Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jul.2010, 11:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Америчке обавештајне службе крију информације једна од друге

ВАШИНГТОН/ЛОНДОН -

Свет тајних служби који је америчка влада створила као одговор на нападе од 11. септембра 2001. године, постао је толико велики, гломазан и тајанствен да нико не зна колико пара троши, колико људи запошљава и колико програма води, чак ни колико агенција ради >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << исти посао, пише Вашингтон пост.

Новинарско истраживање открило је да у САД постоји 1.271 владина организација и 1.931 приватна компанија које раде на програмима везаним за противтероризам, унутрашњу безбедност и обавештајне послове, а размештени су на око 10.000 локација широм земље.

"Вашингтон пост" процењује да 854.000 људи, скоро 1,5 пута више него што их живи у федералном Дистрикту Колумбија, поседује пропуснице које им је издала нека тајна служба. У Вашингтону и околини се од септембра 2001. граде или су већ изграђена 33 комплекса зграда намењених обавештајном раду. Све заједно, заузимају простор величине три Пентагона или 22 зграде Конгреса око 1,5 милиона квадратних метара.

Пентагон, Арлингтон (Вирџинија)

Многе безбедносне и обавештајне агенције раде исти посао, што доводи до претеривања и разбацивања. На пример, 51 федерална организација и војна команда, које оперишу у 15 градова, прате токове новца терористичких мрежа.

Аналитичари који тумаче документа и конверзације добијене од страних и домаћих шпијуна, предају 50.000 извештаја сваке године, што је толико велики обим да се многи рутински игноришу.

У министарству одбране, за које је везано више од две трећине обавештајних програма, само шачица виших званичника, такозваних супер јузера (superusers), има овлашћење да уопште зна за све те активности. Неки од њих су, међутим, изјавили за "Вашингтон пост" да једноставно не постоји начин да буду у току са тим најосетљивијим послом у земљи.

Буџет за обавештајне службе је огроман, за прошлу годину је објављено да износи 75 милијарди долара, што је преко 20 пута више него пре септембра 2001. године, али то не укључује многе војне активности и домаћи програм борбе против тероризма.

Седиште ЦИА, Ленгли (Вирџинија)

Барем 20 процената владиних организација које постоје за одвраћање терористичке претње створене су или трансформисане после 11. септембра. Неке које су раније постојале нарасле су до историјских пропорција, пошто су администрација Џорџа Буша и Конгрес агенцијама дали више пара него што су оне могле да потроше.

Најмање 363 организације створене су или реорганизоване у склопу одговора на 11. септембар, а свакој су били потребни нови људи, а њима нови за административне и логистичке послове.

Са толико много организација и запослених, линије одговорности постале су нејасне, па је, по препорукама конгресне комисије 2004. одлучено да се формира још једна агенција, Канцеларија директора националних обавештајних служби - која би све остале ставила под контролу.

Директор те агенције Џон Негропонте, међутим, нема правна ни буџетска овлашћења над обавештајном материјом, што значи да нема моћ над агенцијама које треба да контролише.

Обавештајне службе крију информације једна од друге

Велика реформа америчких обавештајних служби после напада 11. септембра 2001. године погоршала је проблеме које је требало да разреши, пише "Тајмс".

Лист преноси резултате двогодишњег истраживања угледног америчког листа "Вашингтон поста" које показује да су, кад је Џорџ Буш после тог напада тражио да се побољша размена информација, две обавештајне организације урадиле супротно.

ЦИА је променила класификацију осетљивих информација да не би морала да их дели са другим агенцијама, док је Пентагон пребацио милијарде долара из једног буџета у други да би избегао контролу новог директора националних обавештајних активности, пише "Тајмс", а преноси Би-Би-Си.

Председник Обама је претрпео политичку штету зато што ЦИА, ФБИ и Национална безбедносна агенција, највећа организација за електронску прислушкивање на свету, нису успели да осујете три терористичке завере у његових првих осамнаест месеци на власти.

Најкрвавији напад на америчком тлу откако је председник Обама ступио на положај извео је Нидал Малик Хасан који је прошлог новембра убио 13 људи у америчкој војној бази Форт Худ, подсећа "Тајмс".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...