloća Zmaj Gorinič nestrpljivo čeka da mu se neko javi na telefon, i kada najzad telefon zazvoni, on se brzo javlja i kaže: „U apparata!”
„Na provode!” [bukvalan prevod: „Na žici!”] Još neobičniji slučaj od prethodnog. Taj izraz se pojavio početkom 20. veka, a postao je popularan 1939. godine posle filma „Lenjin u oktobru” gde je upotrebljen. Uzgred, ovaj izraz se ponekad koristi i u šali. Naime, za vreme revolucije 1917. godine glavni štab boljševika se nalazio u Smoljnom institutu u Sankt Peterburgu, a veza sa njim se uspostavljala uglavnom telefonom. Danas vam se neko može javiti na telefon frazom „Smolьnый na provode!” [„Smoljni na žici!”] ili „Kremlь na provode” [„Kremlj na žici!”] A i vi se možete tako javiti, ako želite da „razgalite” ruskog sagovornika.
„Na svяzi!” [„Na vezi!”] Malo neutralnija verzija od prethodne. Istim rečima se može i završiti razgovor, i onda to znači „Ostajemo na vezi”.
„Zdravstvuйte, vas bespokoit Ivan” [„Dobar dan! Uznemirava vas Ivan”] Ako telefonirate osobi koja vas ne poznaje, a želite da budete učtivi, onda razgovor počinjete predstavljanjem.
„Možno Sergeя?” [„Mogu li dobiti Sergeja?”] Ovakve fraze se sve ređe koriste, jer danas najčešće zovemo konkretnu osobu na mobilni telefon, ali ipak vam mogu zatrebati. I duža varijanta: „Pozovite Sergeя k telefonu, požaluйsta!” [Dajte mi Sergeja, molim vas]. Ako telefonirate u neku firmu, onda je umesno reći „Soedinite menя s Sergeem” [bukvalno: „Povežite me sa Sergejem”].
„Ne otvlekaю?” [„Smetam li”] Tako se počinje razgovor samo sa prijateljima. Postoje dve varijante odgovora na to pitanje: „Net, vsё normalьno” [bukvalno: „Ne, sve je u redu”] i „Seйčas ne mogu govoritь, perezvonю” [„Sad ne mogu da pričam (sad sam u gužvi), javiću se kasnije”].
2. Konverzacija
„Povisite na linii” ili „Pobudьte na linii” [„Ostanite na vezi”]. Koristi se u istim situacijama kao i fraza iz prevoda na srpski.
„Vas ploho slыšno” [„Ne čujem vas dobro”, „Veza se prekida”]. Standardna varijanta.
„Vы propadaete” [bukvalno: „Nestajete”]. Isto kao u pretehodnom slučaju (kada se prekida veza), samo što je ovo pomalo familijarno obraćanje, što znači da to ne možete reći svakome.
„Эto ne telefonnый razgovor” [„Nije za telefon (ispričaću ti kad se vidimo)”]. Ovo je uobičajena fraza u telefonskom razgovoru na ruskom jeziku. Koristi se kada neko ne želi da razgovara o važnim stvarima telefonom. Zvuči kao konspirologija, ali može biti i najnormalnija težnja za ličnim kontaktom.
3. Završetak telefonskog razgovora
„Do svidaniя” [„Doviđenja”]. Standardna fraza kojom se najčešće završava razgovor, pogotovo kada smo sa sagovornikom na „vi”.
„Poka” [„Ćao” ili „’Ajd’ zdravo”]. Standardan završetak razgovora kada smo sa sagovornikom na „ti”. Može se reći i „Vsё, poka!” Reč „vsё” u ovom kontekstu znači otprilike „to bi bilo to”.
„Nu, davaй!” Poštapalica poput srpskog „’Ajde... važi...” na kraju razgovora. Rusi i inače (kao i Srbi) na kraju telefonskog razgovora koriste čitavu gomilu poštapalica, tako da se razgovor često završava nekom mešavinom izraza: „Nu, vsё, davaй, poka... Mgm, aga, na svяzi...” U poslednje vreme, doduše, sve češće se razgovor završava bez „prenemaganja”, jednostavnim dvostrukim „Poka-poka!”
„Pokedovo!” Familijarna i pomalo šaljiva varijanta izraza „poka”. Ne znači ništa posebno, osim da je onaj koji to govori dobro raspoložen.
„Uslыšimsя!” [“Čujemo se”]. Ovaj izraz se pojavio u proteklih par decenija, verovatno po ugledu na „Uvidimsя” [„Vidimo se”]. Na srpski bi bilo ispravnije prevesti pravim budućim vremenom: „Čućemo se” (kao i „Videćemo se”), ali retko ko tako govori.
Deset ruskih reči koje je teško tačno prevesti na srpski
.jpg)
