Izvor: RTS, 31.Okt.2023, 16:56
Школа у Кривој Реци опстаје, иако се смањује број становника
Крива Река је најудаљеније село у бруској општини које током зиме зна да буде и завејано. Засеоци су раштркани по источним падинама Копаоника. Многи су напустили родни крај па осмогодишња школа у центру села од некадашњих стотинак ђака, данас има 23.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Крива Река је најудаљеније село у бруској општини које током зиме зна да буде и завејано. Засеоци су раштркани по источним падинама Копаоника. Многи су напустили родни крај па осмогодишња школа у центру села од некадашњих стотинак ђака, данас има 23.
До Криве Реке ових суначаних и топлих јесењих дана стиже се вијугавим путем кроз непрегледена пространства, шума и ливада. На једној од заравни међу купастим планинским врховима нетипична школска зграда.
“Школа је направљена у оно постземљотресном периоду и захваљујући акцији тадашње ТВ Београд другог програма, акцију је водио Војкан Миленковић”, подсећа новинар Горан Минић.
У првом разреду четири ученика, у осмом само један. Настава за све у три учионице.
“Ја се зовем Јана Томић имам 7 година , идем у први разред. - Шта си научила? - Да пишем слова”, каже девојчица Јана Томић.
“Имам још једну девојчицу у разреду , али тренутно није дошла у школу. Понекад дођемо једна код друге кући дружимо се и радимо домаћи заједно”, прича Маша Дубовац.
“Овде је ок. Пут је скоро увек проходан и нема проблема. - Које су то активности ван школе? - Па фудбал, дружење”, каже Давид Николић.
Осим ученика из најудаљенијих заселака, до школе свакодневно из Бруса путују учитељи и наставници који раде у мешовитим одељењима.
“Можемо да организујемо наставу и предност је ето мали број ђака сигурно свима да посветимо пажњу”, каже Сузана Римовски, наставница српског језика и књижевности.
“Деца су вредна, воле да уче, доста њих и пешачи. Зими зна да буде мало отежано у путу, али добро све стигнемо да одрадимо”, каже Југослав Јовановић, учитељ.
Под истим кровом у школи и будући ђаци који безбрижно кроз игру уче.
“Ко нађе бројеве он стави на сто и чува их. - Теби се допада та игра? -Да”, каже Јаков Стајић, а Сара Томић додаје: “Правили смо микрофоне, правили смо камере. Ишли смо у код другара у школи и питали их како им је у школи.”
И поред све мањег броја становника школа у Кривој Реци опстаје. Следеће две године године биће по четири ђака првака.
