Izvor: BKTV News, 13.Maj.2017, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alarmantna situacija na Mediteranu! Međunarodna unija za očuvanje prirode proglasila uzbunu!
Međunarodna unija za očuvanje prirode nedavno objavljenim izveštajem oglasila je uzbunu zbog bojazni za izumiranje više od 13 posto vrsta korala Sredozemlja, među kojima posebno ističe busenasti koral s Mljeta.
Izveštaj IUCN-a precizira da je 17 koralnih vrsta izloženo pretnji regionalnog istrebljenja, među kojima su neki ograničeni samo na područje Sredozemlja, ali stručnjake dodatno brine što je veliki broj vrsta ostao nedovoljno poznat pa nisu ni mogli proceniti >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << njihovu stvarnu ugroženost.
Skup "cvetajućih životinja", što bi bio doslovni prevod razreda anthozoa, obuhvata oko 212 vrsta korala autohtonih u Sredozemnom moru. Od ukupno 142 vrste koje su stručnjaci uspeli istražiti za navedeni izveštaj, čak 69 ih je ocenjeno nedovoljno poznatima.
Najveći greben na Mljetu
Gotovo endemični graditelj morskog grebena, busenasti koral (Cladocora caespitosa), naseljava mediteranske vode najmanje tri miliona godina. Njegove najveće i najrazvijenije populacije nalaze se u Nacionalnom parku Mljet, u Bokokotorskom zalivu i Morskom rezervatu Kolumbretsko otočje, ističe se u izveštaju IUCN-a.
Veliki grebeni koje je taj koral izgradio u drevnom Mediteranskom moru davno je nestao, a od njega je ostalo samo nekoliko reliktnih sprudova. Osim onde, Cladocora caespitosa se pojavljuje u obliku malih raspršenih kolonija duž mediteranske obale, kaže se.
FOTO: Pixabay/Ilustracija
Greben busenastog korala u Velikom jezeru na Mljetu zauzima površinu od oko 650 četvornih metara, na dubini između 4 i 18 metara, kojeg u Nacionalnom parku smatraju najvećim na svetu.
Kad su dobro razvijeni, busenasti korali su graditelj ekosistema velikog biodiverziteta, ističe se u izveštaju međunarodnih stručnjaka među kojima je biolog Petar Kružić, profesor na PMF-u u Zagrebu.
Sporo se obnavlja, a brzo nestaje
Na tu je vrstu posebno negativno uticalo morsko zagrevanje tokom poslednjih 15 godina. Masovna smrtnost tih korala zapažena na nekim mestima tokom leta 1999, ali je izrazito vruće leto 2003. izazvalo veliku stopu smrtnosti busenastog korala na širokom prostoru, uključujući i izuzetne populacije na Mljetu i Kolumbretskom otočju, ističe se i dodaje da je na nekim mestima Kolumbretskog otočja izumrlo 50-80 posto tih korala.
FOTO: Pixabay/Ilustracija
Štaviše, njihovo stanište sve više zauzima nekoliko invazivnih vrsta algi kao što je grozdasta kaulerpa (Caulerpa cilindracea). Prema stručnjacima, ona spada među stotinu najinvazivnijih vrsta jer svojim rastom potiskuje autohtone vrste. Zbog hemijskih spojeva koje proizvodi, jako mali broj tu algu koristi za hranu, što dodatno omogućuje njeno brzo širenje, ističe se u jednom ranijem izveštaju hrvatskih stručnjaka.
Pored toga, busenaste korale ugrožava eutrofikacija, odnosno starenje ekosistema pod ljudskim uticajem, otpad i otpadne vode, te agresivni ribolov.
Busenasti koral je spororastuća, dugoživuća vrsta s izuzetno usporenom dinamikom i smanjenom sposobnosti za oporavak. Niske stope samoobnovljivosti teško će moći održavati ravnotežu s povećanom stopom smrtnosti do koje dovode zagrevanje mora i drugi uticaji, ističe se.
PROČITAJTE SVE NAJNOVIJE VESTI!
.jpg)
