Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Feb.2011, 11:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Египатска криза: Мубараку "доста власти", али...

КАИРО -

Египатски председник Хосни Мубарак је изјавио да жели одмах да поднесе оставку, али се плаши да би цела земља након тога могла да склизне у хаос.

У првом интервјуу од почетка протеста у Египту, Мубарак је синоћ за тв-мрежу Еј-Би-Си Њуз рекао да му је "доста власти", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << али је упозорио да би исламистичка странка Муслиманска браћа преузела власт, ако би се он повукао из политике.

Би-Би-Сијев извештач из Египта, међутим, подсећа да је у питању одраније позната тврдња коју је Мубарак претходних 30 година користио да би пред јавношћу оправдао репресију коју спроводи у Египту.

Извештачи из Каира наводе да на улицама и даље владају насиље, безвлашће, хаос и пустошење, да су многе зграде у пламену и да је током дана више пута отварана ватра из разног оружја.

Присталице председника Мубарака, наоружане батинама и ножевима, нападале су и хапсиле на више места стране новинаре, као и активисте који се залажу за заштиту људских права.

Разговори о Мубараковом одласку

У току су разговори Обамине администрације и највиших египатских званичника о могућој хитној оставци председника Хоснија Мубарака и формирању привремене владе коју би подржала војска, а која би имала задатак да припреми земљу за слободне и фер изборе касније ове године, наводе амерички званичници.

Америчка администрација страхује да би 11. дана протеста када се на улицама Каира очекују вишемилионске демонстрације назване "Дан одласка" , незадовољство могло ескалирати у веће сукобе уколико египатско руководство не удовољи главном захтеву народа о одласку Мубарака.

Формирање прелазне владе је управо једна од неколико могућности о којима се разговара, саопштили су амерички званичници касно синоћ.

Званичник, који је инсистирао да остане анонимам, рекао је АП-у да САД не покушавају да наметну решење Египту, него само да је администрација проценила да Мубарак мора да оде ускоро уколико се жели мирно решење кризе.

"Председник (Обама) је рекао да је сада време да почне мирна, у границама закона и суштинска транзиција, са кредибилним, свеобухватним преговорима", рекао је синоћ представник Беле куће Томи Витор.

"Разговарали смо са Египћанима о неколико различитих начина како да процес покренемо унапред, али све те одлуке мора да донесе египатски народ", рекао је он.

Бела кућа и Стејт дипартмент нису желели да разговарају о детаљима дискусија које амерички званичници воде.

Потпредседник Џозеф Бајден, као и државна секретарка Хилари Клинтон разговарали су јуче са потпредседником Египта Омаром Сулејманом, али званичници кажу да ни Бајден ни Клинтонова нису експлицитно позвали Мубарака да одмах оде са власти, али су инсистирали на мерама које ће довести до смањења напетости на улицама и створити услове за демократске изборе.

Званичници администрације кажу да ни један посебан план није разматран са Египћанима. Вашингтон само износи различите идеје како да се брзо успостави процес у који би били укључени разни људи и који би водио слободним и фер изборима, другим речима о различитим начинима да се оствари тај циљ, наводе они.

Међу тим опцијама је и предлог да Мубарак одмах поднесе оставку - што он упорно одбија да учини - и да власт буде пренесена на привремену владу коју би водио Сулејман.

Међутим, званичници негирају сугестију да Бела кућа покушава да наметне ту идеју и кажу да није уопште јасно шта ће се десити.

Ове идеје долазе из Вашингтона у тренуцима појачаних сукоба Мубаракових противника и његових присталица и истицања рока који су за данас поставили демонстранти да Мубарак одступи са власти.

Сједињене Државе су јуче оштро критиковале систематске нападе на новинаре, од стране Мубаракових присталица, истичући да то личи на покусај да се спречи извештавање о још већим антивладиним демонстрацијама који се очекују у данашњем "Дану одласка".

Муслиманска браћа нису заинтересована за место председника

Исламистичка опозициона група Муслиманска браћа је изјавила да нема амбиције да предлаже свог кандидата за председника Египта, али је спремна да учествује у преговорима за решење садашње кризе у земљи.

У изјави ТВ станици Ал џазира, један од лидера Муслиманске браће Мохамед ал Белтаги је потврдио да је та група, која је формално забрањена у Египту, заинтересована за политичке реформе, али не и за место шефа државе. Он је изјавио да су добили позив да разговарају о политичким променама и изразио наду да ће Муслиманска браћа бити званично призната као политичка партија. Према речима Ал Балтагија влада "кокетира" са овом групом.

"Ми смо спремни да преговарамо али тек после краја режима Хоснија Мубарака", изјавио је он синоћ катарској ТВ станици Ал џазира.

Чланови Муслиманске браће учествују у масовним протестима против режима Хоснија Мубарака, али у групи тврде да нису организатори садашњих протеста.

Вашингтон пост: Три сценарија за Египат

Египат се нашао на судбинском раскршћу. У тој земљи ниједан истински корак ка демократији, међутим, није могућ све док се не промени неколико закона и устав, процењује "Вашингтон пост", у покушају да одговори на суштинско питање: куда иде та многољудна муслиманска земља, коју данима потресају сукоби.

Прво се морају променити одредбе које опозицију онемогућавају да кандидује свог кандидата за председника, затим, укинути ванредно стање које снагама безбедности омогућавају да држе људе у притвору без оптужнице,увести судско надгледање избора, обезбедити утицај умеренијих припадника владајуће партије у државној машинерији.

Вашингтонски дневник објашњава три могућа сценарија расплета у Египту:

Ирански исход: Шах Мохамад Реза Пахлави био је, као Хосни Мубарак данас, стуб америчке моћи на Блиском истоку и имао дипломатске односе са Израелом. Када се свргнут, власт је у Ирану преузела теократска клика на челу са ајатолахом Рухолахом Хомеинијем, која је угушила покрет који су у почетку водили студенти и умерене снаге. То је нанело штету САД јер је Иран постао антиизраелска снага у региону.

Поређење је, међутим, непотпуно, јер у Египту нема духовног нити верског лидера који живи у Паризу и чека тријумфалан повратак у Каиро, иако су неки забринути за могућност да исламисти преузму вођство протеста.

Муслиманска браћа су у Египту илегална, али толерисана организација, коју је Мубарак користио као изговор да би одбацио захтеве за већим слободама.

Неки сматрају да би Муслиманску браћу, ако дођу на власти, било немогуће сменити, други наводе да њихови лидери желе да наметну исламске законе,али постепено, а не одједном, као у Ирану, док их трећи одбацују као снагу, тврдећи да они могу да рачунају на свега око 100.000 следбеника, у земљи која има 80 милиона становника .

Индонежански исход: Председник Сухарто је 32 године био на власти као амерички савезник и Бела кућа се плашила последица његовог одласка, али је на крају та најмногољуднија муслиманска земља успела да уведе демократију и остане кључни партнер САД.

За неке аналитичаре то је изгледнији сценарио, јер и Египат има секуларну традицију и јаку војску, уз чију помоћ би увођење демократизације оснажиле умерене снаге.

Румунски исход: Румунска револуција је свргнула и ликвидирала диктатора, али су наредних месеци војска и комунистичка елита успели да опстану. Египатске службе безбедности броје око милион људи, тако да је могуће да владајућа елита полако истисне опозицију, са Мубараком као прелазним председником и козметичким реформама које би пружиле илузију промене. У том случају, државна контрола над медијима се не би укинула, а изборима би се и даље манипулисало.

Оно што је Румунију спасло, било је то што је та земља желела да постане чланица НАТО и Европске уније, па је на крају израстао демократскији систем владавине. Таквих мотива у Египту тренутно нема, констатује "Вашингтон пост".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...