Izvor: RTS, 04.Jul.2023, 17:51
На лечењу од зависности од дроге највише младих – уместо обећања детета, родитељи да потраже стручну помоћ
У последњој деценији број људи који користе дрогу широм света премашио је 39 милиона. Према подацима из годишњег извештаја Канцеларије Уједињених нација за борбу против дроге и криминала, озбиљан проблем са дрогом има 45 одсто више људи него 2011. године. Директорка >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Специјалне болнице за болести зависности прим. др Диана Ракетић каже за РТС да је 70 одсто пацијената у Драјзеровој у доби између 25 и 45 година и поручује родитељима да "не падају" на обећања деце да ће престати да користе психоактивне супстанце.
Директорка Специјалне болнице за болести зависности прим. др Диана Ракетић рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је забрињавајуће то што је повећан број људи који имају проблем са зависношћу, те да је ситуација отежана у последњих три до пет година, јер на европском тржишту има све више врста дроге које су високопотентне и чисте.
"Наравно, ми у пракси сада видимо да се ситуација у нашој земљи, сходно ситуацији у другим земљама Европске уније, компликује. Све више има супстанци као што су кокаин, амфетамини, екстази, све више се то комбинује са алкохолом, све више младих користи марихуану...", наводи др Ракетић.
Додатни проблем су, истиче, онлајн доступност дрога, али и синтетичке дроге, за које се не зна шта се у њима налази.
"Знате, имате веома често разна једињења и због тога су тако чести смртни случајеви код предозирања тим новим синтетичким дрогама. А да не говоримо о компликацијама када једна трећина младих заврши на психијатријским одељењима", рекла је др Ракетић.
Ту је, додаје, и проблем што су млади под дејством психоактивних супстанци склони суидицу или криминалу, убиствима…
Ко је ризична група
Да би се створила зависност постоје већи и мали ризици.
"Потребно је много фактора. Ствар је дроге, појединца, породице, друштва. И сигурно је увек важно обратити пажњу на особе које показују ризике да би могле развити зависност злоупотребом дрога, посебно млади људи. Ти ризици су крајности - с једне стране млади људи који су склоне бунтовном понашању, проблематичном, које имају у породици неког ко је зависник. А с друге стране морамо обратити пажњу на други спектар - младе особе које су срамежљиве, стидне, благо депресивне... Око тога се води рачуна када се праве превентивни програми", истиче докторка.
Превентива је, напомиње, веома важна, али је битно и да се на томе ради пре него што се створи зависност.
"Дрога изазива врло бурну реакцију у мозгу, која доводи до интензивног осећања пријатности, задовољства и награде, који је далеко интензивнији, далеко већи од ових природних појачивача. Ту је проблем, јер ви самим тим имате потребу да тај осећај понављате. Дакле, лако се уђе у проблем", каже докторка.
На лечењу највише младих људи
Истиче да је преко 70 одсто пацијената који се лече у Драјзеровој доби од 25 до 45 година.
"Јако је важно да млади знају шта су дроге, које су штетности дрога. Да разбију ту илузију контроле, то вам је специфично за младе људе – неће се мени то десити, неће се завршити у Драјзеровој, могу ја то… Да се мало разбију те разне илузије, да се заиста зна шта је то што се узима", каже докторка.
На питање како препознати зависност, докторка објашњава да је главна карактеристика "жудња за дрогом", а да се зависници углавном јављају на лечење када су већ дуго година зависни, или када постоји неки спољашњи притисак, тј. разлог.
"Да ли је то утицај породице, утицај драгог пријатеља, партнера или неко има судску одлуку да се мора спровести мера лечења. То јесте проблем код зависника. Никад немају праву слику себе. Та слика је увек искривљена. Некако се чини да то није баш тако, да се то не види, да они то могу да контролишу…“, каже докторка.
Родитељима саветује да разговарају са децом, али и да "не падају" на лажна обећања да ће престати са конзумирањем.
"Ако једном обећа, други пут обећа, трећи пут – немојте тражити да обећавају. Очигледно не могу да испуне такво обећање. Потражите стручну помоћ, можда и погрешите, боље је погрешити, али некако увек охрабрим да се потражи стручна помоћ… Јер, некако, чини се да се родитељи окрећу псеудорешењима – да их контролишу, проверавају мобилне телефоне, пријатеље. Тако изгубите поверење у своје дете, а онда сте у озбиљном проблему”, истиче докторка.
.jpg)
