Izvor: RTS, 10.Nov.2023, 07:06

Пестициди, изазов за пољопривреднике - обука за примену до краја следеће године

У Србији је забрањена употреба 113 пестицида, јер садрже неку од супстанци које је Европска унија забранила. Примена средстава за заштиту биља, један је од већих изазова за пољопривреднике, јер морају да произведу довољно хране, али и да је сачувају од све озбиљнијих >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << последица климатских промена.
Утицај пестицида на здравље људи и природу проверава се на неколико година. Последња процена ризика, из употребе је искључила 17 активних сусптанци, а тиме и препарате који их садрже.

"Двадесет година сам користио један препарат, сад се то мења и више не може да се користи, тако да морамо да се прилагођавамо захтевима“, каже Мирко Суруџић, пољопривредник из Горачића код Чачка.
Питање ефикасности биопестицида "Водимо рачуна да то буде испоштовано све по пропису што би требало и због нас а и због купаца да не буде проблема“, каже Милорад Суруџић, пољопривредник из Горачића код Чачка.
О листи 113 домаћих и страних препарата који су забрањени, пољопривредници могу да се информишу на сајту Министарства пољопривреде. Европска унија, са којом смо усагласили правила о заштити биља, последње четири године забранила је више од 50 супстанци.
Катарина Кринуловић из Удружења за заштиту биља и одрживу пољопривреду каже да је тренд да се пуно ради на развоју алтернативних производа који спадају у биопестициде.
"Дакле, они су природног порекла али је ту питање ефикасности“, рекла је Кринуловићева.
"У тако једном суженом опусу пестицида и свих других агрохемикалија агроном има и те како важну улогу да успостави адекватну исхрану и заштиту на сваком домаћинству“, каже Милош Вујисић, агроном из Чачка.
Чекајући обуку у примени пестицида "Да мало обратимо пажњу на оно што је фокус генерално у свету, а то је избор сорти хибрида оних који су мало отпорнији на одређене патогене, начин обраде земљишта“, каже Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља.
Велики произвођачи воћа и поврћа углавном ангажују инжењере заштите, мали произвођачи до информација долазе на више начина. До краја наредне године држава би требало да обезбеди обуку за примену пестицида.
"Прочита се нешто на интернету, а купујемо препарате и имамо исто помоћ од људи који продају у пољопривредним апотекама, консултујемо се са стручном службом из Чачка“, рекао је Милорад Суруџић из села Горачићи код Чачка.
Најтежа тржишна казна Пољопривредници који упркос забрани, наставе да користе недозвољена средства могли би да одговарају, чак и кривично. Извесна и најтежа казна ипак је тржишна.
"Највећу штету трпе произвођачи, извозници онда кад им се врати пошиљка онда када морају да униште свој производ, када не могу да га пласирају на тржиште. Сама држава не може да трпи неку штету осим ако би учесталост пресретања била нека невероватна, ми за сад такву ситуацију немамо и немамо разлог да се бојимо“, каже Небојша Милосављевић.
Питање о којем ће се тек говорити је уништавање и складиштење неупотребљених пестицида и амбалаже. Правила постоје, али не и контрола, кажу стручњаци. Тренутно, то је један од важнијих услова приликом одобравања средстава за помоћ пољопривреди из европских фондова.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.