Izvor: Politika, 29.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alijansa novog sveta
Uvažavanje i poštovanje razlika – osnova izgradnje budućnosti bez sukoba
Svi ljudi na svetu žive pod jednim krovom, ma koliko bilo različitih sudbina, vera, istorije i životnog zaleđa: tkanje uspešnog suživota u ovom i daljim vremenima imperativ je našeg vremena, smatra Horhe Sampajo, visoki izaslanik UN za Alijansu civilizacija i nekadašnji predsednik Portugala. Povodom proslave 66. godišnjice UN, gospodin Sampajo boravio je protekle sedmice u Beogradu i tom prilikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prihvatio intervju za naš list.
Gospodine Sampajo, da li se slažete da je svet danas, sa širenjem finansijske krize, nabujalim ekonomskim nejednakostima i rastućim napetostima među različitim zajednicama, postao labava alijansa sve više suprotstavljenih društava širom sveta?
Rizik postoji, pa je dodatna akcija za suočavanje sa globalnim neravnotežama neophodna. Prostor za delovanje postoji na različitim novima. Prvenstveno pojačanom saradnjom međudržavnih organizacija, posebno u krugu familije UN, ali i unutar regionalnih institucija poput EU, Saveta Evrope ili Oebsa.Organizacije civilnog društva takođe postaju ključni pokretač promena.
Suočavanje i rešavanje međunarodnih neravnoteža jeste glavni prioritet u globalnoj areni. Upravo toi jeste suština delovanja Alijanse civilizacija.
Podsetio bih da je Alijansa civilizacija UN (UNAOC) i pokrenuta zbog događaja poslednjih godina koji su podstakli međusobnu sumnju, zebnju i strah, nerazumevanje među društvenim zajednicama, posebno između muslimanskog i takozvanih zapadnih društava.
Alijansa civilizacija nastoji da gradi kolektivnu političku volju i mobiliše združenu akciju na institucionalnom nivou i nivou civilnog društva radi prevazilaženja predrasuda, pogrešnih pristupa i polarizacije, da se suprotstavi ekstremistima širom sveta koji eksploatišu okruženje, i da spreči dalje pogoršanje odnosa među društvima i nacijama koji bi mogli da ugroze međunarodnu stabilnost.
UNAOC nastoji da se suprotstavi ovim trendovima uspostavljanjem obrazaca uzajamnog poštovanja među ljudima različitog kulturnog i verskog porekla, na temeljima zajedničke platforme izražene u Povelji UN, Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima iz 1948. i međunarodnim zakonima i drugim instrumentima povezanim sa ljudskim pravima. UNAOC se ponajviše usredsređuje na rad u domenu unapređenja obrazovanja, života mladih, medija i migracija.
Islam je religija sa najdinamičnijim rastom broja vernika na svetu. Zapadne religije prikazuju pad broja sledbenika (izuzev u Africi). Da li verujete da nesrazmernost u broju sledbenika vere može postati potencijalni faktor globalne nestabilnosti? Koliko su religije važne u ovom vremenu?
Religije su važna činjenica ljudskog života. UNAOC posvećuje posebnu pažnju temi verskih raznolikosti, verskog pluralizma i međuverskog dijaloga.Deset godina nakon „devetog septembra” vreme je za suočavanje sa temom verskih manjina širom sveta.
UNAOC nastoji da njegove članice razviju dobar –demokratski –metod rukovođenja kulturnim (i verskim) raznolikostima kroz nacionalne programe koji pokrivaju domen strategije i delovanja u sferi obrazovanja, mladih, medija i migracija. Nacionalni programi su, po mom mišljenju, pravi instrument za borbu sa tim izazovima.
Posebno je takođe važan razvoj saradnje na lokalnom nivou, kroz međuverski dijalog i saradnju. Međuverska platforma za dijalog–na različitim nivoima –najbolji je način za suočavanje i ublažavanje napetosti pre konfliktnih situacija ili posle njih. Mehanizam konsultacija na gradskom nivou je od najvećeg značaja za promociju integracije manjina i jačanje socijalne kohezije unutar društava.
Angažovanje verskih zajednicai vođa može da obezbedi glas grupama koje su često marginalizovane i da stvori dodatne prilike za podsticanje ljudskog dostojanstva i kvaliteta života.
Demokratije u 21. veku treba da uzmu u obzir nove forme verskog pluralizma budući da se politička arena transformiše rastom i raznolikošću manjinskih zajednica.
Da li je „arapsko proleće” uticalo na tekuće odnose između islamskog i zapadnog sveta.
Čudnim obrtom, region koji je po mnogim osnovama bio izmešten u intelektualnu zabit – uz očigledni zaborav njegove bogate istorije – sada predvodi promenu koju bismo možda mogli opisati kao rastući globalni trend. Dozvolite mi zato da izrazim tri želje. Prvo, da ono što arapski svet danas traži, od veće šanse za vladavinu zakona i veću jednakost i više pravde, ne samo zazvuči poznato već i zaživi duboko u srcima ljudi širom sveta. Drugo, nadamo se da će mladi Arapi nastaviti da inspirišu ljude širom sveta da koristeći tehnologiju zahtevaju promene i otvaraju nove prostore za povezivanje svih onih koji širom sveta zahtevaju ono što je ispravno. Treće, ne treba ispustiti priliku da njihova izuzetna oslobođena energija potpomogne oblikovanje budućih decenija bez sukoba.
Verujete li da Balkan – i Srbija u njegovom geografskom centru– postaje, kao u vreme srednjeg veka, nova granica između zapadnog i islamskog sveta? Ili, pak, postaje moguća zona susticanja od globalnog značaja?
Ne mislim da je geografskiobrazac prikladan kada je reč o trasiranju dijaloga i razmeni između civilizacija i kultura.
Geografski, gde su, po vašem mišljenju, tačke sastajanja zapadne i islamske civilizacije?
U našem globalizovanom svetu koji odlikuje sve veća mobilnost ljudi – tačke sastajanja su svuda.
Tanja Vujić
objavljeno: 30.10.2011.
