Izvor: Politika, 28.Apr.2014, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BIOGRAFIJE PREMIJERA I MINISTARA

 

Alek­san­dar Vu­čić, pred­sed­nik Vla­de Sr­bi­je

Ro­đen je 5. mar­ta 1970. go­di­ne u Be­o­gra­du. Ma­tu­ri­rao je u Ze­mun­skoj gim­na­zi­ji 1988, a 1994. go­di­ne za­vr­šio je Prav­ni fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Po­li­tič­ku ka­ri­je­ru po­čeo je 1993. go­di­ne kao funk­ci­o­ner Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke (SRS) i ta­da po­stao na­rod­ni po­sla­nik. U toj stran­ci bio je sve do 2008. go­di­ne, ka­da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre­la­zi u tek osno­va­nu Srp­sku na­pred­nu stran­ku (SNS). Li­der SNS-a po­stao je u sep­tem­bru 2012. go­di­ne, na­kon što je ta­da­šnji pred­sed­nik stran­ke To­mi­slav Ni­ko­lić dao ostav­ku i po­stao pred­sed­nik Sr­bi­je po­sle pred­sed­nič­kih i par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2012. go­di­ne. Isto­vre­me­no, Vu­čić je pre­u­zeo funk­ci­ju mi­ni­stra od­bra­ne i pr­vog pot­pred­sed­ni­ka Vla­de za­du­že­nog za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la. To je nje­go­va dru­ga mi­ni­star­ska funk­ci­ja, po­što je 1998. go­di­ne bio mi­ni­star in­for­mi­sa­nja. Mi­ni­star od­bra­ne bio je do sep­tem­bra 2013. go­di­ne, ka­da se po­vla­či sa tog me­sta na­kon re­kon­struk­ci­je Vla­de i za­dr­ža­va me­sto pr­vog pot­pred­sed­ni­ka.  Ak­tiv­no je uče­stvo­vao u pre­go­vo­ri­ma Vla­de Sr­bi­je i pri­vre­me­nih in­sti­tu­ci­ja u Pri­šti­ni pod po­kro­vi­telj­stvom Evrop­ske uni­je. Do­bit­nik je broj­nih na­gra­da i pri­zna­nja, me­đu ko­ji­ma su: „Ka­pe­tan Mi­ša Ana­sta­si­je­vić” za lič­nost go­di­ne 2012, „Lič­nost go­di­ne 2013” po iz­bo­ru „Ne­za­vi­snih no­vi­na”, „Čo­vek go­di­ne 2013” po iz­bo­ru „Evrop­skog ma­ga­zi­na”, „Naj­e­vro­plja­nin” u iz­bo­ru me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je Pr­va evrop­ska ku­ća. Ože­njen je i ima dvo­je de­ce.

 Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova

Pred­sed­nik Vla­de Sr­bi­je od ju­la 2012. do van­red­nih iz­bo­ra u mar­tu, pret­hod­no je oba­vljao du­žnost pr­vog pot­pred­sed­ni­ka Vla­de, za­me­ni­ka pred­sed­ni­ka Vla­de i mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va. Na tim funk­ci­ja­ma bio je od ju­la 2008. do ju­la 2012. go­di­ne. Za 2009. go­di­nu do­bio je pri­zna­nje „Naj­e­vro­plja­nin”. Ro­đen je ja­nu­a­ra 1966. u Pri­zre­nu, di­plo­mi­rao je na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka u Be­o­gra­du s naj­vi­šim oce­na­ma.Bio je član De­le­ga­ci­je Skup­šti­ne Sr­bi­je u Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni Sa­ve­ta Evro­pe. Oba­vljao je funk­ci­ju pred­sed­ni­ka po­sla­nič­ke gru­pe u skup­šti­na­ma Sr­bi­je i SRJ. Bio je sa­ve­zni po­sla­nik u Ve­ću gra­đa­na od 1992. go­di­ne, i po­sla­nik u Skup­šti­ni Sr­bi­je od 2004.

Na me­stu mi­i­ni­stra za in­for­mi­sa­nje na­la­zio se u pre­la­znoj vla­di od ok­to­bra 2000. do ja­nu­a­ra 2001. go­di­ne.  Bio je pr­vi pred­sed­nik mla­dih so­ci­ja­li­sta 1990. go­di­ne i port­pa­rol So­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je Sr­bi­je od 1992. do 2000, kao i pred­sed­nik Grad­skog od­bo­ra SPS-a Be­o­gra­da. Od 2000. do 2003. pot­pred­sed­nik je SPS-a, a li­der stran­ke po­stao je de­cem­bra 2006. 

 

Rasim Ljajić, potpredsednik, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija

Ro­đen je 1964. go­di­ne u No­vom Pa­za­ru, stu­di­je me­di­ci­ne za­vr­šio je u Sa­ra­je­vu. Po­li­ti­kom se ak­tiv­no ba­vi od 1990. U Vla­di Sr­bi­je, obra­zo­va­noj ju­la 2012, bio je pot­pred­sed­nik i mi­ni­star spolj­ne i unu­tra­šnje tr­go­vi­ne i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja.

Po­sle pe­to­ok­to­bar­skih pro­me­na 2000. iza­bran je za mi­ni­stra za na­ci­o­nal­ne i et­nič­ke za­jed­ni­ce u Vla­di ta­da­šnje SRJ. Mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke u Vla­di Sr­bi­je bio je od 15. ma­ja 2007. do ju­la 2008, kao i od 2008. do 2012. godine. 

 

Ko­ri Udo­vič­ki, pot­pred­sed­ni­ca, mi­ni­star dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve

Di­plo­mi­ra­la je na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du 1984, a to­kom stu­di­ja se ba­vi­la no­vi­nar­stvom. Ro­đe­na je de­cem­bra 1961. go­di­ne u La Pa­zu u Bo­li­vi­ji. Ma­gi­stri­ra­la je i dok­to­ri­ra­la 1999. go­di­ne na Uni­ver­zi­te­tu Jejl u SAD. Od 1993. do 2001. ra­di­la je u MMF-u.  Ju­la 2003. iza­bra­na za gu­ver­ne­ra Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je, kao pr­va že­na gu­ver­ner u isto­ri­ji srp­ske na­ci­o­nal­ne ban­ke. Po­sled­njih go­di­na ra­di­la je kao asi­stent ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja.

Zorana Mihajlović, potpredsednica, ministarka saobraćaja i građevine

Ro­đe­na je 1970. go­di­ne u Tu­zli. Di­plo­mi­ra­la je i dok­to­ri­ra­la 2001. na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. De­set go­di­na, od 1996. do 2006, bi­la je za­po­sle­na u EPS-u. Od 2004. do 2006. u ka­bi­ne­tu pot­pred­sed­ni­ka Vla­de Mi­ro­lju­ba La­bu­sa. U Vla­di Re­pu­bli­ke Srp­ske oba­vlja­la je du­žnost sa­vet­ni­ka za ener­ge­ti­ku pred­sed­ni­ka 

 

Lazar Krstić, ministar finansija

Mi­ni­star fi­nan­si­ja u Vla­di Sr­bi­je od sep­tem­bra 2013. go­di­ne. Ro­đen je 1984. go­di­ne Ni­šu, gde je za­vr­šio osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju „Bo­ra Stan­ko­vić” kao đak ge­ne­ra­ci­je, a po­tom je pri­mljen na pre­sti­žni ame­rič­ki uni­ver­zi­tet Jejl u SAD, gde je do­bio sti­pen­di­ju za ško­lo­va­nje. Di­plo­mi­rao je sa oce­nom „mag­na cum la­u­de” ma­te­ma­ti­ku i eti­ku, po­li­ti­ku i eko­no­mi­ju 2007. go­di­ne. Od 2007. ra­dio je u fir­mi „Me­ken­zi” u Nju­jor­ku, gde je za ma­nje od pet go­di­na na­pre­do­vao od me­sta po­slov­nog ana­li­ti­ča­ra do po­zi­ci­je mla­đeg part­ne­ra. Iz­ve­sno vre­me usa­vr­ša­vao se na prak­si u vo­de­ćem in­ve­sti­ci­o­nom fon­du „Bridž­vo­ter aso­ši­ejts” u SAD. Uče­stvo­vao je i pre­da­vao na se­mi­na­ri­ma ma­te­ma­ti­ke i li­der­stva u Pet­ni­ci, Izra­e­lu i u SAD. 

 

Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić, mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va

Na če­lu Skup­šti­ne Sr­bi­je od ju­la 2012, je­dan je od osni­va­ča SNS-a i od­bor­nik u Be­o­gra­du od 2004. do 2008. Ro­đen je u Be­o­gra­du, za­vr­šio De­ve­tu gim­na­zi­ju i di­plo­mi­rao na Fa­kul­te­tu za po­slov­ne stu­di­je. Zva­nje ma­gi­stra eko­nom­skih na­u­ka ste­kao je 2011, a dok­to­ra ju­na 2013. na Uni­ver­zi­te­tu Me­ga­trend. Od 2004. do 2008. go­di­ne bio je za­po­slen u pred­u­ze­ću za spolj­nu i unu­tra­šnju tr­go­vi­nu „In­ter­spid”, a po­tom u pred­u­ze­ću „Ja­bu­ka”, na po­zi­ci­ji fi­nan­sij­skog di­rek­to­ra. Na skup­štin­skim iz­bo­ri­ma 2007. iza­bran je za na­rod­nog po­sla­ni­ka, a oba­vljao je i du­žnost pred­sed­ni­ka skup­štin­skog Od­bo­ra za tr­go­vi­nu i tu­ri­zam. Na maj­skim iz­bo­ri­ma 2012. iza­bran je za na­rod­nog po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Sr­bi­je.

 

Alek­san­dar Vu­lin, mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja

Mi­ni­star bez port­fe­lja za­du­žen za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju od sep­tem­bra 2013, a pret­hod­no, od av­gu­sta 2012, di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za KiM. Ro­đen je 1972. u No­vom Sa­du, gde je za­vr­šio i osnov­nu ško­lu, gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, a Prav­ni fa­kul­tet u Kra­gu­jev­cu. Bio je ge­ne­ral­ni se­kre­tar Sa­ve­za ko­mu­ni­sta – Po­kre­ta za Ju­go­sla­vi­ju, je­dan je od osni­va­ča Ju­go­slo­ven­ske le­vi­ce (JUL). Da­nas je li­der Po­kre­ta so­ci­ja­li­sta. Bio je po­moć­nik di­rek­to­ra mar­ke­tin­ga u fir­mi „Su­per pres” od 2000. do 2002, di­rek­tor mar­ke­tin­ga u fir­mi „Ko­lor pres”, od go­di­ne 2003. do 2007. i za­me­nik ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra „Ko­lor me­di­ja in­ter­na­ci­o­nal” od 2007. do 2012. Ak­tiv­no se ba­vio pu­bli­ci­sti­kom. Bio je ko­lum­ni­sta li­sto­va „Svet”, „Na­ci­o­nal”, „Cen­tar”, ko­men­ta­tor Ra­dio In­dek­sa i od­go­vor­ni je ured­nik ne­delj­ni­ka „Pe­čat”. 

 

Sr­đan Ver­bić, mi­ni­star pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog razvo­ja

Ro­đen je 27. ma­ja 1970. go­di­ne u Gor­njem Mi­la­nov­cu i do ime­no­va­nja na mi­ni­star­sku funk­ci­ju bio je na če­lu Cen­tra za is­pi­te u Za­vo­du za vred­no­va­nje kva­li­te­ta obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja. No­vi­na­ri­ma je pro­te­klih go­di­na od­go­va­rao na pi­ta­nja ve­za­na za PI­SA te­sti­ra­nje. Di­plo­mi­rao je te­o­rij­sku fi­zi­ku na Fi­zič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, i za­tim ra­dio kao ru­ko­vo­di­lac pro­gra­ma fi­zi­ke u Is­tra­ži­vač­koj sta­ni­ci Pet­ni­ca. Dok­to­ri­rao je na te­mu vred­no­va­nja te­sto­va zna­nja. Autor je tri udž­be­ni­ka fi­zi­ke za osnov­nu ško­lu. Ak­ti­van je na dru­štve­nim mre­ža­ma, ima svoj blog. Bio je sti­pen­di­sta SA­NU i Re­pu­blič­kog fon­da za ta­len­te, a 1986. go­di­ne je do­bio Ok­to­bar­sku na­gra­du Gra­da Be­o­gra­da.

 

Ni­ko­la Se­la­ko­vić,  mi­ni­star prav­de

Ro­đen je apri­la 1983. u Uži­cu, osnov­ne i ma­ster stu­di­je za­vr­šio je na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. To­kom stu­di­ja tri pu­ta je bio po­bed­nik na fa­kul­tet­skom tak­mi­če­nju u be­sed­ni­štvu – 2004, 2005. i 2007. go­di­ne. Bio je član ti­ma na me­đu­na­rod­nom tak­mi­če­nju iz obla­sti In­ter­na­ci­o­nal­nog jav­nog pra­va „Phi­lip C. Jes­hup In­ter­na­ti­o­nal Law Mo­ot Co­urt Com­pe­ti­tion”, kao i da je 2007. do­bio pr­vu na­gra­du „Alan Vot­son fon­da­ci­je” na osno­vu ra­da „Du­ša­nov za­ko­nik i prav­ni tran­skrip­ti”. Na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du od 2009. ra­di kao struč­ni sa­rad­nik u na­sta­vi na pred­me­ti­ma Upo­red­na prav­na tra­di­ci­ja i Na­ci­o­nal­na isto­ri­ja dr­ža­ve i pra­va, gde je 2010. po­stao asi­stent.

 

Zla­ti­bor Lon­čar, mi­ni­star zdra­vlja

No­vem­bra 2012. ime­no­van je za di­rek­to­ra Ur­gent­nog cen­tra u Be­o­gra­du. Pret­hod­no je bio na­čel­nik In­te­ziv­ne ne­ge na ode­lje­nju Hi­rur­gi­je Kli­ni­ke za Ur­gent­nu hi­rur­gi­ju u tom cen­tru. Ro­đen je 1971. u Be­o­gra­du, gde je 1997. di­plo­mi­rao na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu. Spe­ci­ja­li­stič­ki kurs iz he­pa­to­bi­li­jar­ne hi­rur­gi­je za­vr­šio je 2001. u Lon­do­nu u bol­ni­ci Ha­mers­mit, gde se usa­vr­ša­vao i 2006. go­di­ne. Spe­ci­ja­li­za­ci­ju iz op­šte hi­rur­gi­je za­vr­šio je 2003. go­di­ne. Za­vr­šio je i spe­ci­ja­li­stič­ki kurs iz tran­splan­ta­ci­o­ne hi­rur­gi­je je­tre u Kra­ljev­skom ko­le­džu u Lon­do­nu.

 

Ja­dran­ka Jok­si­mo­vić, mi­ni­star­ka bez port­fe­lja za­du­že­na za evro­in­te­gra­ci­je

Od osni­va­nja SNS-a bi­la je za­du­že­na za od­no­se s jav­no­šću. Ro­đe­na je 1978. go­di­ne, di­plo­mi­ra­la je na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka, na sme­ru Me­đu­na­rod­ni od­no­si. Član je Glav­nog od­bo­ra SNS-a, a od pre ne­ko­li­ko me­se­ci i član Pred­sed­ni­štva stran­ke. U stran­ci oba­vlja i funk­ci­ju se­kre­ta­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se. Bi­la je pred­sed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za kon­tro­lu slu­žbi bez­bed­no­sti, čla­ni­ca Od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je, kao i Od­bo­ra za sta­bi­li­za­ci­ju i pri­dru­ži­va­nje.

 

Bra­ti­slav Ga­šić, mi­ni­star od­bra­ne

Bio je po­sla­nik do 29. av­gu­sta 2012, ka­da se opre­de­lio za funk­ci­ju gra­do­na­čel­ni­ka Kru­šev­ca. Pot­pred­sed­nik je SNS-a i pred­sed­nik stran­ke u Ra­sin­skom okru­gu. Di­plo­mi­rao je na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Ni­šu, gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Kru­šev­cu. Vla­snik je pri­vat­nog pred­u­ze­ća u ko­jem su Te­le­vi­zi­ja Plus i „San­tos”, pro­iz­vod­nja ča­ja, nat pro­iz­vo­da i ka­fe. Vo­dio je žen­ski od­boj­ka­ški klub Kru­še­vac San­tos, bio je di­rek­tor i član UO fud­bal­skog klu­ba Na­pre­dak. U skla­du sa od­lu­kom stran­ke da vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri ne tre­ba da bu­du u ru­ko­vod­stvi­ma sport­skih klu­bo­va, po­čet­kom go­di­ne pod­neo je ostav­ku.

 

Ivan Ta­so­vac, mi­ni­star kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja

Na me­sto mi­ni­stra kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja do­šao je re­kon­struk­ci­jom Vla­de, sep­tem­bra 2013. go­di­ne. Ro­đen je 1966. u Be­o­gra­du, di­plo­mi­rao i ma­gi­stri­rao kla­vir u Mo­skvi, a kao so­li­sta i s ra­znim or­ke­stri­ma na­stu­pao je u Ru­si­ji, Ita­li­ji, Špa­ni­ji, Ir­skoj, Švaj­car­skoj, SAD, Bel­gi­ji i ši­rom ne­gda­šnje Ju­go­sla­vi­je. Di­rek­tor Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je je od mar­ta 2001, a to­kom nje­go­vog ru­ko­vo­đe­nja ta in­sti­tu­ci­ja za­be­le­ži­la je zna­čaj­ne uspe­he, pri­zna­te ši­rom sve­ta.

 

Du­šan Vu­jo­vić, mi­ni­star pri­vre­de

Bio je du­go­go­di­šnji sa­rad­nik Svet­ske ban­ke, iz­me­đu osta­log i njen pred­stav­nik u Ukra­ji­ni, a kad mu je is­ta­kao man­dat, me­di­ji su ga u Sr­bi­ji 2000. go­di­ne po­mi­nja­li kao ozbilj­nog kan­di­da­ta za gu­ver­ne­ra Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je. Iz­ve­sno vre­me bio je i pred­stav­nik SRJ u Svet­skoj ban­ci. Pre­da­je na ne­ko­li­ko fa­kul­te­ta u sve­tu, a u Be­o­gra­du je pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i ad­mi­ni­stra­ci­ju (FE­FA). Di­rek­tor je In­sti­tu­ta za stra­te­gi­ju i kon­ku­rent­nost FE­FA. Di­plo­mi­rao je, ma­gi­stri­rao i dok­to­ri­rao na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, a po­tom se usa­vr­ša­vao na ame­rič­kom Uni­ver­zi­te­tu Ber­kli, gde je jed­no vre­me bio i go­stu­ju­ći pre­da­vač.  

 

Sne­ža­na Bo­ško­vić-Bo­go­sa­vlje­vić, mi­ni­star­ka poljoprivrede

Ro­đe­na je u Iva­nji­ci 24. ja­nu­a­ra 1964. go­di­ne. Di­plo­mi­ra­la je na Agro­nom­skom fa­kul­te­tu u Čač­ku 1986. Ma­gi­stri­ra­la je na Po­ljo­pri­vred­nom fa­kul­te­tu u Ze­mu­nu 1990. go­di­ne, a 1994. je i dok­to­ri­ra­la na istom fa­kul­te­tu. Šef je Ka­te­dre za sto­čar­stvo i teh­no­lo­gi­ju ani­mal­nih si­ro­vi­na na Agro­nom­skom fa­kul­te­tu u Čač­ku. An­ga­žo­va­na je kao pro­fe­sor na osnov­nim, ma­ster i dok­tor­skim stu­di­ja­ma. U pret­hod­nom sa­zi­vu bi­la je za­me­ni­ca čla­na Od­bo­ra za obra­zo­va­nje, na­u­ku, teh­no­lo­ški raz­voj i in­for­ma­tič­ko dru­štvo.

Alek­san­dar An­tić, mi­ni­star ener­ge­ti­ke i ru­dar­stva

Du­žnost mi­ni­stra sa­o­bra­ća­ja u Vla­di Sr­bi­je oba­vljao je od sep­tem­bra 2013. go­di­ne. Ro­đen je u Be­o­gra­du ma­ja 1969, po obra­zo­va­nju di­plo­mi­ra­ni eko­no­mi­sta. Bio je od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Zve­zda­ra u dva man­da­ta, od 1992. do 1996, a u tri na­vra­ta bi­ran za od­bor­ni­ka u Skup­šti­ni gra­da Be­o­gra­da, na li­sti SPS-a. Struč­njak je za rad lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va. Pred­sed­nik je Grad­skog od­bo­ra SPS-a Be­o­gra­da i član Iz­vr­šnog od­bo­ra Glav­nog od­bo­ra SPS-a. Bio je član Uprav­nog od­bo­ra „Ja­ta” i pred­sed­nik Skup­šti­ne „Jat teh­ni­ke”, član je i Uprav­nog od­bo­ra Fud­bal­skog klu­ba Cr­ve­na zve­zda.

 

Va­nja Udo­vi­čić, mi­ni­star omla­di­ne i spor­ta

Mi­ni­star omla­di­ne i spor­ta u Vla­di Sr­bi­je od sep­tem­bra 2013. go­di­ne. Ro­đen je 1982. u Be­o­gra­du, gde je za­vr­šio Fa­kul­tet or­ga­ni­za­ci­o­nih na­u­ka. Po zva­nju je in­že­njer or­ga­ni­za­ci­o­nih na­u­ka. Va­ter­po­lo ka­ri­je­ru za­po­čeo je u be­o­grad­skom klu­bu Par­ti­zan, da bi je na­sta­vio u Ja­dra­nu, u Her­ceg No­vom, a po­tom je bio član ita­li­jan­skog Pro re­ka. Pro­gla­šen je za naj­bo­ljeg igra­ča sve­ta 2010. go­di­ne po iz­bo­ru FI­NE. 

 

Ve­li­mir Ilić, mi­ni­star bez port­fe­lja za­du­žen za van­red­ne si­tu­a­ci­je

Ro­đen je 1951. go­di­ne u Čač­ku. Di­plo­mi­rao je na Teh­no­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, a ma­gi­stri­rao na Teh­no­lo­škom fa­kul­te­tu u Čač­ku. Po­li­tič­ku ka­ri­je­ru za­po­čeo je 1990. u SPO-u, ka­da po­sta­je i na­rod­ni po­sla­nik u Na­rod­noj skup­šti­ni Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. No­vu Sr­bi­ju, či­ji je pred­sed­nik, osni­va 1998. go­di­ne.Na funk­ci­ju gra­do­na­čel­ni­ka Čač­ka pr­vi put je iza­bran 1996, a po­tom i 2000. Bio je mi­ni­star za ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je u Vla­di Re­pu­bli­ke Sr­bi­je od 2004. do 2007, a za­tim i mi­ni­star za in­fra­struk­tu­ru od 2007. do ju­la 2008. go­di­ne.Bio je mi­ni­star gra­đe­vi­nar­stva i ur­ba­ni­zma u Vla­di Sr­bi­je od 2012. do 2014. go­di­ne.

objavljeno: 28.04.2014.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka

Nastavak na Politika...