Izvor: RTS, 13.Jun.2023, 23:07

Таковска 10: Рат у Украјини – може бити још горе

Професор Александар Животић са Филозофоског факултета рекао је гостујући у емисији "Таковска 10" да украјинска контраофанзива у пуном капацитету још увек није почела. Невен Цветићанин из Института друштвених наука и Форума за стратешке студије каже за РТС да >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << у овом тренутку у Украјини, није на снази ултимативна фаза борби него да је реч о насилном извиђању. Научни новинар и физичар Слободан Бубњевић наводи за РТС да ћемо у случају да дође до пуцања реакторске посуде, имати једну врсту Чернобиља.
Украјина је најавила контраофанзиву са циљем да уз војнутехничку помоћ Запада поврати сву територију коју је заузела руска војска. Русија не показује намеру да се повуче, чак појачава нападе.
Професор Александар Животић са Филозофоског факултета рекао је гостујући у емисији Таковска 10 да украјинска контраофанзива у потпуном капацитету још увек није почела.
"Ово што гледамо јесу уводне операције, а оне имају свој ограничени карактер. Пре свега, ради се о демостративним дејствима, о такозваном насилном извиђању, а све то има за циљ проналажење неких слабих места у противничком распореду, али и обману противника у смислу, прво тренутка удара, али и правца главног удара", наводи Животић.
Са друге стране, додаје он, покушава да се подигне пажња противника на тај начин да дође до изнуривања противничке стране.
Према његовим речима, контраофанзива је могућа и на источном и на јужном фронту.
"Веће могућности за постизање успеха са украјинске стране јесу на јужном фронту зато што је повољнији терен за наступање и руске снаге су у неповољнијем положају. Међутим, уколико би та офанзива кренула на истоку, и ако би била вођења са успехом, она би дала свакако значајније резултате. У случају постизања резултата на истоку, југ би био много угроженији и просто много лакше би се ту могло у некој другој фази остварити одређени циљеви. А у обрнутом случају, много теже, ако би се остварили одређени циљеви на југу, онда би исток био претворен у још јачи руски бастион и то би било врло тешко пробити", оцењује Животић.
Указује да је у последњих недељу дана виђен мањи напредак украјинских снага на истоку.
"Нешто значајније према Бахмуту, што је сасвим очекивано. На југу, на неколико тактичких праваца ту је враћено под украјинску контролу неких седам до десет насељених места", каже Животић.
Цветићанин: У Украјини тренутно на снази насилно извиђање Невен Цветићанин из Института друштвених наука и Форума за стратешке студије каже за РТС да у овом тренутку у Украјини није на снази ултимативна фаза борби него да је реч о насилном извиђању.
"И једна и друга страна знају који је правац апсолутно кључан, то је правац од града Запорожја ка Азовском мору који омогућава Украјини, ако би ту напредовала, да евентуално прекине копнени коридор између полуострва Крима и остатка територије које држи Русија. То зна и Русија. Она је ту припремила најбољу одбрану, односно њене инжењерске јединице су поставиле минска поља, тзв тенковске замке - чувени змајски зуби, ровове...", наводи Цветићанин.
Додаје да сада Украјина испитује где је руска артиљерија. 
"Руси чекају са својом артиљеријом да ови стану и да инжењерија Украјине решава проблеме куда ће и како проћи тенкови кроз ровове, минска поља и запреге и онда их гађају. Али, онда Украјина такође схвата где је руска артиљерија да она може да дејствује по њој", каже Цветићанин.
Указује да две стране у овом тренутку покушавају да читају једна другу, да гледају какав је распоред јединица код оног другог.
"Главни правац на којем ћемо моћи судити да ли је неко нешто постигао или није је копнени коридор и шта ће Украјина да уради на том централном или јужном делу фронта од града Запорожја ка Азовским мору између Мелитопоља и Маријупоља", наводи Цветићанин.
Указује да украјински напади иду у више праваца и да имају за циљ да Руси прегрупишу своје снаге.
"Украјинци сада покушавају да развуку Русе", оцењује Цветићанин.
"У овом моменту Москва и Кијев не желе да преговарају"  Говорећи о могућности преговора двеју страна наводи да Москва и Кијев у овом тренутку не желе да преговарају, већ да оне желе да се боре.
"Имали смо неколико мировних иницијатива од почетка рата, Турску која се највише задржавала на оперативном нивоу. Она је успела да заврши споразуме о извозу жита, у неколико махова и размену заробљеника, па су и пре пар дана размењени заробљеници. Друга мировна иницијатива је Ватикана која је такође била у оптицају, па смо недавно имали сусрете у Будимпешти, представника Ватикана и представника Руске православне цркве, изасланика Ватикана који је ишао и у Кијев и у Москву. Имали смо и кинеску иницијативу. Међутим, ниједна иницијатива не обећава јер у овом моменту две стране - Москва и Кијев не желе да преговарају, оне желе да се боре", оцењује Цветићанин.
Према његовим речима мировни преговори неће бити могући док се не види ко је јачи на терену - Русија или Украјина.
"Овај рат је у фази где нико не може да победи, нико не може да изгуби и нико не може да стане. Дакле, то је најгора фаза за један рат и док се то не окрене, оним што ми називамо стратешким изненађењем - да неко погреши, па га овај други неки пробије, па тај буде заинтересоан за мировне преговоре", каже Цветићанин. 
Оцењује да се рат у Украјини појачава и како каже, иде ка ескалацији.
"Ова рунда ће да траје све до средине или позне јесени у зависности од времена док не падну прве кише", закључио је Цветићанин.
Бубњевић: Ако дође до цурења реактора прети нам велика опасност  Након пуцање бране Нова Каховка услед диверзије за коју нико не жели да преузме одговорност уследиле су поплаве низ ток Дњепра и страх да би нуклеарна електрана у Запорожју могла да остане без хлађења, што би могло да доведе до нукеларне катастрофе сличне Чернобиљској.
Научни новинар и физичар Слободан Бубњевић наводи за РТС да није могуће потпуно угасити нуклеарну електрану у Запорожју, јер је за то потребна потпуна демонтажа шест реактора и њихово заливање у армирани бетон.
"За то је у мирнодопским условима потребно неколико година. А овде имамом ситуацију да украјинска и руска страна не могу да се договоре да се електрана преспоји на далековод, а не да се залива у армирани бетон", указује Бубњевић.
Додаје да електрана мора да настави са радом и да вода мора да долази.
Указује да ћемо у случају да дође до пуцања реакторске посуде, имати једну врсту Чернобиља.
"У случају да дође до цурења отопљеног реактора у тло и ако дође у контакт са водом, теоријски је могуће да дође спонтане ланчане реакције и до ослобођења много веће количине физионих материјала него што је то у случају пуцања саме реакторске посуде. У таквим сценаријима велика опасност прети многима", каже Бубњевић.
Ми се, додаје он, не налазимо баш на најсрећнијем месту, због руже ветрова, због кошаве.
"Он настаје зато што циклон изнад Украјине прелази преко Карпата, тај циклон би у случају неке зле среће могао да повуче радиоактивне матиријале ка нама, али не треба да плашимо људе тај сценарио је много далеко од оног што се сад догађа", указује Бубњевић.
Целу емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста

Nastavak na RTS...