Izvor: Politika, 11.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Abhaska domina
Rusija je u prošli četvrtak odlučila da istupi iz režima trgovinsko-ekonomskih sankcija koje su zemlje članice Zajednice Nezavisnih Država uvele 1996. gruzijskoj pobunjenoj republici Abhaziji. Kako stoji u saopštenju ruskog ministarstva inostranih poslova, „Ukidanje sankcija prema Abhaziji u skladu je sa međunarodnom praksom postepenog ublažavanja i ukidanja represivnih mera kada zemlja kojoj su sankcije uvedene ispunjava obaveze preuzete pred međunarodnom zajednicom.” U tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smislu Rusija je pozvala i ostale članice ZND-a da postupe na isti način.
Sankcije Abhaziji uvedene su 1996, posle rata za otcepljenje koji je ova republika vodila 1992–1993. protiv centralne gruzijske vlasti, a koji i danas tinja kao jedan od takozvanih zamrznutih konflikata sa prostora bivšeg SSSR-a. Tokom pomenutog sukoba sa obe strane je poginulo više hiljada ljudi, a oko 250.000 (uglavnom Gruzijaca) naterano je u izbeglištvo. Nije stoga čudno što je reakcija Tbilisija na potez Moskve bila više nego žustra, a objašnjenje ruske diplomatske centrale ocenjeno kao „direktno raspirivanje separatizma”. Kao ulje na vatru stigla je i vest da će deputati Državne dume Rusije na zasedanju zakazanom za sutra raspravljati o priznavanju nezavisnosti Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja.
Teško je posle svega oteti se utisku da je nedavno protivpravno proglašenje Kosova za nezavisnu državu pokrenulo, po principu domina, i neke druge procese i već počelo da uzima danak. Na stranu neskriveno zadovoljstvo koje su posle događaja u Prištini 17. februara iskazali separatisti širom Evrope. Na stranu i to što je bivši specijalni izaslanik američkog predsednika za Balkan Ričard Holbruk krajem protekle nedelje u moskovskom listu „Nezavisimaja gazeta” bezuspešno pokušavao i sebe i ruske čitaoce da ubedi kako kosovski slučaj ni u kom pogledu ne može da se tretira kao presedan. Na kraju, na stranu i sve dosadašnje izjave ruskih zvaničnika da se o pravoj nezavisnosti Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja, u Moskvi ne razmišlja. Stvarnost govori suprotno.
Zbog separatizma koji i nju potresa Gruzija je, verovatno, poslednja država na svetu kojoj odgovara priznavanje samovoljno proglašene nezavisnosti Kosova. Uostalom, u tom smislu su se u Tbilisiju u više navrata i izjašnjavali. Ali, na nevolju, zemlja kojom trenutno predsednikuje Mihail Sakašvili, a koja se posle „revolucije ruža” 2003, praktično, pretvorila u američkog poslušnika, u Vašingtonu misle drugačije. Njihov dugoročni cilj je jasan: vojno ovladavanje celim kavkaskim prostorom i dolazak na južne granice Rusije i puna kontrola koridora za transport centralnoazijske nafte. Poziv Gruziji da postane članica NATO-a nesumnjivo vuče vodu na tu vodenicu.
Ali i u Moskvi razmišljaju strateški: gruzijsku celovitost neće dovoditi u sumnju sve dotle dok se Tbilisi drži podalje od zapadne vojne alijanse. U protivnom, sledi odgovor. „Ako Gruzija stupi u NATO, izgubiće i Abhaziju i Južnu Osetiju”, najavio je Dmitrij Rogozin, ambasador Rusije u Briselu „To bi bio kraj Gruzije kao suverene države, jer Abhazija i Južna Osetija, ne bi ušle u alijansu”, ubeđen je diplomata.
U Evropskoj uniji smatraju da priznavanju nezavisnosti Abhazije nema mesta, ali za bilo šta preko toga, jednostavno, nemaju snage. „EU je oduvek jasno podržavala teritorijalni integritet Gruzije... To je apsolutno jasno”, naglašava Benito Ferero-Valdner, bivša austrijska ministarka spoljnih poslova. Činjenica je, međutim, da deklarativna pomoć Evrope nikoga više ne može da uteši. Na Kavkazu „bitku biju” Rusija i SAD.
Istine radi, treba reći da priča o ukidanju sankcija Abhaziji ima i drugu, mnogo racionalniju stranu. Naime, ruska crnomorska luka Soči biće 2014. domaćin Zimskih olimpijskih igara. Ovo znači da će se na ruski deo crnomorske obale sliti hiljade vrhunskih takmičara iz celoga sveta. Svi oni, kao i desetine hiljada ljubitelja sporta koji će pohrliti da na svoj način daju pečat ovom planetarnom događaju, trebalo bi da pristignu u jedan sasvim novi grad koji se, za tu priliku, već uveliko gradi. Abhazija, čija granica je smeštena na jedva petnaestak kilometara od buduće olimpijske prestonice, sebe vidi kao važnog igrača kada je u pitanju logistika neophodna organizatorima, posebno u sferi građevinarstva, saobraćaja, transporta... O tome koliko će olimpijada promeniti sliku crnomorskih letovališta i mnogima omogućiti da dobro zarade – ne treba ni trošiti reči.
U trouglu Gruzija–Rusija–SAD svako ima svoj interes. Gruzija ne želi sopstveno Kosovo, Rusiji ne odgovara NATO na Kavkazu, Amerikancima je stalo do centralnoazijske nafte, Abhazi čekaju bolji život. Teško da će, na kraju, svi biti zadovoljni.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 12/03/2008]
