Izvor: RTS, 01.Mar.2024, 16:35
Зашто је Доња Локошница познатија од Горње и да ли ће венци белог лука засенити паприку?
Нико нема насељених места као Лесковац, чак 144. Обележја лесковачких села су пластеници и рано поврће, али најпознатије село је Доња Локошница, чувена по аутохтоној сорти паприке низаче. Мало је оних који знају да постоји и Горња Локошница. Ово село највећи је произвођач >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << белог лука.
Надвисиле га расуте шуме и пашњаци Бабичке горе, поздрављају плодна поља дуж лесковачке котлине. Ушушкано и скривено, истина мање, али римско наслеђе потврђује старије насеље. Домаћини благи, вредни, упорни да брдска земља подари берићет. Неправедно Горња Локошница годинама живује у сенци оне друге, Доње, познате као црвено село. Кад би ове венце изнели испред кућа, ето ривалства у чувењу и епитета бело село.
"Сви знамо да да плетемо, то је испраксано, значи то је уметност, да ете ја пробирам видиш какве су главице све једнаке, не може даа буде бољи квалитет, не може наш је у село набољи лук, али не дамо трава да има уопште", прича Јелица Стевановић из Горње Локошнице.
Око 1.000 метара венаца, сваког тешког по најмање 8 килограма исплео је деда Вучко. Године стегле, али од рада не одустају. Најлепши и најкрупнији ченови морају у земљу. Син и снаха већ су на њиви, користе се лепи дани. Почела је сезона белог лука. Засадиће око 600 килограма. Сунчица и Зоран највећи су произвођачи у селу. За њих предаха нема.
"Од фебруара до фебруара значи сад је почела сезона садње, почиње окопавање, прскање, вађење, онда се то дели на крупноћу, ситан, крупан, средњи па се то плете, па се онда чисти и тако у круг", објашњава Сунчица Стевановић, највећи произвођач белог лука.
Замирисале оранице, трактори не стају, руке не мирују. Ранђеловићи саде и црни лук. На отвореном, али и под пластеницима. 365 дана цело село у знаку је лука.
"То је без воде лука, домаћи, пролећни и кад ће стићи овај лук, у августу, крајем августа се вади, колике су површине рекли сте ми, а колики је принос, па пола хектара, око 4 тоне треба да буде", каже Саша Ранђеловић, произвођач лука.
Наташа је из Доње Локошнице као и Сунчица, али и Марина. Ето одговора зашто и Горња Локошница има произвођаче паприке који по количини и квалитету не заостају за комшијама из Доње Локошнице. Предњачи још једна породица Стевановић. Зима на измаку, а под стрехом скривено од кише и снегова море венаца. Пуни џакови и кутије млевене зачинске паприке и веза.
"Паприка је стандардно добра, а бели лук,ми бели лук производимо искључиво за наше потребе док други производјачи производе у знатно већим количинама", наводи Стефан Стевановић, студент Електронског факултета у Нишу.
Најлепше што краси Горњу Локошницу су млади. У Стевановиће је недавно дошла снаха из Републике Српске, обоје факултетски образовани, раде у Нишу, а одабрали су село. И млађи Стефан ускоро стиже до дипломе.
"Чим завршим факултет примарно ћу се бавити програмирањем, то јест бићу у ИТ сектору, а са стране производићу паприку, од тога не бежим", каже Стефан Стефановић, студент Електронског факултета у Нишу.
Кад је грофица из Аустрије могла Горњу Локошницу да одабере за свој дом што би Локошничани напуштали огњишта. Захваљујући овој жени и фармама које ничу, престоница белог лука у лесковачком крају, добија још једно обележје.
.jpg)
