Izvor: RTS, 09.Okt.2023, 18:10
Гулић: Краљ Александар – од великог владара, ујединитеља до неког ко је српском народу направио неправду
На данашњи дан 1934. године у Марсељу је, приликом званичне посете Француској, убијен југословенски краљ Александар Први Карађорђевић. Страдали су и француски министар иностраних послова Луј Барту и атентатор Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Након неколико неуспешних атентата, кобни по краља Александра I Карађорђевића били су пуцњи у Марсељу. Тај историјски догађај који неки тумаче и као почетак II светског рата и почетак краја Југославије, до данашњег дана није у потпуности расветљен.
Познато је да су извршиоци атентата били чланови усташке организације, коју је предводио Анте Павелић и чланови пробугарске струје ВМРО. Али, постоје и теорије да су учествовале и стране, велике силе. То потврђује и историчар Милан Гулић из Института за савремену историју.
"Нема никакве дилеме да је атентат представљао плод договора усташког покрета и ВМРО, њихова два лидера састали су се у Риму у августу 1934. године. Исто тако нема никакве дилеме да је главни извршилац убиства припадник ВМРО, а да су његови најближи сарадници и организатори атентата припадници усташког покрета. Међутим, њихов чин не би био могућ без подршке других земаља. Иза атентата стајале су и Мађарска и Италија, где су постојали кампови за обуку усташа. Те државе су биле незадовољне поретком утемељеним након мировне конференције у Паризу и промена граница и Краљевина Југославија нису им ишле у прилог", каже Гулић.
Додаје да је сада, скоро деведесет година касније, однос према убиству краља Александа углавном на нивоу занемаривања у већем делу некадашњег југословенског простора.
"Што се саме личности краља Александра тиче, ту је још важније рећи какав је однос. Он се разликује од државе до државе која је настала на том југословенском простору. У Северној Македонији он се перципира као неко ко је окупирао то подручје још у Балканским ратовима, у Црној Гори се посматра као неко ко је укинуо државност, у Хрватској као неко ко је такође укинуо оно што је Хрватска до тада имала и неко ко је тлачио народ. Једино је нешто другачији однос у Словенији, која је тада добила више него што је имала у Аустроугарској. У Србији се однос према његовој личности и те како разликује. У делу јавности он се перципира као велики владар, као осветник Косова што он и јесте био, као ујединитељ, али се и посматра као неко ко је српском народу направио неправду и учино нешто због чега су касније генерације сносиле последице", сматра Милан Гулић.
.jpg)
