Izvor: Vesti-online.com, 23.Feb.2012, 19:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Akta ide pred Evropski sud pravde

Evropska komisija je zatražila od Evropskog suda pravde da razjasni da li je kontroverzni međunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja AKTA (ACTA), "u skladu sa slobodom izražavanja i slobodom Interneta", saopštila je evropska komesarka za pravdu i osnovna prava Vivijan Reding.

AKTA, čija je svrha zaštita intelektualne svojine i borba protiv piraterije, naišla je na žestoko protivljenje javnosti u Evropskoj uniji (EU) zbog odredbi koje omogucućuju drakonska kažnjavanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << a devet zemalja članica, uključujući Nemačku i Holandiju, zamrzlo je ratifikaciju sporazuma ili je odložilo potpisivanje do daljnjeg.

Redingova je izdala saopštenje, kako se u naslovu navodi, "povodom slobode izražavanja i informisanja preko Interneta, pokušaja da se blokiraju veb sajtovi, 'zakonima tri upozorenja' i povodom AKTA-e".

"Slobode izražavanja i informisanja su za EU prava koja su fundamentalna, bez obzira na tehnološka sredstva i bez obzira na granice, i ugrađena su u Evropsku povelju o fundamentalnim pravima koja ima primat nad zakonima EU, uključujući međunarodne sporazume koje Unija zaključi", saopštila je Redingova.

Prema tome, kako se dodaje, "Evropska unija podržava slobodan pristup Internetu i slobodu izražavanja i slobodu informisanja" preko njega. Vivijan Reding je ukazala da je intelektualna svojina Poveljom takođe priznata kao fundamentalno pravo, ali da ona "nije apsolutno fundamentalno pravo" i da bi "evropska politika trebalo da cilja na uravnoteženo poštovanje oba ta prava, ne dovodeći u pitanje njihovu

suštinu".

"Sloboda informisanja i intelektualna svojina ne smeju biti neprijatelji - treba da budu partneri", navela je Redingova i ocenila da "zaštita od kopiranja (kopirajt) nikada ne moze biti opravdanje za eliminisanje slobode izražavanja i slobode informisanja".

"Zato za mene blokiranje Interneta nikada nije opcija", dodala je Redingova, koja je takođe potpredsednica Evropske komisije.

Prema njenim rečima, umesto blokiranja u Evropi je "potrebno naći nove, modernije i efikasnije načine da se zaštite autorske tvorevine a koje uzimaju u obzir tehnološki napredak i slobode na Internetu".

Redingova je ukazala da su "neki političari" 2009. godine želeli da u evropski zakon o telekomunikacijama uvrste odredbu po kojima bi provajderi bili obavezni da šalju tri opomene onima koji krše kopirajt preko Interneta.

"Suprotstavila sam se tome, i uprkos značajnim političkim pritiscima, podržala uključivanje odredbe o 'omogućavanju slobode na Internetu' koja je uključena u završni tekst", rekla je Redingova.

Na osnovu te odredbe, "'zakoni tri upozorenja' - na osnovu kojih bi se korisniku mogao uskratiti pristup Internetu bez prethodne nepristrasne procedure i bez efikasnog i blagovremenog suđenja, sigurno neće postati deo evropskog zakonodavstva", navela je Redingova.

Prema njenim rečima, "takva situacija se ne može i ne sme izmeniti AKTA sporazumom".

"Kao što rekoh, protivnik sam svakog pokušaja da se blokiraju internet sajtovi, i mada tekst AKTA-e ne donosi nova pravila u odnosu na sadašnju legalnu situaciju u Evropi, razumem da su mnogi ljudi zabrinuti u vezi sa načinom na koji bi Akta bila sprovedena", dodala je Vivijan Reding.

Zakone "tri upozorenja" su, radi zaštite autorskih prava i intelektualne svojine, donele Velika Britanija i Francuska. Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je pre osam meseci žestoko kritikovao i francuski HADOPI (2009) i britanski Zakon o digitalnoj ekonomiji (2010). U jednom od prvih nacrta AKTA-e, koji je procureo u javnost preko ''Vikiliksa'', postojala je odredba o "tri upozorenja". U međuvremenu je ona uklonjena i ne nalazi se u završnom nacrtu, koji su potpisale 22 zemlje članice EU i o kojem bi trebalo da se izjasni Evropski parlament.

Nastavak na Vesti-online.com...

Danas: Akta ide pred Evropski sud pravde

Blic: Rumunija se uzdržava od ratifikacije ACTA