Izvor: RTS, 09.Okt.2023, 15:49
Момак за пример
Иако и даље иде у школу, осамнаестогодишњи Лука Крстић за џепарац зарађује тако што коси траву и сече дрва. У слободно време волонтира у Добровољном ватрогасном друштву. Сан му је да постане ватрогасац.
Док његови вршњаци углавном спавају, Лука >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << је увелико у радном оделу. Сву неопходну механизацију за услужно кошење траве купио је сам. Новац за прву косачицу зарадио је са 16 година радећи на откупу воћа, а у остатак неопходне опреме улагао је зараду добијену од кошења.
„Од малих ногу сам научен, и родитељи су ме учили да зарадим свој динар, да свој динар увек имам, да не зависим ни од кога, јер ће ми бити лепше, самосталније и боље. Прво кошење које ми је било је код једне професорке из школе. Косио сам њену викедницу и тако сам полако, постепено скупљао да купим тример", објашњава Лука Крстић.
Момак за пример - тако Луку описују комшије које су му пружиле подршку у његовим предузетничким подухватима. А након што се прича о квалитетно одрађеном послу проширила, муштерија је све више.
„Нема бољег детета, што год му кажеш да уради он је ту одмах. Да ли је то било за траву, да ли је то било за ограду, што год", каже Кристина Вујић.
„Имам једанаест и по ари дворишта. Он одржава. Ово се ретко среће", наводи Миланка Андрић.
„Одавно он себе финансира, и за машине и за све што му треба. Не тражи од родитеља", каже Снежана Богићевић.
Лука је ученик четвртог разреда Средње економске школе у Лозници и најмлађи добровољац у ватрогасном друштву.
„Од шесте године сам рекао себи да ћу бити ватрогасац и то је једино што остаје и ништа више. Моји родитељи су рекли ајде, као ти си мали, ти ћеш то превазићи и рекао сам им да нећу и да ми је то једина жеља", објашњава Лука Крстић.
У новим патикам, али и у гуменим чизмама, Лука самоуверено корача ка остварењу свог сна. Свестан је, каже, да физикалисање није популарно међу данашњом омладином, али он се не стиди јер поштено одрађени посао никада не може да изађе из моде.
