Izvor: Politika, 14.Avg.2015, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AI predlaže da prostitutke ne treba krivično goniti
Amnesti internešnel ne prihvata kritike da ovim potezom pruža podršku makroima i klijentima, a ne ženama koje možda nemaju drugog izbora
Uprkos žalbama grupa za ženska prava i apelu holivudskih glumica, organizacija „Amnesti internešnel” podržala je politiku dekriminalizacije prostitucije. Oko 400 delegata iz 70 zemalja usvojilo je u ponedeljak u Dablinu rezoluciju koja odobrava Međunarodnom odboru da razvije i usvoji politiku o tom pitanju, prenele su agencije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kao argument za takvu odluku navode se istraživanja koja ukazuju da je dekriminalizacija najbolji način da se odbrane ljudska prava seksualnih radnika, koji su „jedna od najmarginalizovanijih grupa u svetu, suočeni sa konstantnim rizikom od diskriminacije, nasilja i zloupotrebe”. Organizacija nije uvažila primedbe brojnih grupa za ženska prava.
Američka Koalicija protiv trgovine ženama slaže se da „prodavačice ljubavi” ne bi trebalo da budu gonjene, ali je iznela stav da puna dekriminalizacija pretvara makroe u poslovne ljude, koji nekažnjeno prodaju ranjive žene, uglavnom siromašne i diskriminisane.
Krajem jula pokrenuta je i onlajn peticija protiv predloga „Amnestija”, koju su potpisale Meril Strip, Ema Tompson, Kejt Vinslet, En Hatavej i druge holivudske glumice. U obrazloženju je navedeno da bi se time podržao „rodni aparthejd”, u kom bi deo žena možda bio zaštićen od seksualnog nasilja, ali bi one koje su protiv svoje volje naterane u trgovinu seksom bile prepuštene muškarcima na nemilost.
Sa idejom dekriminalizacije ne slaže se ni Džesika Njuvert, advokat specijalizovan za ljudska prava.
„’Amnesti’ iznosi stav da je prostitucija slobodan izbor, što je stav koji uporno zagovara industrija seksa, u kojoj se obrću milijarde dolara. Nema izbora ako ne postoji sloboda da se izabere drugačije. Ako organizacija zauzme stav da je prostitucija ljudsko pravo, neće pružiti podršku ženama koje možda nemaju drugog izbora osim da prodaju telo za novac, već makroima i kupcima seksa, pred kojima su svi mogući izbori”, napisala je u „Gardijanu”.
„Amnesti” je na kritike odgovorio da je njegova politika loše protumačena i da dekriminalizacija kupoprodaje seksa između odraslih osoba ne znači ukidanje zakona protiv eksploatacije i trgovine ženama. S druge strane, prostitutke su podržale dekriminalizaciju i molile Holivud da ih ne brani.
Niki Adams, predstavnica Engleskog udruženja prostitutki, ne poriče da postoje trgovina ženama i visok procenat silovanja i nasilja, ali ističe da kriminalizacija samo otežava, jer žene u strahu od hapšenja ne prijavljuju slučajeve i ne traže pomoć. Takođe, ako se desi da budu uhapšene, nemoguće je da nađu bilo kakav drugi posao i ostaju u začaranom krugu prostitucije.
Postoji razlika između dekriminalizacije, za koju se „Amnesti” zalaže, i legalizacije. Dekriminalizacije znači ukidanje zakona koji propisuju kazne za kupce i prodavce seksualnih usluga, što će, veruju zagovornici, ohrabriti žene da zatraže pomoć kada su u opasnosti. Legalizacija znači registrovanje i regulisanje trgovine seksom, kao što je urađeno u Nemačkoj, Holandiji i Nevadi. Legalizacija je sporna, jer štiti prava registrovanih osoba, dok u ilegali žene bez licence i dalje trpe. Neka istraživanja pokazala su da je u zemljama sa legalizovanom prostitucijom veći priliv belog roblja. Dekriminalizaciju podržavaju i Svetska zdravstvena organizacija i „Hjuman rajts voč”.
Glorija Stajnem, veteran borbe za ženska prava, zagovara treći, nordijski model, koji prostitutkama nudi alternativu, a kažnjava klijente i istovremeno ih edukuje o problemu globalne trgovine seksom.
