Izvor: RTS, 27.Maj.2019, 13:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Agencije: Nova stvarnost u EU, Zeleni jezičak na vagi

Evropljani su se danas probudili u novoj političkoj stvarnosti posle izbora za Evropski parlament, na kojima je okončana dominacija glavnih partija desnog i levog centra, ocenjuje agencija AP, dok "Blumberg" ističe da bi Zeleni, nakon sjajnog izbornog rezultata, mogli da budu ključan faktor pri izboru predsednika Evropske komisije. "Politiko" navodi 12 osoba za koje smatra da su uništili ovogodišnje izbore. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
AP navodi da se na izborima izmenjen politički pejzaž i da ultradesničari, liberalni demokrati i ekolozi postaju snage na koje će ubuduće morati da se računa.

Izlaznost glasača je, ističe američka agencija, najveća u poslednjih 20 godina, a zabrinutost zbog imigracija i bezbednosti dovela je do toga da stranke na čelu sa Mateom Salvinijem u Italiji i francuskim krajnje desničarskim liderom Marin le Pen budu među najvećim u parlamentu EU.
"Pravila se menjaju u Evropi", poručio je italijanski zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Salvini u sedištu svoje ultradesničarske Lige.
"Nova Evropa je rođena", istakao je Salvini.
Salvinijeva Liga je osvojila 33 odsto glasova, što je ogroman skok u odnosu na 2014. godinu kada je partija na evropskom glasanju osvojila samo šest odsto glasova, navodi američka agencija.
U Velikoj Britaniji najveći broj poslaničkih mesta osvojila je partija Bregzit Najdžela Faraža, a građani su "kaznili" vladajuće konzervativce i opozicionu Laburističku partiju zbog njihovog neuspeha u rukovođenju izlaskim zemlje iz Evropske unije.
Na ovim izborima su partije koje se bore za zaštitu životne sredine postigle snažan uspeh, naročito u Nemačkoj, kao i liberali koji se bore za slobodu tržišta koji su osvojili 107 poslaničkih mesta, što je značajan skok u odnosu na 68 mesta, koliko su osvojili na izborima 2014. godina.
Većina glasača je svoje poverenje dala onima koji su i do sada imali najviše mesta, desnom centru - Evropskoj narodnoj partiji (EPP), i levom centru - socijalistima.
"Suočeni smo sa oslabljenim centrom parlamenta EU", rekao je lider Evropske narodne partije Manfred Veber i dodao da "od sada, oni koji žele da imaju jaku EU, moraju da udruže snage".
Lider evropskih socijalista Frans Timermans je, u suštini priznao poraz, iako su ove dve grupe i dalje ostale najveće grupacije u parlamentu Unije.
Izuzetak je, navodi američka agencija, španski premijer Pedro Sančes, čiji su socijalisti osvojili 20 od ukupno 54 španskih mesta u EP.

EPP je, kako zasad pokazuju prebrojani glasovi, osvojio 179 mesta, što je pad za 38 mesta u odnosu na izbore pre pet godina, a socijalisti su, takođe, pali u odnosu na izbore 2014. godine pošto su osvojili 150 mesta, a na prethodnim izborima 187.
AP navodi da iako stvarna moć u Evropi ostaje u rukama 28 zemalja članica, uticaj parlamenta je u porastu.
Parlament pomaže da se poboljša sigurnost vazdušnog saobraćaja u Evropi, na smanjenje upotrebe plastike, ukida naplaćivanje rominga unutar bloka, povećava privatnost podataka, ukida emisiju izduvnih gasova iz vozila, a važnu ulogu ima i u međunarodnim sporazumima od trgovačkih pa sve do Bregzita, navela je agencija.
Ali sada novi, "neugodni" savezi moraju da se stvaraju.
Tradicionalne političke izvesnosti su, kako smatra vodeći kandidat Alijanse liberala i demokrata Evrope (ALDE) Margret Vestager, stvar prošlosti.
Američka agencija Blumberg istakla je da su Zeleni jedan od najvećih dobitnika ovih evropskih izbora i mogli bi da igraju ključnu ulogu u narednom programu politike bloka.
Zeleni će biti, navodi agencija, četvrta velika grupa u novom Evropskom parlamentu nakon što su postigli skok u mandatima sa sedam na više od devet odsto na ovogodišnjim izborima, što pokazuju danas objavljeni rezultati u Briselu.
AP ističe da partije zelenih u Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji i drugim zemljama slave veliki uspeh koji su postigli na izborima.
Blok Zelenih osvojio je 70 mesta u parlamentu, što je za 18 više nego 2014. godine.
Takav rezultati mogao bi da dovede Zelene u poziciju da budu jezičak na vagi, kada je u pitanju izbor novog predsednika Komisije EU.
Politiko: 12 osoba koji su uništili izbore za EP
Mala izlaznost, komplikovan i nerazumljiv sistem, slaba povezanost birača i ishoda, poslanici koji su znali da će biti ponovo izabrani a da nisu ni prstom mrdnuli, ocenjuje "Politiko" jučerašnje izbore za Evropski parlament i navodi 12 osoba za koje smatra da su uništili ovogodišnje izbore.
EU je potrošila desetine miliona evra pokušavajući da ubedi građane da glasaju, ali nije učinila ništa da pomogne milionima ljudi koji imaju problem s vidom ili invaliditet, a koji se muče da dođu do propagandnih materijala i biračkih mesta, navodi "Politiko".
U analizi, sajt nabraja i 12 osoba koji su najodgovorniji za takvo stanje a među prvima navodi bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola za koga podseća da je ujedinio Nemačku nakon 40 godina Hladnog rata i pokrenuo niz događaja koji su doveli do stvaranja jedinstvene valute EU, a kasnije i širenja EU na istok. 
"To je bila dobra geopolitika, ali katastrofa za izlazak na evropske izbore. Učešće birača od tada je sve manje i sada je na kritičnom nivou. U zemljama koje su se pridružile EU od 2004. godine, izlaznost u proseku iznosi samo 29 procenata. U međuvremenu, fiskalna ograničenja vezana za evro pružila su evroskeptičkim silama povod za ujedinjenje", piše "Politiko".
Dalje se navodi aktivistkinja Simon Vej, koja je bila i prvi predsednik direktno izabranog Evropskog parlamenta, a koja se smatra jednim od krivaca za upropašćavanje EP jer u poređenju s njom, svi drugi, prema oceni "Politika", izgledaju slabo. 
Sajt konstatuje da je bivša evropska komesarka Nili Kros izgradila reputaciju u borbi protiv monopola i preuzela vođstvo od SAD u politici zaštite konkurencije, a svojim uspehom je otkrila suštinu EU - da prava moć nije u Evropskom parlamentu niti među glasačima koji biraju poslanike, već u rukama evropskog komesara za tržišnu konkurentnost. 
Manfred Veber nastupio pod sloganom "Moć Vebera"
Dalje se navodi da je Manfred Veber, glavni kandidat za predsednika Evropske komisije, nastupio pod sloganom "Moć Vebera", a 2018. godine imao vodeću ulogu u pokušajima da se u EP stvore "transnacionalne liste" - koje bi podrazumevale preraspodelu mesta Velike Britanije nakon Bregzita u jedinstvenu listu širom EU, što bi kandidatima omogućilo da se takmiče za podršku na kontinentu, a ne samo u svojim državama.
Kada je došlo vreme da njegova Evropska narodna stranka izabere kandidata za predsednika Komisije, Veber je izbegao primarnu debatu, a nije prisustvovao ni prvoj međustranačkoj debati u Mastrihtu, niti se istakao u susretima s rivalima, dodaje "Politiko".
Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg se isto našao na listi osoba koje su uništile izbore time što je dozvolio da se dezinformacije i lažne vesti šire po toj društvenoj mreži i postanu svojevrsno oružje stranaka.
Na šestom mestu je evropska komesarka za pravosuđe, zaštitu prava potrošača i jednakost polova Vera Jurova, koja se nije mnogo aktivirala uoči izbora kako bi obezbedila svim glasačima da mogu da iskažu svoje mišljenje. 
Kao razlog za to navodi se što ona nije preporučila korišćenje regionalnih subvencija za renoviranje biračkih mesta kako bi ih učinila dostupnim osobama s invaliditetom, niti je radila kako bi osigurala da materijali za kampanju budu dostupni i na Brajevom pismu, a nije ni predložila da se osigura nominacija više žena komesara.
Bivši belgijski premijer Elio di Rupo odgovoran je za državnu reformu koja je promenila belgijski izborni ciklus povezivanjem evropskih izbora sa nacionalnim izborima, čime je garantovao da se debate na nivou EU ignorišu u Briselu.
Holandski premijer Mark Rute našao se na osmom mestu zbog, piše "Politiko", strahovanja od rasta populista širom EU i njihove najave da će se ujediniti u evroskeptičnu poslaničku grupu. Za izbore za Evropski parlament rekao da imaju malu vrednost, jer na njih ionako malo ljudi i izlazi. 
Danski poslanik Morten Meseršmit koji je 2014. godine izabran sa najvećim brojem glasova, u međuvremenu je postao sinonim za skandal zbog zloupotrebe oko 400.000 evra poreskih obveznika koje mu je EU dala.
Na desetom mestu našla se britanska premijerka Tereza Mej koja je stvorila mnogo dodatne birokratije za EU ove godine, koja nije očekivala da će Britanci ostati toliko dugo u Uniji. Zbog toga je na biračke spiskove bilo potrebno da se doda bar još 15 miliona ljudi.
Nemačka kancelarka Angela Merkel takođe se našla na listi jer nije bila mnogo aktivna tokom predizbornih kampanja.
Ona nije okupila fanove evropskog projekta, već je umesto toga bez entuzijazma podržala Manfreda Vebera, do sada, prema oceni "Politika", najslabijeg favorita za predsednika Evropske komisije, a zatim je prepustila operativni posao svojoj naslednici Anegret Kramp-Karenbauer. 
Francuski predsednik Emanuel Makron takođe se našao na listi, a kako piše "Politiko" on je, umesto da redefiniše evropski politicki pejzaž, izgubio na rejtingu kod kuće, a nije se mnogo bavio ni reformama koje su očajnički potrebne izboru za predsednika Evropske komisije.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Izbori

Nastavak na RTS...