Izvor: Politika, 25.Nov.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afrika nije posmatrač, ima stvarni značaj
Alžir sa velikom zabrinutošću prati dešavanja u zemljama „arapskog proleća”. Kako odnose sa Srbijom podići na nivo izuzetnosti
Kakve su perspektive Afrike, pitamo ambasadora Alžira i doajena afričkog diplomatskog kora u Beogradu Abdelkadera Mesdoua. Alžir, jedan od vodećih svetskih izvoznika gasa i nafte, sprovodi petogodišnji (2010–2014) program javnih investicija vredan 286 milijardi dolara, od čega je 40 odsto namenjeno razvoju ljudskih resursa. Ima li tu dodatnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prostora za Srbijukoja sa Alžirom ima dinamičnu ekonomsku saradnju na mnogim poljima?
Širom sveta primetna je zebnja zbog talasa krize širom Afrike, posebno na području koji se opisuje kao „pokretna traka nestabilnosti” od severne Afrike kroz Saharu i Sahel do Mauritanije i Nigerije na zapadu. Kako biste objasnili ovo novo bujanje napetosti?
S pravom ukazujete na ponovno buđenje bezbednosnih problema u više krajeva Afrike, a naročito u Sahelu. Terorizam, organizovani kriminal, krijumčarenje oružja, unutrašnji konflikti posledice su „arapskih proleća” a i faktor nestabilnosti. Ovim bezbednosnim rizicima treba dodati i otmice zapadnih talaca i isplate otkupnina koje zatim služe za finansiranje terorizma.Očigledno je da su te dve stvari povezane, što znači da je došlo vreme da se međunarodna zajednica udruži i zajednički osudi plaćanje otkupnina kao kriminalni čin. Zbog toga je moja zemlja, Alžir, kojoj je terorizam naneo ogromno zlo, pozvala UN da preduzmu korake u tom pravcu.
Već blizu tri godine severna Afrika se suočava sa eksperimentom „arapskog proleća”, čiji je ishod nepredvidiv. Da li verujete da ulazak „političkog islama” na scenu od Maroka do Egipta obećava da će rešiti probleme ili će nadalje komplikovati situaciju u regionu?
Moja zemlja, za koju je princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja osnovni postulat spoljne politike, sa velikom zabrinutošću prati dešavanja u zemljama koje su bile pogođene onim što se uopšteno naziva „arapskim prolećem”. Alžir poštuje volju naroda da izabere svoje vođe, ali se protivi bilo kakvoj vojnoj intervenciji na tlu tih zemalja. Alžir se zalaže za dijalog svih strana, izuzev za dijalog sa onima koji propovedaju nasilje. Nadamo se da će narodi tih zemalja sami pronaći put i načine koji će im obezbediti mir i blagostanje.
Postoji utisak da je Afrika danas na periferiji globalnih političkih i ekonomskih procesa. Da li je Afrika danas više posmatrač nego aktivni igrač?
Uprkos pesimističkim predviđanjima, Afrika svakodnevno pruža dokaze o dinamizmu svoje privrede i svog sve aktivnijeg političkog prisustva. Možda joj nedostaju sredstava da se o tome više govori , ali Afrika kroz Afričku uniju i njene subregionalne organizacije pokušava da nađe rešenja za sukobe koji je ugrožavaju i usporavaju njen razvoj. Afrika nije puki posmatrač dešavanja. Naprotiv. Ona aktivno učestvuje u rešavanju sukoba i u svom ekonomskom razvoju.
Afrika sve naglašenije izražava nezadovoljstvo odlukama tekućeg svetskog poretka. Da li su očekivanja za reforme sistema UN, pravnih kriterijuma Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, sistema glasačkih prava u MMF-urealistična i ostvariva u doglednoj budućnosti?
Afrika je već tražila od nekih međunarodnih institucija da u njima bude bolje zastupljena, tim pre što su mnoge od njih osnovane u vreme kada su afričke države bile kolonijalizovane. Imamo zajedničke stavove o reformi sistema UN i drugih organizacija. Reč je o realnim platformama koje bi mogle da se ostvare ukoliko bude političke volje, čime bi se ispravila nepravda zbog nedovoljne zastupljenosti koja ni iz bliza ne odslikava stvarni značaj Afrike na svim nivoima.
Četiri afričke države našle su se u 2013. među 10 zemalja sa najbržim privrednim rastom na svetu, ali kontinent je istovremeno adresa velikog broja najsiromašnijih zemalja sveta. Kako objašnjavate ovu neujednačenost?
Svaka zemlja je slučaj za sebe. Države se razvijaju u skladu sa svojim istorijskim nasleđem i resursima kojima raspolažu. Neke idu napred brže, neke sporije, što zavisi od unutrašnjih i spoljnih činilaca. No, svuda postoji čvrsta rešenost da se trend nerazvijenosti preokrene i da se prione rešavanju razvojnih i bezbednosnih izazova.
Afrička privreda bi u 2013. trebalo da ostvari rast od 4,8 odsto i ubrza ga do 5,3 odsto naredne godine. Kako tumačite ove brojke?
Afrika je pre više godina uzela svoju sudbinu u sopstvene ruke. Polazeći od premise da bez bezbednosti ne može biti ni razvoja, Afrika je počela da sprovodi političke i ekonomske reforme zahvaljujući kojima je napravila velike pomake. Uz bolje upravljanje i bolju bezbednost, afričke zemlje će ostvarivati bolje rezultate i imati još višu stopu rasta.
Prema izveštajima Afričke unije, više od 65 odsto stanovništva Afrike je mlađe od 35 godina. Ali, većina mladih – najvrednijeg resursa – suočava se sa teškim društveno-ekonomskim uslovima. Zašto?
Očigledno je da se problemi sa kojima se kontinent suočava ne rešavaju preko noći. S jedne strane postoje veliki izazovi a sa druge ogromna očekivanja afričke mladeži. Ipak napori koji se ulažu u obrazovanje, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje društveno-ekonomskih uslova ulivaju nadu u bolju budućnost.
Diplomate često ponavljaju mantru da bilateralni odnosi nisu praćeni odgovarajućim stepenom ekonomske saradnje. Da li je to slučaj između Alžira i Srbije?
Alžir sa Srbijom ima izvanredne političke odnose i održava stalne konsultacije. među dvema zemljama ne postoji nijedno otvoreno pitanje. Predstoji nam da udvostručimo napore da bismo ekonomske odnose podigli na isti nivo izuzetnosti. Obe zemlje rade na tome i dobri rezultati ostvareni na 20. zasedanju Mešovitog komiteta svedoče da smo na dobrom putu.
Da li firme iz Srbije mogu da nađu mesto u ambicioznim poslovnim aktivnostima Alžira?
Svakako, zato što poseduju znanje i umeće koje se ceni u Alžiru. Danas srpska preduzeća rade u Alžiru kroz model partnerstva.
Tanja Vujić
objavljeno: 25.11.2013.
.jpg)
