Izvor: Politika, 04.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci u Makedoniji nestrpljivi, Skoplje okleva
Makedonski eksperti argumentovano upozoravaju da činu priznavanja nezavisnosti Kosova treba da prethodi demarkacija granične linije, jer će svaka promena redosleda ovih postupaka biti nauštrb Makedonije
Specijalno za „Politiku”
Skoplje, marta – U kratkom roku Makedoniji su njeni susedi isporučili listu sa obavezama koje mora da ispuni ukoliko misli da se i dalje ubraja u nezavisne države u ovom trusnom regionu. U jeku bitke za ustavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ime sa susednom Grčkom, iz Prištine je stiglo upozorenje da Skoplje ne sme da odugovlači sa priznavanjem nezavisnosti nove balkanske države ukoliko računa na dugoročno dobrosusedstvo.
Zvanično Skoplje je poznati stav da neće žuriti sa priznavanjem Kosovadopunilo napomenom da će to uslediti tek posle demarkacije granične linije. I predsednik Branko Crvenkovski i premijer Nikola Gruevski taj stav ponavljaju bez obzira na povod javnog oglašavanja. Crvenkovski je, i ne pitan, javno prepričao deo plana Ahtisarija, u kojem se navodi da granična linija između Kosova i Makedonije treba da se utvrdi najdalje za tri meseca od proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine.
Predstavnici Albanaca u Makedoniji, koji su zapravo produžena ruka politike svojih sunarodnika na Kosovu, dobili su zadatak da priznavanje od vlasti u Skoplju iskamče koristeći svoje prisustvo i uticaj u vladajućoj koaliciji. Treba li podsećati da je, istoga dana kad je u Prištini slavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova, rukovodstvo Demokratske unije za integraciju Alija Ahmetija makedonskim državnim organima uputilo pismo sa zahtevom da po kratkom postupku prizna „novu državu na Balkanu”.
U međuvremenu, pitanja priznavanja Kosova i razgraničenja postala su tema javnih polemika, koje su dijametralno oprečne, kakve su i makedonsko-albanske političke relacije u samoj Makedoniji. Makedonski eksperti, univerzitetski profesori Biljana Vnkovska, Denko Maleski, Đorđi Marjanović... argumentovano upozoravaju da činu priznavanja nezavisnosti Kosova treba da prethodi demarkacija granične linije. Svaka promena redosleda ovih postupaka biće nauštrb Makedonije, jer će, podsećaju eksperti, nova uslovljavanja Albanca otvoriti „novo pitanje”.
Nasuprot njima, albanski tumači makedonske političke stvarnosti smatraju da je najprirodnije da Makedonija bez straha i uslovljavanja prizna Kosovo, te da time otkloni mogućnost nepotrebnog zaoštravanja dobrosusedskih odnosa. Narodni poslanik i vodeća albanska intelektualka u Makedoniji Teuta Arifi, u svojoj redovnoj kolumni u skopskom „Dnevniku”, savetuje makedonski deo vlasti i sugeriše „blagovremenu razumnu odluku” za priznavanje Kosova, čime bi se preduhitrile nepoželjne posledice.
Želeći valjda da pojačaju pritisak oko priznavanja, albanski državotvorci u Prištini su kao uzgred spomenuli da pre demarkacije granice treba da se raščisti definitivan status 26 hektara pašnjaka na Šari, koje je, pri dogovaranju granične linije, ondašnja SR Jugoslavija ustupila Makedoniji.
Kosovski Albanci smatraju da granicu utvrđenu međudržavnim dogovorom između Makedonije i Srbije (SR Jugoslavije), potpisanim 22. marata 2002. godine, u delu prema Kosovu treba revidirati.
U slavljeničkom zanosu i „otvaranju perspektive za ujedinjenje svih Albanca na Balkanu”, lideri albanskih udruženja na Kosovu i u Makedoniji „Samoopredeljenje” i „Razbudi se” obznanili su da sledi „etapa ujedinjenja albanskih teritorija u Makedoniji i Crnoj Gori”, nagovestivši tako da na razgraničenje sa Makedonijom treba pričekati.
Gradonačelnik skopske opštine Čair Izet Medžiti, onaj isti koji je zgradu opštinskog organa ponudio za sedište kosovske ambasade, pre neki dan je makedonskim vlastima poručio da ukoliko nastave sa „nerazumnim odugovlačenjem” priznavanja Kosova, njegova opština će to učiniti samostalno, te da se nada da će njegov primer slediti i drugi albanski činioci u Makedoniji.
Makedonska vlada je početkom prošle nedelje vlastima u Prištini uputila pismo sa zahtevom da se što pre formiraju komisije i utvrdi rok za početak tehničkog utvrđenja granične linije. Iz Prištine još nema odgovora, sem ako se pod njim ne podrazumeva medijska poruka da je razgraničenje sa Makedonijom formalnost, koja će uslediti kad dve zemlje uspostave diplomatske odnose, drugim rečima kad Makedonija prizna nezavisnost.
Portparol makedonske vlade Ivica Bocevki je i danas za „Politiku” ponovio da će „Makedonija odluku o priznavanju Kosova temeljiti na razvoju situacije u regionu i nacionalnih i državnih interesa Republike Makedonije”. Bocevski je rekao i da vlada još čeka odgovor iz Prištine, ali da se o pitanju razgraničenja sa makedonske strane ništa ne menja, odnosno da „će se poštovati dogovor iz 2002. godine i plan Martija Ahtisarija”.
Ako je suditi prema dobronamernim savetima zapadnih makedonskih prijatelja, Skoplje će morati da proguta još jednu nepravdu. Američki ambasador u Makedoniji Džilijan Milovanović je indirektno vlastima u Skoplju sugerisala da priznaju nezavisnost Kosova, čime bi „jednom zauvek bila stavljena tačka na krizu u regionu”.
Mile Radenković
[objavljeno: 05/03/2008.]
