Izvor: Politika, 07.Sep.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
APEK za budućnost sveta
Gomilanje kontradiktornosti (u globalnoj ekonomiji) nije prestalo, izjavio ruski predsednik Putin, obraćajući se učesnicima skupa Organizacije Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje
Ministri spoljnih poslova i trgovine zemalja članica Organizacije Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK), sastali su se juče na svom redovnom godišnjem skupu. Ovaj put ugošćeni su u Vladivostoku, lučkom gradu na ruskom Dalekom istoku. Sastanak je uvod u samit lidera 21 države koje učestvuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u radu ovog ekonomskog bloka. Domaćin samita, koji bi trebalo da potraje do nedelje 9. septembra, biće predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
Na jučerašnjem zasedanju, učesnici su u zajedničkom saopštenju izrazili zabrinutost zbog pogoršanja svetskih ekonomskih perspektiva i pozvali na dodatne akcije za sprečavanje rastućeg trgovinskog protekcionizma, prenele su agencije. Kako navodi ruski portal „Njusru”, posebno je izražena zabrinutost prisutnih zbog prognoza Međunarodnog monetarnog fonda u vezi sa sniženjem ekonomskog rasta u ovoj i narednoj godini. Zabrinutost izaziva i rast protekcionističkih mera zabeležen širom sveta.
Obraćajući se uoči samita poslovnim ljudima, Putin je istakao da „gomilanje kontradiktornosti (u globalnoj ekonomiji) nije prestalo”, i izrazio spremnost Rusije da se, zajedno sa ostalim članicama APEK-a uhvati u koštac sa problemima koje nameću nestabilnosti na svetskom tržištu finansija i ekonomska kriza. Prema njegovim rečima, jačanje ekonomskih integracija uz istovremenu liberalizaciju trgovine od suštinskog su značaja za odbranu azijsko-pacifičkog regiona od nastupajućih kriza.
APEK čini 21 zemlja sa obe obale Tihog okeana (Pacifika), od Kine do Čilea preko SAD, i na njih otpada čak 44 odsto globalne trgovine, podseća Tanjug. Misija organizacije je da smanji carine i druga trgovinska ograničenje među članicama.
Interesantno je da su svetski mediji, povodom samita u Vladivostoku, više okrenuti priči koliko je para potrošeno na organizaciju skupa nego na njegove moguće domete. Tako se navodi da je za ulepšavanje grada u kojem živi oko 600.000 duša, udaljenog sedam časovnih zona od Moskve i svojevremene „zabranjene zone”, kao i njegovo pretvaranje u arenu za održavanje konferencija na najvišem svetskom nivou, potrošena – 21 milijarda dolara! Kako neko reče, više nego što su pojedini gradovi potrošili na organizovanje Olimpijskih igara!
Ova ogromna suma novca uložena je u izgradnju puteva, železničkih veza sa ostatkom zemlje, gasovoda, mostova, ulepšavanje zgrada... Najviše para „pojela je” izgradnja najvećeg mosta sa pilonom na svetu, koji ostrvo Ruski sa kopnom povezuje preko moreuza Istočni Bosfor.
Ipak, u Rusiji su ubeđeni da će im se sve uloženo višestruko vratiti i to u ne tako dugom roku. Naime, sada već postaje vidljivo da je najveća svetska država u svojim strateškim planovima za budućnost, takozvani, Daleki istok i zemlje tog regiona označila kao – glavne partnere.
Činjenica je da su upravo u ovom delu sveta smeštene najdinamičnije ekonomije današnjice. Da su tim ekonomijama neophodni energenti koje Rusija, za sada, ima u izobilju, a njoj, sa druge strane, tehnologija kojom one vladaju, prirodno navodi na stvaranje čvrstih poslovnih saveza. Takođe, ne manje važan podatak je da Rusija sa zemljama Dalekog istoka, praktično, nema ozbiljnijih političkih ili teritorijalnih sporova.
Prema rečima Gleba Ivaniševa, zamenika direktora Ruskog centra za studije APEK-a, Rusija je još uvek na periferiji Azije koja čini tek petinu od njene ukupne trgovine. „Dve trećine naše teritorije se nalazi u Aziji i imamo najdužu tihookeansku obalu od svih država. Tamo je i naša granica sa SAD, ne na zapadu. Reč je o regionu koji se najdinamičnije razvija, a mi moramo da budemo njegov deo”, izjavio je Ivanišev za američki list „Kriščen sajens monitor”.
Jedan od koraka u tom pravcu je i stvaranje Evroazijske unije koju sačinjavaju države koje su nekada zajedničku sudbinu delile u okviru Sovjetskog Saveza. Takođe, stalno jačanje prisustva Rusije u Šangajskoj organizaciji za saradnju koju čine centralnoazijske republike, Rusija i Kina, svedoči na kojoj strani su ruski interesi u budućnosti. „Ovaj voz ne smemo da propustimo”, jasan je Ivanišev.
S. Samardžija
-----------------------------------------------------------
Zajednički do više hrane
Na dnevnom redu samita APEK-a u Vladivostoku naći će se rešenja za obezbeđivanje hrane na globalnom nivou, kao i načini za podsticanje trgovine. Ruski predsednik Putin je naveo da će njegova zemlja dati doprinos stabilnosti lanaca hrane tako što će povećati godišnju proizvodnju žita od 120 do 125 miliona tona do 2020, od kojih će od 35 do 40 miliona tona biti dostupno za izvoz.
objavljeno: 08.09.2012
