Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Apr.2010, 11:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Нафтна мрља скоро стигла до обала Луизијане

ВАШИНГТОН - Влада САД прогласила је изливање нафте у Мексичком заливу за догађај од националног значаја, што значи да власти могу да користе изворе из целе земље да би се избориле са претњом највеће еколошке катастрофе у америчкој историји.

Компанија Бритисх Петролеум >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << (БП), власник нафтне платформе која је прошле недеље потонула у Мексичком заливу и проузроковала изливање, затражила је од Министарства одбране САД да јој пошаље специјалну опрему за подводно снимање и укључи специјалне подводне роботе за операцију затварања пукотине на нафтоводу који води до обале САД а налази се око 1.500 метара испод површине мора.

У савезној држави Лујзијани, чија је обала у највећој опасности од изливања нафте, проглашено је ванредно стање. Огромна нафтна мрља која се шири Мексичким заливом је све већа, преноси Би-Би-Си (ББЦ) извештаје из САД.

Вечерас у Мисисипију

Еколошки врло осетљиве обале америчких држава у Мексичком заливу спремају се за, како неки процењују, једну од највецих еколошких катастрофа у америчкој историји.

Хеликоптери обалске страже који надлецу залив извештавају да ситуација из часа у час постаје све тежа.

Огромна нафтна мрља стигла је на само 30 километара од мочварног ушћа реке Мисисипи, сада је видљива и из свемира.

Последње процене говоре да би нафтна мрља до ушћа реке Мисисипи могла да стигне већ вечерас.

На месту где је потонула нафтна платформа, у Мексичком заливу, 80 километара од обала Луизијане, и даље дневно истиче у океан више од 5.000 барела нафте, што је пет пута више него што је било процењено одмах после експлозије, јавили су светски медији.

Осим тога нафта која истиче на дубини од километар и по још није сва испливала на површину.

Стручњаци наводе да би еколошка катастрофа коју би могла да изазове ова нафтна мрља могла да буде гора од оне која је 1989. године погодила Аљаску, после хаварије супертанкера "Ексон Валдеза" из кога се излило 50.000 тона нафте.

Нафта мрља угрожава осетљиве мочварне екосистеме у приобаљу Луизијане, Мисисипија, Алабаме и Флориде, где живи стотине врста птица, као и мрестилиште рирбљих фондова Мексичког залива, једног од најбогатијих риболовних подручја на свету који обилује раковима, шкољкама и бројним рибљим врстама.

Из америчког министарства унутрашњих послова речено је да би могло да буде потребно 90 дана да се заустави масовно изливање нафте у море.

И Пентагон се укључио у напоре да се реши ова ситуација, али, засад, није донета никаква одлука.

Одмах после прошлоседмичне несреће председник САД Барак Обама изјавио је да је компанија "Бритиш петролеум" (БП) одговорна за штету и чисћење широке нафтне мрље, али и да ће се његова администрација обратити на "сваку појединачну адресу" на коју буде могла.

БП процењује да ће за поправку оштећене цеви бити потребно неколико месеци.

На платформи се у тренутку експлозије налазило 126 радника и 115 њих је спасено. Једнаест радника је нестало после велике експлозије прошле седмице, а претпоставља се да су у несрећи сви настрадали.

Амерички лист "Вашингтон Пост" пише да би нафтна мрља могла по величини да превазиђе ону која је на калифорнијској обали, код Санта Барбаре, настала 1969, што је довело до увођења мораторијума на вађење нафте и гаса на пацифичкој и атлантској обали САД.

Најсмртоноснија експлозија нафтних бушотина у свету догодила се 1988. године, на око 200 километара од шкотског града Абердина када је погинуло 167 људи.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...