Izvor: Deutsche Welle, 31.Okt.2017, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokat poslednjih pitanja
Povodom 500 godina otkako je Martin Luter zakucao svojih 95 teza na vrata vitenberške crkve, DW se bavi životom i delom ovog slavnog reformatora. Mnogi se pitaju: kako bi on delovao danas?
Petsto godina nakon čuvenog zakucavanja 95 teza na vrata vitenberške crkve, mnogi protestanti se pitaju: o kojim temama bi reformator danas onako žučno diskutovao kao nekada?
Odgovori su čista spekulacija, ali jedno je sigurno: Luter bi i danas bio kritičan, imao bi veliki politički >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << uticaj i milionsku publiku.
„Kada je rekao Pokajte se, naš Gospod i Učitelj Isus Hristos odredio je da ceo život njegovih učenika bude pokajanje“ – tako glasi prva od 95 Luterovih teza. Getingenški istoričar crkve Tomas Kaufman u tome vidi poziv da se odreknemo sadašnjeg stila života.
Kaufman, autor više knjiga o reformaciji, u Luteru vidi „advokata poslednjih pitanja“: „Za Lutera je tipično da postavlja radikalna pitanja i da se ne zadovoljava jednostavnim odgovorima“, kaže ovaj stručnjak, i dodaje: „On bi pitao: šta je pogrešno u svetu u kojem se proizvodi dovoljno životnih namirnica dok i pored toga milioni ljudi umiru od gladi?“
Radikalna pitanja
Postavljati radikalna pitanja i ne biti zadovoljan jednostavnim odgovorima – to je „osnovni akt reformacije“, kako to kaže opunomoćenik za kulturu Evangelističke crkve Johan Hinrih Klausen. On prenosi da tu zapovest sve više ljudi sledi na digitalnim mrežama.
Martin Luter pokrenuo je 31. oktobra 1517. godine proces reformacije crkve. To ne samo da je izazvalo raskol unutar Rimokatoličke crkve, već je imalo posledice i po Nemačku, Evropu, ali i po čitav svet. (31.10.2016)
To nasleđe je inspirisalo i neke muslimane u Nemačkoj. Tako je islamolog i versi pedagogo Abdel-Hakim Urgi nedavno zakucao svojih 40 teza o reformi islama i to na vrata jedne džamije u Berlinu. On tu traži ništa manje od „reformacije islama“.
Luter je bio skromniji. On je na sramni stub stavio pre svega trgovinu idealima koja je omogućavala da se oprost grehova dobije „za male pare“. „On svojim tezama nije hteo da uvede opštu reformu crkve, već da osudi zloupotrebu jednog crkvenog sakramenta, a to je ispoved“, konstatuje Kistof Markšis profesor antičkog hrišćanstva na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. A to što je kritika dovela do cepanja crkve, drugo je pitanje.
Za Vatikan je Luterova fundamentalna kritika već bila dovoljna da on bude izopšten kao bogohulnik. Počeo je progon koji je za Lutera bio tako težak da je Rim za njega postao simbol ideološke tiranije, a papu je nazvao „antihristom“. Potom je napisao tekst pod naslovom: „O slobodi hrišćanskog čoveka“ kojim se definitivno oslobodio poslušnosti Rimu.
Bio bi sve odjednom...
Mnogi stručnjaci se slažu u oceni da bi Luter danas bio jedan od boraca za slobodu veroispovesti. Jer, smatraju ga protivnikom fundamentalizma svih vrsta. Neki, međutim, kritikuju njegov antisemitizam i smatraju da je Luter ipak gajio i neka predubeđenja. No, ima nekih kao što je teolog Kristof Markšis, koji smatraju da nije sigurno ni da bi Luter danas bio evangelističke vere… Ono što je sigurno, jeste da bi bio istovremeno i pobunjenik i konzervativac, provincijalac i građanin sveta.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
