Izvor: Politika, 02.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alarmantno raspeće
Ratna iskušenja se povećavaju brže od broja raspoloživih vojnika
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 1. oktobra – Američka administracija je u defanzivi pred naletom domaćih knjiga i dokumenata koji oštro osporavaju njene ratne kurseve i računice u inostranstvu. Danas se tom optužujećem nizu priključio prikaz biografije bivšeg šefa diplomatije i generala Kolina Pauela, gde se ukazuje da je on, pre ostavke (u januaru 2005), predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džordža Buša upozorio da u Iraku stvari ne idu kako treba, da raste pobuna i da ta zemlja upada u sektaško krvoproliće, ali da se Bela kuća oglušila o taj alarm, dok se situacija na tom frontu istrajno pogoršava.
Ove nedelje su prethodno obaveštajne mreže SAD izvestile da je – suprotno ocenama političkog vrha kako je tom vojnom intervencijom povećana opšta bezbednost – rat u Iraku rasplamsao terorizam i islamski ekstremizam po svetu. Odmah potom takve teze u svojoj knjizi potvrdio je vodeći istraživač "Vašington posta" Bob Vudvord – čiji su napisi doveli do ostavke predsednika Ričarda Niksona (1974) – otkrivajući špijunske prognoze da će stanje u Iraku sledeće godine biti još gore nego što je sada.
I Vudvordova knjiga kao i biografija Pauela, koju je napisala novinarka Karen de Jang, svedoče o nesuglasicama među vodećim funkcionerima tima Džordža Buša, pa se nameće utisak da politički vrh nema odgovarajuću strategiju za rat u koji se upustila na osnovu pogrešne procene da Bagdad poseduje oružje za masovno uništavanje. Takav utisak pojačava i bestseler "Njujork tajmsovog" komentatora Frenka Riča o "propadanju i propasti istine" u zvaničnim potezima, u poslednjih pet godina...
Vlasti demantuju ovakve raporte kao pesimističke i nepatriotske. Tvrde, takođe, da ništa nisu skrivale od javnosti, da su blagovremeno rekle da će ratovanje "protiv terorizma a za širenje sloboda po Bliskom istoku" potrajati.
Osnovnu činjenicu ipak niko ne poriče – američka ratna iskušenja se osetno povećavaju. I to ne samo u Iraku nego i u Avganistanu za koji se donedavno govorilo kao "uspešno okončanom problemu".
Američka armija je u alarmantnom raspeću, konstatuje "Njujork tajms" u današnjem uvodniku, uz zapažanje da bi joj njena prevelika angažovanost širom sveta mogla naneti dugoročne štete, pa i "potkopati kredibilitet spoljne politike" Vašingtona.
Ovdašnja javnost je, na osnovu optimističkih najava vladajućih krugova, očekivala da se postepeno smanjuju američke ratne snage u inostranstvu, ali se, s pogoršavanjem stanja u Iraku i Avganistanu, sada ukazuje potreba za slanjem pojačanja na ta bojišta. "Tajms" smatra da se Pentagon i u takvoj iznudici ponaša neracionalno, pa da ulaže više u tehnološke novitete nego u omasovljenje ljudstva.
Kao primer za to navode se milijarde izdvojene za izgradnju jednog superaviona koji je "izvanredan za borbe s ruskim 'migovima' i kineskim F-8, ali ništa ne može da učini za povećanje bezbednosti u Bagdadu". Drukčije rečeno, novac se ne usmerava ka neposrednim strateškim prioritetima.
Još smo u vremenu, nastavlja njujorški list, u kome će biti neophodne "bitke na tlu kako bi se spasle posrnule države i izolovali teroristi", pa bi SAD mogle da "plate strašnu cenu" ako nastave da zanemaruju prvenstveni značaj kopnenih trupa.
Šef Pentagona Donald Ramsfeld je ovih dana tražio vojna pojačanja po Evropi – za poprište u Avganistanu, gde su međunarodne snage intervenisale po ovlašćenju UN, posle terorističkih napada otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington. U međuvremenu se ovde pojačavaju zahtevi za ostavku ministra odbrane, kome se najneposrednije pripisuju ratne greške, među kojima i slanje nedovoljnog broja vojnika za stabilizaciju prilika u Iraku. Međutim, pomenute knjige ukazuju na to da su s položaja otišli oni članovi vladajuće ekipe koji su tražili ostavku Ramsfelda – Pauel i bivši šef Bušovog kabineta Endrju Kard.
Ratna iskušenja ujedno postaju sve više deo kampanje za novembarske parlamentarne izbore. Zato se procenjuje da bi okolnosti da se iskušenja na frontovima povećavaju brže od broja raspoloživih vojnika mogle da dovedu i do – smanjivanja broja mesta vladajućih republikanaca u Kongresu.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 02.10.2006.]
.jpg)
