Izvor: RTS, 29.Dec.2023, 06:58
Горак укус чоколаде – више од милион и по деце на плантажама какаоа у Африци
Иза најслађег слаткиша – чоколаде често стоји и веома горка прича о радној експлоатацији деце. Број деце приморане на тежак рад расте већ 20 година и сада је у таквој ситуацији свако десето дете у свету. То би бар донекле требало да промени европска директива о дужној >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << пажњи која уводи одговорност великих компанија за кршење људских права и еколошких стандарда дуж целог ланца производње. Док невладине организације хвале нови закон, индустријалци негодују. Када закон прође све фазе одобравања и почне његова примена, утицаће и на наше кондиторе.
Свака друга чоколада коју ћемо добити или поклонити за предстојеће празнике, направљено је од зрна какаоа која у Западној Африци убиру и дечаци и девојчице.
Њих је више од милион и по, а већина тај тешки посао ради на породичним плантажама у Гани и Обали Слоноваче. Стигну они и да оду у школу, али на пољу носе терет, користе мачете, трпе утицај пестицида.
Закони и забрана дечјег рада широм света нису довели до смањења рада малолетника у различитим индустријама. Они који се баве правима радника у производњи какаоа мисле да би европски закон о дужној пажњи, ипак могао да донесе значајније промене.
"Сви смо ми потрошачи, грађани и на крају радници, и мислим да сви желимо пристојне услове рада за све раднике. Наравно, желимо да се ситуација у којој су радници у индустрији какаоа и њихова деца поправи, у том смислу као потрошачи имамо значајну улогу", каже Матијас Ланге, извршни директор Међународне иницијативе за какао.
Део те улоге, како каже, јесте да ћемо једноставно морати да платимо већу цену за чоколаду коју купујемо како бисмо осигурали да ти радници имају боље услове рада и да неће морати да користе своју децу на фарми.
У Европској унији на закон се чека од фебруара. Када прође све фазе одлучивања земље чланице имаће две године да га преведу у национално законодавство, а после тога велике компаније још три године да га примене.
"Сви закони који се односе на одрживи развој, људска права и заштиту животне средине треба да постигну равнотежу између бизниса, циљева којима тежимо и трошкова њихове примене. То никад није лако па и данас имамо велику дебату не само у вези са овим, већ и са многим стварима које се тиче свакодневног живота", каже Елеонора Васкез, новинаркa "Евроактива" у Бриселу.
Утицај на српске компаније
До сада је сличан закон примењивала Немачка. И он је донео додатне обавезе компанијама из Србије које раде као добављачи за то тржиште. Привредна комора отворила је и центар у којем могу да се информишу о обавезама.
"Проблем је у томе што се код нас слабо руководе подацима и то је недостатак наших компанија, али када страни купац затражи потатке или детаље у свом локалном ланцу онда настаје проблем и ту је тешко утврдити неке истинитости, а некад је тешко убедити мање компаније да уђу у тај процес", каже Тања Линдел, помоћница директора у Сектору удружења привреде ПКС.
Рад постаје проблем када утиче на дечји ментални и физички развој или обрзовање. А у тој ситуацији у протекле две деценије све је више деце.
Међународна организација рада процењује да је широм света 160 милиона дечака и девојчица у том ризику, односно свако десето дете.
.jpg)
