Izvor: RTS, 15.Feb.2024, 18:08
Ћеле кула: Ко су били Чегарски јунаци
У раздору међу устаницима, руски изасланик стао је на страну вођа које су хтеле да ограниче Карађорђеву власт. Ипак, оставши без подршке из Беча и Париза, вођа је ипак судбину устанка везао за Русију. Док је 1809. опседао Нови Пазар, стигла му је вест о поразу на Чегру. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Боју у ком је, Стеван Синђелић, видевши да не може да заустави непријатеља, пуцао у бурад барута. У шанцу су погинули су сви српски војници, али и многи турски.
Ћеле кула изграђена после Чегарске битке од лобања 952 српска ратника, направљена да изазове страх код грађанства, заправо је урадила супротно. Пробудила је жељу за слободом и дивљење према погинулим херојима.
„Култ херојства Стевана Синђелића и погинулих јунака на Чегру је постао оно што су у античкој Грчкој били јунаци са Термопила“, каже Марина Влаисављевић, музејски саветник.
О Чегарској бици говори се као о најскупљој турској победи, са 6000 жртава и српском поразу који је због херојског пуцња у барутану, ушао у легенду.
„Српски народ је такав да једноставно неће да се преда па макар и по цену тога да жртвује себе и заиста је то остао чин који је ненадмашно јуначки“, наводи Бојана Миленковић, виши кустос.
215 година касније лица Чегарских јунака, покушавају да реконструишу научници. Истраживање преосталих 58 лобања потврдило је да се радило о две групе мушкараца.
Др Наташа Шаркић, антрополог каже: „Причамо о адолесцентима, о још увек дечацима или тек стасалим младићима и такође је било веома старих људи“.
„Након што имамо све резулатате антрополошких истраживања и реконструкција, моћи ћемо први пут да угледамо лица Чегарских јунака, а и да сазнамо нешто више о њиховом животу“, истиче Милан Симоновић, Друштво за академски развој.
Ћеле кула је најпосећенији споменик у Нишу. Прошле године овде је било 62000 туриста, од тога 18000 из иностранства
„Јединствен је споменик у свету и ми видимо реакције не само домаћих већ и страних посетилаца и зато сматрам да је јако важно да наши грађани обилазе редовно овај споменик“, наглашава Весна Црноглавац, директорка Народног музеја.
Француски песник Ламартин је 1833.године овде написао - Нека Срби сачувају овај споменик. Он ће научити њихову децу колико је важна независност једног народа и колику цену су платили њихови очеви.
.jpg)
