Izvor: Politika, 30.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Broj 1 protiv broja 1
Zlatko Kesler, prvi na listi najboljih stonotenisera sveta danas se sastaje s Brazilcem Knafom, koji je to mesto izgubio zbog povrede
Od našeg specijalnog izveštača
London – Danas je stonoteniski derbi na XIV paraolimpijskim igrama u Londonu. Zlatko Kesler, prvi na svetskoj rang-listi sastaje se s Brazilcem Velderom Knafom (19,40 č po našem vremenu), koji je pre njega bio na tom počasnom mestu.
– Ranije su iz grupe dvojica išla dalje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a sada samo jedan. Biće vrlo teško da uđem u četvrtfinale, jer sam Knafa na listi pretekao zato što se on povredio, – rekao je Kesler, koji ima već četiri medalje s paraolimpijskih igara i dobro zna s kim ima posla.
U prvom meču u Londonu pobedio je Austrijanca Manfreda Dolmana s 3:1 (15:13, 10:12, 11:4, 13:11). Čak tri seta su igrana na razliku, što pokazuje koliko je neizvesno bilo.
– Početak je uvek najteži, – objasnio je Kesler. – Cilj mi je da se plasiram u četvrtfinale, a posle ćemo videti šta će biti.
Po aplauzu, koji je dobio u dvorani „Eksel” posle meča može daleko da stigne.
Od naših u stonom tenisu on najviše očekuje od Borislave Perić-Ranković. Ona je njegovu prognozu opravdala ubedljivo pobedivši u prvom kolu Jordanku Al Azam s 3:0 (11:3, 11:3, 11:4). Danas joj predstoji meč s Južnokorejkom Džung (14,40 č).
– Prvi je meč, pa nisam smela da se opustim. A i neka posle ovoga rivalke razmišljaju o meni. Na početku ovakvog takmičenja dobro dođe neki slabiji rival, – kazala je Borislava Perić-Ranković posle odlično obavljenog posla prvog takmičarskog dana na Paraolimpijskim igrama.
Od naših u stonom tenisu učestvuje još Nada Matić.
----------------------------------------------
Papaz šesti u gađanju iz vazdušnog pištolja
Naš strelac Živko Papaz je u gađanju iz vazdušnog pištolja osvojio šesto mesto. U finale je ušao kao sedmi i pogodio 660,7 krugova.
– Moj cilj je bio da se plasiram u finale. To sam i ostvario, a uvek može bolje.
Za prvo mesto se vodila velika borba. Park iz Južne Koreje i Jamadž iz Turske su imali po 664,7 krugova, pa je dodatni hitac odlučio kome će pripasti zlatna medalja. Južnokorejac je „ubio” 10,8, a Turčin 9,9.
Treći Li iz Južne Koreje sa 662,7, četvrti Sornsrivičai iz Tajlanda sa 662,1, a peti Ponomarenko iz Rusije sa 563,1.
----------------------------------------------
Karta je skupa, ali sin je zapeo da gleda
Reka ljudi je hrlila na Olimpijski stadion kao da se igra finale Kupa Engleske u fudbalu, s tom razlikom što su svi koji su došli na otvaranje XIV paraolimpijskih igara zračili prijateljsko raspoloženje.
Da nije bilo dobrovoljaca kojih ima svuda po Londonu u blizini sportskih objekata na kojima se održavaju XIV paraolimpijske igre Olimpijski stadion i njegovu okolinu je posećivao samo prohladni povetarac. Velelepno zdanje je štrčalo u Olimpijskom parku kao spomenik.
A onda je iz obližnje stanice gradske železnice Stratford pokuljalo. Najpre je to ličilo na potok, potom na reku, pa na veliku reku. Stadion je postao ostrvo oko koga se ona račva i grli ga i uliva se u njega.
Ta ljudska Temza je žuborila na svim jezicima sveta. Ti talasi s raznih krajeva sveta su nadirali i nadirali, mešali se međusobno, obeleženi simbolima izvora sa koga su potekli – u majicama s nacionalnim obeležjima, ogrnuti velikim zastavama svojih zemalja ili zastavicama zataknutim za kape, revere ili jednostavno u rukama – a i oni bez ikakvih oznaka.
Ali svi su, kao pravi talasi ličili jedan na drugi, jer su se zapljuskivali vedrinom, osmesima, prijateljskom toplinom, koja je grejala, iako je samo neki sat pre toga gotovo jesenja kiša ostavila nešto sumorno za sobom.
Iz te matice bi izvirila poneka tabla na kojoj je pisalo „paraolimpijska porodica” na engleskom i francuskom. I zaista su svi ti ljudi bili kao porodica: crni, beli, žuti, oni koji hodaju ili se voze u kolicima, koji sami čvrsto stupaju ili im neko pomaže. Stari i mladi, u sportskoj odeći i odelima za svečani izlazak.
Dva sata pre svečanog otvaranja Igara prekjuče na prilazima Olimpijskom stadionu, koji je ovog puta bio Paraolimpijski stadion, nije imala gde igl da padne. Kao da predstoji, recimo, finale Kupa Englesek u fudbalu. S tom razlikom što ovde nije bilo dva tabora i dva različita raspoloženja na kraju, što nije bilo naših i njihovih. Svi su bili na istoj strani. Verovatno je tako nekada i bilo kada je sport još bio samo sport.
Među onima koji su hrlili na stadion, na svečano otvaranje, bilo je onih koji su došli kao pratnja nekog učesnika Paraolimpijskih igara, kao što je Ofelija Aruti iz Argentinske federacije sporta za obolele od cerebralne paralize. Neki su došli da podrže i budi pri ruci svojim najbližima. Recimo porodica Karlson iz Švedske s decom da bodre maminog brata pre, za vreme i posle takmičenja. Ili Australijanke Đina Stenvel, koja je zapucala s Petog kontinenta da bude sa svojim momkom koji je došao u London kao reprezentativac u košarci. A dok je on u Paraolimpijskom selu ili trenira ili sutra bude igrao, društvo joj pravi drugarica Rene Mauntford.
Ali, tu ima i onih koji nemaju nikoga svog na paraolimpijadi. Jednostavno su došli da gledaju svečano otvaranje.
– Ulaznice su skupe, ali sam morao da dođem. Moj sinčić je hteo da gleda uživo svečano otvaranje i, eto nas, cela porodica, – rekao je Grejem Hol, koji je uz sina Grejema Mlađeg, poveo i žen u Roksanu i kćerku Hanu.
I tako, uz Paraolimpijske igre je ceo London, cela Velika Britanija. To se simbolično vidi što je na svečanom otvaranju bila i kraljica, a i običan svet kakav je Grejem Hol.
----------------------------------------------
Evropski sam prvak, pa samim tim i kandidat za medalju
Od naših paraolimpijaca, koji će se danas takmičiti najviše se očekuje od Željka Dimitrijevića u bacanju čunja. Ovaj naš atletičar ne beži od uloge favorita.
– Ja sam evropski šampion i normalno je da budem u najozbiljnijoj konkurenciji za medalju, – smelo kaže Dimitrijević. – Daću sve od sebe da to i ostvarim, jer sam se vrlo ozbiljno spremao za ove Paraolimpijske igre. U London sam došao odlično pripremljen.
U našoj paraolimpijskoj delegaciji smatraju da je sposoban da se okiti medaljom. Štaviše, da je čak zreo i da postavi svetski rekord.
Pored njega i stonotenisera takmičiće se i strelci. Na vatrenu liniju će Laslo Šuranji (vazdušna puška) i Mirjana Ilić-Đuričin (vazdušni pištolj).
– Imamo vrlo jaku ekipu, pa je realno da budemo među osvajačima medalja. Doduše i drugi su jaki. U streljaštvu se baš postižu visoki rezultati. Ali, spremali smo se za ovo i dokle god ima snage, i dokle god služi srce treba se nadati uspesima, – optimista je Mirjana Ilić-Đuričin.
Ivan Cvetković
objavljeno: 31.08.2012.
