Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alarm partnerima, poziv rivalima
Upozorenje vladi u Bagdadu, a ponuda dijaloga Iranu i Siriji, uz najavu preusmeravanja američkih trupa. – Džordž Buš za političko jedinstvo
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 6. decembra – Javnost, ovde i u svetu, zainteresovana za pitanja rata i mira, dobila je danas novi bestseler za koji se još ne zna da li će da li će ga život svrstati u političku realnost ili stratešku fantastiku. Upravo je, naime, u Vašingtonu predstavljen dugo očekivan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spis s predlozima za promenu angažmana supersile na najvećem bojištu današnjice, pod naslovom "Izveštaj Studijske grupe za Irak: put napred – novi pristup".
Držeći u ruci primerak ove knjige, koju mu je jutros u sedam sati uručio desetočlani autorski tim, predsednik Džordž Buš ju je i lično preporučio. Mada mu ona nudi – da krene i onim putevima koje je dosad odbacivao kao stranputice.
Bušu se u ovom trenutku čini najvažnijim, kako je naglasio, to što ona omogućava postizanje nestranačkog nacionalnog jedinstva o glavnom spoljnopolitičkom izazovu. Takvu poruku posmatrači doživljavaju i kao liderovu težnju da proširenjem ekipe tragača za izlazom iz iračkog haosa bar donekle oslabi rastuće kritike na račun ratne strategije Bele kuće, čiji su "previdi" doprineli porazu vladajućih republikanaca na parlamentarnim izborima 7. novembra.
Novi putokazi
Dokument je sačinio tim od po pet republikanaca i demokrata, predvođenih veteranima Džejmsom Bejkerom i Lijem Hamiltonom, posle osmomesečnih rasprava, uz prikupljanje mišljenja mnogih zvaničnika i eksperata. Prema dostupnim analizama, u njemu nema "gotovih rešenja", ali sadrži niz putokaza koje odudaraju od dosadašnjih smernica rukovodstva SAD.
Najveću promenu, čini se, predstavlja sugestija Bušu da uputi upozorenje partnerima na vlasti u Bagdadu a da, istovremeno, ponudi ruku saradnje rivalima u iračkom susedstvu. Predlaže se, tako, da se vladi Nurija al Malikija stavi na znanje da će joj SAD smanjiti ekonomsku i vojnu podršku ako ne izvršava obaveze kao što su jačanje mera bezbednosti, smirivanje verskih i etničkih sukoba i stvaranje vlade nacionalnog jedinstva. A da se, ujedno, prihvati da u sređivanju iračke situacije učestvuju Iran i Sirija, iako ih Vašington smatra svojim glavnim neprijateljima na Bliskom istoku i sponzorima terorizma, protiv kojeg je proglasio "globalni rat".
Buš je dosad odbijao da "pripreti" Bagdadu kao i da se upušta u dijalog s Teheranom i Damskom, pa nije izvesno ni da će sada to prihvatiti. On je, kažu njegovi saradnici, tek počeo da prikuplja "sveže ideje", pa očekuje i druge priloge, pogotovu iz Pentagona i komandanata sa fronta.
Budući ministar odbrane Robert Gejts mu je, juče prilikom "preslišavanja" na senatskom panelu, već ponudio vrlo svežu ocenu – da "SAD ne pobeđuju u Iraku", suprotno dosadašnjim tvrdnjama Bele kuće i odlazećeg šefa Pentagona Donalda Ramsfelda. Gejts je donedavno bio član Studijske grupe koja predlaže i da se u rešavanju iračkog problema pojača angažman za rešavanje izraelsko-palestinskog konflikta, kako bi se postigla celovita stabilizacija regiona.
Takvo "povezivanje" Buš takođe nije prihvatao, ali se situacija menja. Administracija je, primećuje se, već gotovo odustala od prvobitne ambicije da iz Iraka širi demokratiju po Bliskom istoku, i pokušava da "spase što se još spasti može", tačnije – da spreči da građanski rat ne dovede do raspada te zemlje i da ne izazove regionalni rat uz učešće više okolnih zemalja. Pominje se da bi, na primer, Sirijci i Saudijci mogli da se u Iraku pridruže sunitima, Iranci šiitima, a da bi Turci mogli da se angažuju protiv sve samostalnijih Kurda kako bi sprečili "prelivanje separatizma na oblasti Turske"...
Studijska grupa smatra i da treba preusmeriti angažman američkih vojnika u Iraku, tako da se posvete pojačanom uvežbavanju iračkih snaga, a sklone s najžešćih poprišta u baze, odakle bi, po potrebi, priskakali u pomoć saveznicima – kao jedinice za brzo reagovanje. Potreba je već napretek, ali je košmar toliki da je sve teže diferencirati prijatelje od neprijatelja.
Može biti i gore
Ovlašćeni dvostranački tim smatra, takođe, da američke trupe treba da se postepeno povlače, tako da od sadašnjih 140.000 do prvih meseci 2008. ostane samo njih 70.000. Ipak se ne preporučuje tvrdi rok za odlazak, jer bi takvo oročavanje "podstaklo neprijatelje", koji su ranije klasifikovani kao "pobunjenici, sadamovci, teroristi, privatne milicije". Ne predlaže se ni slanje pojačanja, za šta se zalažu pojedini senatori, jer se procenjuje da to ne bi pomoglo u datoj situaciji, a moglo bi da poveća broj američkih žrtava...
Kad se dosad obelodanjeno iz raporta sabere, proizlazi da se insistira na širenju diplomatskih aktivnosti, uz mogućno sazivanje međunarodne konferencije, a smanjivanje vojnog angažmana tako da u prvom tromesečju 2008. iz Iraka odu američke jedinice "koje nisu neophodne kao snage zaštite". Ali ne treba očekivati da je tako ponuđen "čarobni štapić", predočio je portparol Bele kuće Toni Snou, podsećajući na složenost situacije.
Studijska grupa upozorava da je situacija u Iraku "loša i da se pogoršava". Ako se tako nastavi, dodaje, preti "haos koji može da izazove pad iračke vlade, humanitarnu katastrofu, intervenciju suseda, širenje sukoba između šiita i sunita, Al kaidino propagandno proglašenje pobede, smanjenje globalnog prestiža Amerike, uz dalju polarizaciju unutar nje".
Bušu se verovatno najviše dopada apel autora za objedinjavanje Amerikanaca kako bi se ojačala spoljnopolitička efikasnost i uverljivost zemlje. Ali to njemu postavlja novi težak zadatak – da počne da zbija i nacionalne i spoljne redove koje je dosadašnjim potezima prilično izdiferencirao na "one koji su s nama i one koji su protiv nas".
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 07.12.2006.]
