Izvor: Press, 31.Mar.2013, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alarmantan broj samoubistava u Crnoj Gori
Stopa samoubistava u Crnoj Gori je visoka i iznosi 20 do 25 osoba na 100.000 ljudi, dok je u svetu taj prosek 16, a u Evropi 13, što je dovoljan razlog da se društvo ozbiljnije pozabavi suzbijanjem ili prevencijom ove pojavom.
“Stopa samoubistava kod nas je posebno porasla od početka devedesetih godina, tj. ratnih dešavanja kada je došlo do društvenog, političkog, moralnog, vredonosnog raspada sistema. A urušen sistem vrednosti stvara dezorijentaciju i individualnu i grupnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << konfuziju”, rekao je za portal CdM prof. Mirko Peković, lekar specijalista i neuropsihijatar.
Najviše samoubistava prošle godine počinjeno je u Pljevljima, Danilovgradu, Cetinju i Kotoru.
Uzroke samoubistava je, prema njegovim rečima, teško dokučiti i odgonetnuti, ali se oni uglavnom nalaze u bioloskom kontekstu - nasljedju, mentalnom životu i socijalnom faktoru. Psihički problemi smatraju se jednim od glavnih “okidača”.
“Duševni poremećaji i bolesti u velikom broju slučajeva se nasljedjuju. Inače, na samoubistvo se najviše odlučuju osobe koje su mentalno bolesne. Penzioneri, siromašni, samci, razvedeni su takodje rizična populacija”, naveo je Peković.
Razne forme neuroza, fobija, depresija, stresova, pa i zavisnost od droga i alkohola navedu osobu da digne ruku na sebe. Sa druge strane, uzročnik samoubistava ne mora da se sastoji od jednog urodjenog i nepromenjenog poriva, već i od postepenog delovanja društvenog života, okoline, tradicije, kaže Peković.
“Svaka sredina i kultura imaju nešto osobeno što može da uzrokuje samoubistva. To podrazumija i tradicionalno vaspitane familije, koje žive pod rigidnim normama”, naveo je on.
Ekonomska kriza i porast nezaposlenih, dodao je, takodje mogu da nateraju čoveka da sebi oduzme život.
“Sigurno je da nezaposleni padaju u krizu i beznadje, rezignaciju, depresiju koja je najvažniji faktor za nastanak rizika od samoubistva. Medjutim, siromaštvo direktno ne produkuje samoubistvo. Ključni faktori su kultura i karakteristike ličnosti, a siromaštvo može biti ‘kap koja prelije čašu’”, naveo je dr Peković.
Možda zdravom razumu izgleda paradoksalno, ali najviše samoubistava se dogodi u proleće. Iako nema preciznog i definitivnog odgovora zašto je to tako, stručnjaci kao objašnjenje navode povećanu interpersonalnu interakciju.
“U proleće čovek izlazi iz inercije i jedne hibernacije sna. Kod njega se bude razni hormonski i biološki porivi. Tada imamo više obaveza koje dovode do većih interakcija i povećanog broja konflikata i nesporazuma”, ističe dr Peković.
Svetske statistike i istrazivanja pokazuju da se muškarci češće odlučuju na samoubistvo nego žene. U Crnoj Gori, je tokom 20. veka situacija bila obrnuta.
.jpg)
