Izvor: RTS, 12.Jul.2023, 18:23

Рат Израела и Хезболаха, одмах или касније

Десетак припадника Хезболаха у шаторима разапетим на Голанској висоравни, недалеко од границе Израела, постали су кључни фактор стабилности Блиског истока, пошто је Тел Авив од либанских власти затражио хитно уклањање њихових положаја. Власти у Бејруту су заузврат >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << тражиле да се Израелци повуку из села Гајар. Израелски војни врх расправља да ли кампове Хезболаха треба силом уклонити сада или касније. Ова шиитска група на располагању има око 150.000 пројектила и Израел је сматра већом претњом од Ирана.
Хезболах је у Плавој зони разграничења Израела и Либана, још у априлу, поставио два шатора у којима се налази десетак припадника те организације, што је у израелском војном врху покренуло расправу да ли акцију уклањања тих база треба предузети одмах, или сачекати да се ствари реше политичким путем
Позиције Хезболаха налазе се у подручју фарми Шеба, које се простиру на око 25 километара квадратних и већи део овог подручја контролише Израел. Само једна од укупно 13 фарми је на либанској територији.
Израелска војска упозорила је, још у априлу, да ће употребити силу како би неутралисала војне објекте које је Хезболах поставио дуж линије разграничења са Либаном и то дан пошто су припадници бригада Ел Касам убили четворицу Израелаца на Западној обали. У осветничком нападу, Израелци убили једног Палестинца.
Гајар – ничије село усред жичане ограде Израел је, после неколико месеци чекања, од власти у Бејруту затражио да утиче на Хезболах да уклони шаторе са израелске стране Плаве линије. Либанске власти су, као контрауслугу, затражиле да се Израелци повуку из села Гајар у којем су прошле седмице подигли жичану ограду.
Село је већ деценијама спорно, јер на њега право полажу Израел, Либан и Сирија. Израел га је анектирао после Шестодневног рата 1967. године, након чега је локално становништво добило израелско држављанство. Тридесетак година касније, Израел се повукао из тог села које је припало Либану, да би поново доспело у израелске руке после рата са Хезболахом 2006. године.
Покушај договора Изаела и Либана око тог села разгневио је Хезболах, који је затражио да се истовремено реше сва спорна погранична питања.
Догађаји око Плаве линије, пишу израелски медији, покренули су озбиљну расправу у војном врху те земље око начина на који ваља уклонити Хезболахове положаје, при чему део генерала сматра да акцију треба покренути што пре, како би се шиитска организација обесхрабрила од даљих упада.
Страх од пројектила Тел Авив последњих месеци сматра да Хезболах представља знатно већу опасност од Ирана, јер располаже са око 150.000 пројектила, па ће даље акције зависити од процена да ли вреди ризиковати ескалацију сукоба због десетак наоружаних људи смештених у пар импровизованих шатора.
Због изостанка успеха у преговорима у којима посредује мисија Уједињених нација УНИФИЛ, све већи број израелских официра сматра да треба покренути брзу војну акцију, те једноставно протерати Хезболах са територије Израела.
Израелске обавештајне службе већ годинама сматрају да је нови рат с Хезболахом неизбежан, због чега акција војске ни у ком случају не би утицала на ионако известан развој ситуације.
Опрезнији упозоравају да би, у случају озбиљног сукоба, Хезболах могао да ка територији Израела испали чак 4.000 пројектила дневно, који би без проблема добацили до неколико градова, укључујући Хаифу.
Тај број је у суштини превелики за капацитете израелске противваздушне одбране, која је током рата 2014. године успела да за 50 дана сукоба неутралише већину од 4.500 Хамасових примитивнијих ракета.
Током сукоба који су у мају избили након што су Израелци упали у џамију Ал Акса, Исламски џихад је испалио 1.234 пројектила, односно просечно 308 дневно. Хамас и Исламски џихад располажу са примитивнијим пројектилима који се, од делова које им шаљу Хезболах и Иран, склапају у подрумима широм Појаса Газе.
Током рата 2006. године, израелско ваздухопловство уништило је неколико десетина Хезболахових пројектила пре него што је та организација уопште дошла у прилику да их лансира, али се ситуација од тада драматично променила, јер су Иранци у међувремену у регион допремили савременије пројектиле и радаре који су, наводно, распоређени дуж границе Либана и Сирије.
Бесмислена употреба силе С обзиром на то да у близини Хезболахових положаја дуж Плаве линије практично нема израелских цивила, скептици сматрају да би ризиковање озбиљнијег сукоба због шачице наоружаних људи било бесмислено.
Истовремено, израелски извори тврде да талас ракетних напада на Израел у априлу представља показатељ нове стратегије Ирана – односно истовремених удара на Израел с више страна.
Током недеље насиља, пројектили су на Израел испаљивани са локација у Појасу Газе, из Либана и Сирије, што је протумачено "очигледном координацијом" припадника Хамаса, Исламског џихада и Хезболаха из Техерана.
Готово истовремено, генералштаб иранских оружаних снага, који координише акције војске и Револуционарне гарде, најавио је "серију криза без преседана у историји, после које ће Израел престати да постоји".
Директорат за војну безбедност израелских оружаних снага упозорио је политичаре да је земља ближе рату него миру.
"У овој фази, Иранци нису успели да кризу из Ирака, Сирије, Либана, Појаса Газе и Западне обале пренесу на територију Израела, али је извесно да ће наставити да покушавају", тврде израелски обавештајци.

Nastavak na RTS...