Izvor: Politika, 13.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahtisari pristrastan od početka
Jasno predložena nezavisna država Kosovo, kaže Marselo Koen, profesor međunarodnog prava u Ženevi
– Ahtisarijev plan nije tako dvosmislen kao što se čini. Iako se ne pojavljuju reči "nezavisnost" i "suverenitet", on jasno predlaže nezavisnu državu Kosovo", tvrdi Marselo Koen, profesor međunarodnog prava na Institutu za međunarodne studije u Ženevi. "Razlozi za ovakav moj zaključak su sledeći:
1) U njemu se nigde ne pominje da je Kosovo deo Srbije, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se eksplicitno navodi da Kosovo "neće tražiti ujedinjenje sa drugom državom ili delom bilo koje države".
2) On Kosovu daje pravo da zaključuje međunarodne sporazume i da bude članica međunarodnih organizacija bez ikakvih ograničenja. To je sasvim različito od ograničenih prava koja imaju entiteti manji od države. Na primer, neke federalizovane države, poput Hongkonga ili Grenlanda, mogu da budu članice ograničene vrste međunarodnih organizacija i da zaključuju međunarodne sporazume u nekim konkretnim i specifičnim oblastima. Ako pogledamo Ahtisarijev plan, prava koja se priznaju Kosovu su široka, jer podrazumevaju bilo koju međunarodnu organizaciju, uključujući UN, i bilo koju vrstu ugovora. Očigledno je da će prava Kosova u ovom pogledu biti šira od onih koje ima Republika Srpska (Bosna i Hercegovina)".
• Kakav je karakter nezavisnosti KiM koji je predviđen predlogom Martija Ahtisarija?
– Ustav koji će usvojiti isključivo "Kosovari" nema nikakav drugi viši pravni okvir, to jest nije ustav srodan onima koji postoje za autonomne države u okviru federalnih režima. On će biti direktno povezan sa međunarodnim pravom, kao što je slučaj sa nezavisnim državama. I tu postoji velika razlika u odnosu na Republiku Srpsku (Bosnu i Hercegovinu).
Plan predviđa podelu međunarodnog duga kao u slučaju sukcesije država, kada nova država nastane kao posledica podele ili raspada druge države.
Činjenica da je ova nezavisnost ograničena nekim važnim uslovima nametnutim novom entitetu ne umanjuje tom entitetu karakter nezavisnosti. Nemačka i Austrija do 1990, Kipar, Bosna i Hercegovina i mnoge druge države očigledni su primeri država kojima je u nekim stvarima ograničeno suvereno donošenje odluka.
• Kako ocenjujete ulogu Martija Ahtisarija kao specijalnog izaslanika?
– Od početka je bilo očigledno da je g. Ahtisari pristrastan prema jednoj strani, a to je ona koja se zalaže za nezavisnost Kosova. Mislim da nije korektno s njegove strane što uporno tvrdi da kosovski Albanci imaju pozitivan stav, a Srbija negativan. Jasno je bilo da će g. Ahtisari favorizovanjem jedne strane od nje dobiti podršku, a da će ga ona druga odbaciti. Ne postoji "negativan" stav srpske vlade (nevažno ko je u kabinetu, ne vršim unutrašnju političku analizu) jer ova vlada prosto brani očuvanje dela svoje teritorije unutar države. Nijednu državu ne možemo da krivimo za to. Niko neće kritikovati kanadsku vladu zbog težnji da Kvebek zadrži unutar Kanade, pa ni kiparsku vladu što nije prihvatila plan koji bi blagoslovio etničku podelu ostrva.
Ja sam prosto zapanjen izjavama g. Ahtisarija da je nezavisnost jedino realno rešenje jer to želi 90 odsto stanovništva teritorije. Ako bi se primenio ovaj Ahtisarijev rezon, onda bi trebalo priznati postojanje "Turske Republike Severni Kipar" i mnogih drugih samoproklamovanih "država" širom sveta.
• Ahtisari veruje da je gotovo nemoguće pregovorima doći do rešenja i da bi zato trebalo da Savet bezbednosti donese odluku
– Sasvim je jasno da Savet bezbednosti ne može sam da donese odluku o nezavisnosti Kosova. On to ne može da "maskira" ni organizovanjem referenduma. Kosovo nije pod starateljstvom, nego pod upravom UN. Ova teritorija je jasno priznata kao deo Srbije. Ne postoji rezolucija UN koja definiše stanovništvo Kosova kao narod koji ima pravo na samoopredeljenje. Ni Poglavlje VII niti bilo koja druga odredba Povelje UN ne daje ovlašćenje Savetu bezbednosti da jednu državu liši dela njene teritorije. Situacija s Kosovom je sasvim drugačija od procesa dekolonizacije. Podrazumevalo se da su teritorije kolonija imale poseban pravni status u odnosu na teritorije država koje su njima upravljale. Jasno je da to nije slučaj s Kosovom, koje predstavlja deo teritorije Republike Srbije.
V. Radomirović
[objavljeno: 13.02.2007.]
.jpg)
