Izvor: Politika, 11.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahtisari: Rezolucija o Kosovu do juna
Finski posrednik sumnja da će Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 10. aprila – Put natrag više nije moguć, Kosovo više ne može biti deo Srbije. To je naslov razgovora sa Martijem Ahtisarijem u slovenačkom provladinom listu "Delo". Uz uvodnu napomenu da je finski posrednik "kosovski Gordijev čvor presekao s &nadziranom' nezavisnošću za Kosovo", usledilo je pitanje: U martu je prošlo osam godina od NATO bombardovanja Miloševićeve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jugoslavije – da li je rat na Kosovu sad konačno završen?
Ahtisari odgovara "iskreno se nadam" i objašnjava da je 1999. lično rešavao jugoslovensku krizu. Neće da odgovori je li odluka o bombardovanju Jugoslavije bila pravilna (s obzirom da to nisu odobrile UN), ali rado priča "šta se dešavalo u Beogradu i na Kosovu". "Milošević je praktično ukinuo autonomiju Kosova. Počelo je nasilje. Bilo je mnogo pritisaka sa svih strana: pogledajte šta se dešava pred našim očima, tu u Evropi. I sve više zahteva za intervenciju. Ne znam šta bi se desilo da tada nije posredovao NATO. Od Evropske unije sam dobio zadatak da zajedno sa američkim diplomatom Strobom Talbotom i bivšim ruskim premijerom Viktorom Černomirdinom odem u Beograd na pregovore s Miloševićem."
Upitan je li baš on izručio Miloševiću list o kapitulaciji, Ahtisari kaže da to i nije bio dokument o predaji, već ultimativni mirovni plan koji je Miloševiću dao 2. juna. "Rekao sam mu da je to najbolje što smo mogli da spremimo. Pitao je da li je moguće išta dodati ili promeniti u dokumentu. Odlučno sam odbrusio: &Bojim se da ne' jer kod Miloševića nisam došao da pregovaram. Moj zadatak je bio da mu izručim taj papir, a on je imao samo dve mogućnosti: da ga uzme ili odbije... Rasplet je poznat – Kosovo od tada nije više pod srpskom jurisdikcijom."
"Nezahvalnu ulogu mirovnog posrednika na Kosovu" prihvatio je "s velikim zadovoljstvom". Ne broji koliko puta je posetio Prištinu ("Mnogo."), ali sabira koliko se krugova pregovora "odvrtelo" ("17 krugova pregovora i više od 25 različitih misija na Kosovu i u Srbiji"), pa zaključuje da "smo imali dovoljno vremena za temeljnu raspravu o svim temama. Pun je razumevanja za stamenost Albanaca koji "nijednog trenutka nisu odustali od nezavisnosti", a ne odobrava što je "Beograd lane čak promenio ustav, koji opet naglašava da je Kosovo nedeljivi deo srpske države". "Srpska strana se tokom pregovora suprotstavljala bilo kakvoj nezavisnosti Kosova. Obe strane su, dakle, ustrajale na svojoj obali." Time se odluka o budućnosti Kosova "našla u njegovim rukama". Novu rolu EU na Kosovu opisuje kao "upravitelja Kosova u prelaznom periodu koji će trajati četiri meseca".
Na pitanje "o opravdanosti straha od novih konflikata na Balkanu zato što Srbija neće da prizna nezavisnost Kosova", odgovara: "Sačekajmo odluku Saveta bezbednosti. U mom predlogu sam argumentovao zašto Kosovo više ne može biti deo Srbije. Albanci, koji čine 90 odsto stanovništva, to jednostavno neće. Zbog loših istorijskih iskustava. Ostala je samo nadzirana nezavisnost. Verujem da će Srbija jednog dana promeniti svoj stav ako uistinu želi da postane član EU."
Ahtisari sumnja u ozbiljnu opasnost da Rusija uloži veto prilikom odlučivanja u Savetu bezbednosti, jer "to se ne dešava često". "Istina je da je završnica oko Kosova s obelodanjivanjem mog izveštaja sad počela. Izveštaj je u SB UN, moraju da ga rasprave i usvoje odgovarajuću rezoluciju."
Upustio se i u špekulacije koja će država prva priznati Kosovo (s obzirom da se Slovenija tu nudila), uz napomenu da prvo stupa na scenu parlament Kosova koji mora da usvoji novi ustav, za šta smatra da je dovoljno šest meseci. Kalkuliše da je sada raspored predsedavanja u SB UN ekstrapovoljan za Kosovo: "Prvo Južna Afrika, onda Velika Britanija, maja preuzimaju SAD, a onda Belgija." Pa se "nada da će rezolucija svakako biti usvojena do juna".
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 11.04.2007.]
.jpg)
