Izvor: Politika, 11.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agenti pomagali neonacistima
Otkrivanjem i hapšenjem jataka neonacističkih terorista Matijasa D. ušlo se „u lavirint” struktura radikalne desnice među nemačkim ustavobraniteljima.
Karlsrue – Savezno javno tužilaštvo saopštilo je juče da su specijalni odredi nemačke prepadne policije lišili slobode još jednog neonacističkog aktivistu, osumnjičenog da je saučestvovao u desetogodišnjoj seriji terorističkih atentata Nacionalsocijalističkog podzemlja (NSU). Raspoloživi dokazi terete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tridesetšestogodišnjeg Matijasa D. da je bio jatak pripadnika terorističke ćelije NSU iz gradića Cvikau, osumnjičenih da su u atentatima usmrtili deset osoba – devet doseljenika iz Turske i Grčke i jednu pripadnicu nemačke policije, ističe se u saopštenju tužilaštva koje su preneli svi nemački mediji.
***
Generalni savezni javni tužilac Harald Ranke nije skrivao zadovoljstvo „da se klupko terora odmotava“. Ponudilo je odabranim predstavnicima medija detaljna objašnjenja. Matijas D. bio je stanodavac Uve Benharta, Uve Mundlosa i Beate Čepe (članovima ćelije NSU Cvikau), od 2001. godine naovamo. Unajmljivao je stanove pod zakup, a potom ih prepuštao teroristima.
U junu 2003. godine, kada je za trojkom raspisana poternica, Matijas D. je preinačio imena „podstanara“ u ugovorima o zakupu i tako osujetio pravovremeno hapšenje.
Uoči predstojećeg hapšenja trojke, ove jeseni, pokušao je da zatre trag poslednjem preživelom članu terorističke trojke Beati Čepe: posle zagonetnog, ali istragom potvrđenog samoubistva Benharta i Mundlosa, iznajmio je stan za potrebe Beate Čepe koja je, prethodno, zapalila dotadašnje stambene prostorije, istovremeno „bazu“ ćelije, ne bi li uništila dokaze o počinjenim zločinima.
Javni tužilac Ranke istakao je da se otkrivanjem i hapšenjem Matijasa D. broj terorista koji su lišeni slobode popeo na tri, a ukupan broj osumnjičenih pomagača terorista na sedam osoba.
Ponuđeni detalji najnovijih saznanja saveznog tužilaštva, međutim, za medije, pa i za samu javnost nisu predstavljali novinu. Imena trojice u međuvremenu uhapšenih pomagača neonacističkih terorista kao i preostale četvorice osumnjičenih u krugu „sedam vođa iz senke“ javnosti je saopštio hamburški nedeljnik „Špigl“ – posle „glasnog razmišljanja“ kancelarke Angele Merkel: šefica nemačke vlade je smatrala da bi sekcija nemačke obaveštajne službe BND zadužena za suzbijanje terorizma unutar granica trebalo da doprinese radu ustavobranitelja (čiji su pripadnici pod sumnjom da su, u najmanju ruku, „zametnuli“ bitne dokaze o neonacističkom teroru.
„Špigl“ je sticajem okolnosti došao do kompletnog spiska jataka i idejnih otaca neonacističkog terora i objavio ih u tabeli koju je svojevremeno i „Politika“ prenela.
Odmah po saopštenju javnog tužilaštva, bezbednosno-obaveštajni izvori ponudili su objašnjenje, kako je moglo da dođe do sadašnje, izvesno neprijatne situacije po Savezni biro za zaštitu ustavnosti i po tri njegove pokrajinske organizacije: nadležni „vođa“ uhapšenog Matijasa D. bio je, istovremeno, vodeći oficir ustavobranitelja u redovima neonacističke ilegalne organizacije u Tiringiji „Tirnški zaštitnici otadžbine“... Otkrivanjem, i hapšenjem, Matijasa D. ulazi se u lavirint neonacističkih struktura u upravama ustavobranitelja.
Kako te strukture izgledaju i koje su dimenzije „neposlušnosti“ evidentne – proizilazi iz poverljivog, naravno nezvaničnog saopštenja BND, koje je preneo „Špigl“ u nedeljnom onlajn izdanju. Ustavobranitelji raspolažu sa 130 agenata ubačenih u redove NPD i takozvanih „slobodnih mreža“ neonacista. Prema precizno utvrđenom planu, svaki agent je motrio na pedeset radikalnih neonacista. Međutim, samo tridesetorica su iskazali lojalnost svom zvaničnom poslodavcu – ustavobraniteljima.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 12.12.2011.
