Izvor: B92, 10.Feb.2014, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebranjiva formula "belih listića"
Danas, 10. februar 2014.
| Milan Podunavac
U intervjuu „Beli listići bi sada bili u korist SNS“, što ga je dala u okviru Danasovog izvrsnog bloka „Izborna groznica“, Vesna Rakić Vodinelić, predsednica Saveta Nove stranke, ponovo obnavlja pitanje o normativnoj opravdanosti i političkim učincima „belih listića“.
Osnovnu osu njezine argumentacije i normativnog polazišta čine sledeći argumenti: beli (prazan) glas aktivni je oblik izborne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << apstinencije; ono što povezuje „bele listiće“ jeste stav da političke stranke koje trenutno deluju kod građana ne stvaraju uverenje o političkom legitimitetu.
Moglo bi se tvrditi da prazan glas ima isto onoliko smisla koliko je imao na prethodnim izborima. Na njima je praznih glasova bilo oko 4,5 odsto, a dve političke stranke su, prema navedenim parametrima, bile gotovo izjednačene: kome se dominacija jedne političke ličnosti i jedne političke stranke sviđa glasaće za nju; oni koji smatraju da takva dominacija predstavlja opasnost po demokratiju, ne ulazeći u pitanje političkog legitimiteta, glasaće protiv; prazni glasovi će, budući da se radi o parlamentarnim i beogradskim izborima sa proporcionalnim sistemom, ići u korist dominantne političke stranke.
Počeću sa odgovorom na (lakši) deo pitanja o političkim učincima „belih listića“. Političku formulu „belih listića“ u toku izborne kampanje 2012. godine oblikuje grupa nezadovoljnih članova i simpatizera „demokratskog bloka“. To nisu bilo kakvi članovi. Radi se o ličnostima koje imaju uticaj i ugled u javnom polju i politiziranom delu civilnog društva. I više od toga. Oni čine borbeno i hegemonijsko jezgro „demokratskog bloka“ i dominantno utiču na oblikovanje legitimacijskih matrica ovoga bloka. Političku osu toga bloka čine LDP/LSV/DS. Politička ponuda „belih listića“ usmerena je prevashodno biračkom telu ovih stranaka i one su na prošlim izborima i pretrpele najveću političku štetu.
Negativna kampanja protiv predsedničkog kandidata ovoga političkog bloka svakako je jedan od faktora koji je uticao na gubitak izbora tog predsedničkog kandidata. To već čini prvu poteškoću ove političke ponude. Politička ponuda „belih listića“ nije neutralna u odnosu na politički rezultat i „pitanje političkog legitimiteta“, kako čitam argumentaciju Vesne Rakić Vodinelić. To ovoj političkoj formuli oduzima status normativne nepristranosti. O tome kakav je politički rezultat tih izbora sasvim sam saglasan sa argumentacijom u intervjuu. O tome sam i sam napisao veliki tekst u listu Danas i nedeljniku Republika, označavajući stanje političkog tela Srbije negativnim konstruktom „političke restauracije“. Ovo je svakako važan politički učinak „belih listića“.
Druga je vrsta argumenta ona koja se tiče dubokog polja politike i odnosi se na pitanje o osnovama utemeljenja (paktu) političkog poretka i političke zajednice. Nema političkog društva koje nema odgovor na dva fundamentalna pitanja: kako se uspostavlja političko telo društva (poredak) i ko to mi jesmo i zašto smo zajedno (kolektivni identitet zajednice). Prvo je pitanje o temeljima legitimnosti političke vlasti, a drugo o osnovama političke zajednice. Moderna politička teorija je odgovor na ova dva temeljna pitanja sažela u teoriju o dve vrste pakta (ugovora).
Prvi je vertikalni ugovor kojim se utemeljuje i legitimizira politička vlast, drugi je horizontalni ugovor kojim se uspostavlja jedno horizontalno polje saglasnosti u okviru koga građani prepoznaju jedni druge kao pripadnike iste političke zajednice i uspostavljaju odnos prema drugim političkim zajednicama („mi“ i „oni“). Ono šta daje izborima robusnu snagu normativnog statusa „zavisnosti o narodu“ (Medison) izražava se upravo u činjenici da izbori u sebi nose dvostruki sertifikat: glasačka kutija je „certfikat našega punog i dobrovoljnog članstva u zajednici“ ,“glasačka kutija istovremeno je najrobusniji izraz našeg građanskog i političkog identiteta“ ( J. Shklar).
Izbori su forma kojom građani/pripadnici jedne zajednice, šalju poruku jedni drugima: mi smo ujedinjeni i spremni da živimo u skladu sa standardima koje smo zajedno („mi narod“) ustanovili originernim društvenim ugovorom. Izbori su ona politička forma koja periodično obnavljaju i čini životnim oba ova ugovora: izbori pozitiviraju saglasnosti kojima se ne samo obnavlja i rekonstituira politička vlast već i konstituirajući, originalni pakt same političke zajednice. To izborima i „glasačkoj kutiji“ daje poseban normativni status.
„Beli listići“ urušavaju oba ova fundamenta (ugovora) i to ih čini u društvu koje traži odgovor na oba pitanja (državnost), rekonstitucija kolektivnog identiteta („mi narod“) normativno nebranjivim. Branitelji „belih listića“ imaju problem sa sva tri dominirajuća politička etosa na kojima počiva savremena konstitucionalna demokratija: oni urušavaju pravo na izbor (liberalizam); oni potcenjuju i negiraju snagu građanske participacije (demokratija); oni se odriču spremnosti da svoje javne vrline ugrade u temelje svoje zajednice (republikanizam).
Autor je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
