Izvor: RTS, 10.Jun.2023, 14:56
Биометријско препознавање, где је граница између заштите података и личне безбедности
Безбедност података - како да нађемо средину при употреби камера за видео надзор и биометријског препознавања? Да будемо безбедни, али и да наши подаци остану приватни. Повереник за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података Милан Мариновић истиче >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << да су у разговорима с представницима органа и страним колега дошли до закључка да неке границе не треба прелазити. Петар Антић, правни саветнк, упозорава да употреба оваквих биометријских камера може да угрози људска права, да задире у приватност грађана.
Два пута је повучен сет закона о полицији, а један од разлога јесте и тај што се није дошло до консензуса о употреби биометријског надзора, а полемика о томе не јењава.
Међутим, Милан Мариновић истиче да је сада то "прилично јасније", а да су томе допринела искуства из различитих земаља изнета на недавно одржаној конференцији у Београду.
Због тога што су наши представнци органа, МУП-а могли да чују искуства других држава, чланица ЕУ на исту тему. Дошли смо до закључка да неке границе не треба прелазити. Добро је што МУП сада размишља у том смеру и што су одустали од неких предлога, који су раније били актуелни", оцењује повереник.
Петар Антић упозорава да употреба оваквих биометријских камера може да угрози људска права, да задире у приватност грађана. Могућа је, каже и дискриминација с обзиром да бометријске камере могу да категоришу људе и по неком личном својству као што је боја коже.
Када се говори о јавним скуповима, додаје да је могућа и категоризација по популистичкој оријентацији и касније дискриминација таквих људи.
"Зато је за увођење оваквих камера, изузетно важно јачање вадавине права у земљи када се уводи оваква технологија", наглађава Антић.
Мариновић поручује да обе стране морају да сарађују.
"Ми имамо с једне стране оне који су за високи развој технологије, за убразану дигитализацију, за убрзану вештачку интелигенцију. Али не обраћају пуно пажње на људска права, у конкретном случају на заштиту података о личности. С друге стране смо ми, који се залажемо за заштиту података о личности и за друга људска права, чак и по цену мало успореније дигитализације", сматра Мариновић.
Повереник мисли да договор може да реши све, да решење постоји, како каже, негде између и да свако треба да се одрекне неког дела колача.
.jpg)
