Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jun.2024, 02:41

Fon der Lajen i Kalas predložene za vodeće funkcije EU, Košta predsednik Saveta

Lideri EU izabrali su večeras bivšeg portugalskog premijera Antonija Koštu za predsednika Evropskog saveta i predložili Ursulu fon der Lajen za kandidata za novi mandat na čelu Evrpske komisije, a estonsku premijerku Kaju Kalas za kandidata za visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, saopštio je aktuelni predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Imenovanje Fon der Lajen i Kalas na mesto predsednika Komisije, odnosno šefa evropske diplomatije, sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mora da potvrdi Evropski parlament.

Sa druge strane, Evropski savet sam bira svog predsednika.

"Evropski savet predložio je Fon der Lajen za kandidata za predsednika Evropske komisije", naveo je Mišel na svom nalogu na društvenoj mreži Iks.

Mišel je u odvojenoj objavi naveo da je Evropski savet izabrao Kaju Kalas za kandidata za visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

"Evropski savet izabrao je Antonija Koštu za novog predsednika Evropskog saveta", naveo je Mišel.

Lideri EU odlučivali su večeras o paketu vodećih funkcija, oko kojeg su se ranije dogovorile tri političke grupacije u Evropskom parlamentu - Evropska narodna partija, socijaldemokrate i liberali.

Dogovorili stratešku agendu za narednih pet godina

Lideri Evropske unije dogovorili su se večeras, tokom samita Evropskog saveta, oko strateške agende za period od 2024. do 2029. godine, političkog plana kojim se postavlja pravac delovanja i ciljevi EU, javlja dopisnica Tanjuga iz Brisela.

Nakon dogovora o strateškoj agendi, lideri EU započeli su razgovore o raspodeli vodećih funkcija, a uoči razgovora predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja želi novi mandat na čelu Komisije, i estonska premijerka Kaja Kalas, koja je favorit za novog šefa diplomatije, napustile su sobu.

Za sada se još ne zna kako izgleda tekst dogovorene strateške agende, a Politiko je ranije preneo da su Francuska i Nemačka zajedno predložile niz izmena u vezi sa strateškom agendom EU.

U delu koji se odnosi na proširenje Pariz i Berlin zatražili su da se doda da EU naglašava potrebu da se uspostave neophodni unutrašnji temelji i reforme kako bi se ispunile dugoročne ambicije Unije i pozabavilo ključnim pitanjima koja se odnose na njene prioritete i politike, kao i njenu sposobnost da deluje u suočavanju sa novom geopolitičkom realnošću i sve složenijim izazovima.

Kada je reč o odbrani, oni su tražili da u dokumentu piše da će "jača i sposobnija EU u oblasti bezbednosti i odbrane pozitivno doprineti globalnoj i transatlantskoj bezbednosti i komplementarna je NATO, koji ostaje temelj kolektivne odbrane za njene članice".

Francuska i Nemačka tražile su i, po pitanju klimatske politike, da se navede u dokumentu da će EU nastaviti da primenjuje i dalje razvija Zeleni dogovor, a kada je reč o politici konkurencije, da moraju da se preispitaju evropska pravila i prakse konkurencije i omogući uspostavljanje konzorcijuma i konsolidacije u ključnim sektorima kako bi se ojačala evropska otpornost.

Pariz i Berlin žele i da se izbriše deo u vezi sa odbranom iz strateške agende koji se odnosi na vodeće projekte i odbrambene inicijative od zajedničkog interesa širom EU.

Tokom proteklih godinu dana, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel vodio je razgovore sa liderima EU o izazovima i budućim prioritetima koji treba da budu uključeni u stratešku agendu zasnovanu na tri stuba: slobodna i demokratska Evropa, jaka i sigurna Evropa, i prosperitetna i konkurentna Evropa.

Mecola: Nadam se da će dogovor o predsedniku EK biti postignut večeras

Predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Mecola izjavila je danas da se nada da će lideri EU postići večeras dogovor o imenovanju novog predsednika Evropske komisije i poručila da će, u tom slučaju, kandidat za tu funkciju biti pozvan da se sledeće nedelje sastane sa liderima političkih grupacija u EP.

Mecola je na konferenciji za novinare u Briselu, gde se održava dvodnevni samit lidera EU, rekla da je Evropski parlament spreman da bez odlaganja pokrene proces za izbor predsednika Komisije.

"Sledeći korak je da se lideri dogovore oko imenovanja predsednika Evropske komisije, nadamo se već večeras. Onda ćemo pozvati kandidata da se sastane sa liderima grupacija već u utorak sledeće nedelje kako bi razgovarali o političkom programu", rekla je Mecola.

Ona je, na pitanje da li bi uključila italijansku premijerku Đorđu Meloni u proces dogovora o kandidatima za vodeće funkcije u EU, istakla da razgovori o raspodeli vodećih funkcija u EU još nisu završeni.

"Mislim da će sve zemlje biti u to uključene danas. Važno je da obezbedimo što širu većinu, jer će to omogućiti da se izgradi većina u Evropskom parlamentu. Moramo da sačekamo i vidimo, ali osećam da je važno da ne isključujemo nijednu državu", poručila je Mecola.

Ona je pozdravila bezbednosni sporazum koji je danas potpisan sa Ukrajinom, kao i niz bilateralnih sporazuma, koji su potpisani u prisustvu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

"Zajedno sa sporazumom o pomoći iz prihoda od zamrznutih ruskih sredstava, 14. paketom sankcija i početakom pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, šaljemo najjasnije poruke naše nepokolebljive podrške Ukrajini, našoj zajedničkoj bezbednosti i geopolitičkom značaju proširenja", poručila je Mecola.

U Briselu je danas počeo dvodnevni samit lidera EU, tokom kojeg bi oni trebalo da odluče ko će biti novi predsednik Evropske komisije, ko će doći na čelo Evropskog saveta, ali i ko će naslediti Španca Žozepa Borelja na mestu visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Do sastanka dolazi nakon što su pregovarači iz tri grupacije u Evropskom parlametu - Evropske narodne partije, socijaldemokrata i liberala dogovorili da nominuju aktuelnu predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen za drugi mandat, da bivši portugalski premijer Antonio Košta bude predsednik Evropskog saveta, dok bi premijerki Estonije Kaji Kalas trebalo da pripadne mesto šefa evropske diplomatije.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija je politička grupacija Evropski konzervativci i reformisti treća po veličini u EP, osudila je dogovor političkih grupacija o raspodeli najviših funkcija u EU i rekla da je "nadrealno" da se mišljenje evropskih birača ne uzima u obzir.

Lideri EU predlažu kandidata za predsednika Evropske komisije, kojeg posle bira Evropski parlament.

Oni imenuju i šefa evropske diplomatije, o kojem se kasnije izjašnjava Evropski parlament.

Kada je reč o proceduri izbora za najviše pozicije u EU, predsednika Evropskog saveta bira sam Evropski savet.

Šolc: O novom mandatu Fon der Lajen razgovaraćemo sa svih 27 lidera EU

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da će se sa svih 27 lidera EU razgovarati o odluci da se podrži Ursula fon der Lajen za drugi mandat na čelu Evropske komisije.

Šolc je novinarima u Briselu rekao da je ostvareno "političko razumevanje" između tri političke grupacije u Evropskom parlamentu o raspodeli vodećih funkcija, prenosi Gardijan.

"To je samo jedna pozicija. O tome cemo razgovarati pažljivo i pošteno. Svih 27 su pođednako važni. To mi je takođe važno. Ali mi smo olakšali donošenje odluke", rekao je Šolc nakon što je italijanska premijerka Đorđa Meloni izrazila nezadovoljstvo zbog dogovora tri političke grupacije u EP.

U Briselu danas počinje dvodnevni samit lidera EU, na kojem se očekuje da će šefovi država ili vlada zemalja članica doneti odluku o raspodeli vodećih funkcija u evropskim institucijama nakon izbora za Evropski parlament.

Lideri EU bi tokom samita Evropskog saveta trebalo da odluče ko će biti novi predsednik Evropske komisije, ko će doći na čelo Evropskog saveta, ali i ko će naslediti Španca Žozepa Borelja na mestu visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Do sastanka dolazi nakon što su pregovarači iz tri grupacije u Evropskom parlametu - Evropske narodne partije, socijaldemokrata i liberala dogovorili da nominuju aktuelnu predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen za drugi mandat, da bivši portugalski premijer Antonio Košta bude predsednik Evropskog saveta, dok bi premijerki Estonije Kaji Kalas trebalo da pripadne mesto šefa evropske diplomatije.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija je politička grupacija Evropski konzervativci i reformisti treća po veličini u EP, osudila je dogovor političkih grupacija o raspodeli najviših funkcija u EU i rekla da je "nadrealno" da se mišljenje evropskih birača ne uzima u obzir.

Orban: Evropski birači prevareni, ne podržavamo sramni dogovor o raspodeli funkcija

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas, povodom dogovora tri političke grupacije u Evropskom parlamentu o raspodeli vodećih funkcija u EU, koji je nazvao "sramnim", da su evropski birači prevareni.

Orban je na društvenoj mreži Iks optužio Evropsku narodnu partiju (EPP) da je formirala "koaliciju laži sa levicom i liberalima".

"Ne podržavamo ovaj sramni dogovor!", poručio je Orban, u vreme kada se održava samit lidera EU u Briselu, na kojem se očekuje da će šefovi država i vlada EU doneti odluku o tome ko će biti novi predsednik Evropske komisije, ko će biti novi predsednik Evropskog saveta, a ko će biti novi visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Ranije ove nedelje šestoro pregovarača iz tri političke grupacije u Evropskom parlamentu - EPP, socijaldemokrata i liberala postiglo je dogovor da nominuju aktuelnu predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen za drugi mandat, da bivši portugalski premijer Antonio Košta iz redova socijaldemokrata bude predsednik Evropskog saveta, dok bi premijerki Estonije Kaji Kalas iz redova liberala trebalo da pripadne mesto šefa evropske diplomatije.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija je politička grupacija Evropski konzervativci i reformisti postala treća po veličini u EP nakon evropskih izbora i svrgla liberale sa tog mesta, osudila je ovakav dogovor političkih grupacija.

Meloni je rekla da je "nadrealno" da se mišljenje evropskih birača ne uzima u obzir.

Tusk: Stav grupacija o vodećim funkcijama u EU kako bismo olakšali proces

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je danas da su tri grupacije u Evropskom parlamentu pripremile zajedniči stav o raspodeli vodećih funkcija u EU kako bi olakšali taj proces i poručio da "nema odluke bez italijanske premijerke Đorđe Meloni".

Po dolasku na samit lidera EU, Tusk, koji je bio jedan od pregovarača EPP, na pitanje da li je razgovarao sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni o najvišim funkcijama u EU, rekao je da nije još, ali da se nada da će danas imati priliku za to u okviru samita.

"Ali jedna stvar mora biti jasna. Niko ne poštuje premijerku Đorđu Meloni i Italiju više od mene", naglasio je Tusk.

On je dodao da je jedina namera i jedini razlog zašto je pripremljen ovaj zajednički stav "da se olakša ovaj proces".

"Nema Evrope bez Italije i nema odluke bez premijerke Meloni. To je očigledno", poručio je Tusk.

Tusk je ocenio da je "taktika naoružavanja ilegalne migracije" Rusije i Belorusije veći problem za EU.

Uoči samita lidera EU, pregovarači iz tri političke grupacije u EP - Evropske narodne partije (EPP), socijaldemokrata i liberala, dogovorili su se da aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bude predložena za novi mandat, da bivši portugalski premijer Antonio Košta bude novi predsednik Evropskog saveta, a estonska premijerka Kaja Kalas nova šefica diplomatije EU.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija je politička grupacija Evropski konzervativci i reformisti treća po veličini u EP, osudila je ranije dogovor političkih grupacija o raspodeli najviših funkcija u EU i rekla da je "nadrealno" da se mišljenje evropskih birača ne uzima u obzir.



Zelenski pozvao lidere EU da ispune obećanja o obezbeđivanju vojne opreme

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je danas lidere Evropske unije da ispune svoja obecanja da ce obezbediti vojnu opremu Ukrajini.

"Moramo da radimo na sledecim koracima", rekao je Zelenski novinarima u Briselu, pri dolasku na samit lidera EU, preneo je AP.

On je kazao da ce sa liderima EU razgovarati o hitnim stvarima, odnosno o protivvazdušnoj odbrani.

Zelenski je zahvalio zemljama koje su obecale opremu, oružje i municiju, ali i podvukao da su oni Ukrajini hitno potrebni na bojnom polju.

EU je započela pregovore o članstvu sa Ukrajinom u utorak.

"Dugo smo čekali smo na ovo", rekao je Zelenski, zahvalivši EU.

Zelenski, koji ce danas prisustvovati samitu Evropske unije u Briselu, izjavio je da ce potpisati tri sporazuma iz oblasti bezbednosti, uključujuci i onaj sa 27-članim blokom.

Zelenski je govorio o novom bezbednosnom sporazumu čije potpisivanje je planirano sa EU, ali nije imenovao druge dve zemlje sa kojima bi takođe trebalo da potpiše ovakve dogovore.

"Prvi put, ovaj sporazum ce učvrstiti posvecenost svih 27 država članica EU da obezbede Ukrajini široku podršku, bez obzira na bilo kakve interne institucionalne promene", rekao je ukrajinski predsednik.

Ukrajina je ove godine potpisala bezbednosne sporazume sa 17 zemalja.

Dvodnevni samit na kojem ce se kasnije danas razgovarati o pomoci Ukrajini dolazi nekoliko dana nakon što je Evropska unija počela formalne pregovore o pristupanju Kijeva, što je proces koji obično traje godinama, preneo je Rojters.

Ukrajina je ove godine potpisala bezbednosne sporazume sa 17 zemalja.

Borelj: Potpisaćemo sporazum o bezbednosnim obavezama Ukrajine prema EU

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izjavio je danas da će tokom samita lidera EU sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim biti potpisan sporazum o bezbednosnim obavezama sa Evropskom unijom.

"Za mene je ovaj savet posebno važan jer ćemo sa predsednikom Zelenskim potpisati bezbednosne obaveze prema Evropskoj uniji", rekao je Borelj.

Kada je reč o odbrani, Borelj je rekao da su Evropljani nedovoljno ulagali u odbranu i da moraju da povrate izgubljeno vreme.

"Moramo da razmislimo o tome kako da finansiramo velike napore da povecamo naše odbrambene sposobnosti. Neće biti lako jer ni države članice ni Evropska unija nemaju dovoljno resursa da naprave veliki korak", poručio je Borelj.

Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Borelj je istakao da postoji "snažna zabrinutost" i naglasio da nije primenjen plan američkog predsednika Džozefa Bajdena za okončanje rata.

"Ni jedna ni druga strana nisu bile voljne da sprovedu ovaj plan", naglasio je Borelj i dodao da se "gladovanje nastavlja, bombardovanje se nastavlja, humanitarna podrška ne ulazi u Gazu".

Ukazao je i na nasilje na Zapadnoj obali i poručio da će Evropljani morati da razgovaraju o tome kako da se ono zaustavi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...